Kandilo

Ne poistovećivati sa Kadionica.

Viseće kandilo iz XIX veka

Kandilo je posuda za sagorevanje u koju se sipa ulje i stavlja žižak koji pluta u ulju i koji se pali. Kod pravoslavaca je običaj da se pred molitvu pali kandilo i ono gori tokom liturgije ili nekog obreda manjeg obima. Češće se može videti slučaj da se kandilo pali ispred ikone Isusa Hrista, Bogorodice ili nekog drugog svetitelja.

Etimologija

Reč kandilo u srpskom jeziku dolazi od crkvenoslovenskog kanъdilo. Taj termin je uzet iz starogrčkog κανδήλη, što je od latinskog candela (sveća).

Upotreba u pravoslavlju

U pravoslavlju, kandilo se pali ispred ikone tokom molitve ili nekog verskog obreda.

Vladika Nikolaj, u svojim misionarskim pismima, navodi sledeće razloge za paljenje kandila:

1. Kao prvo je naveo da je vera naša svetlost i pozvao se na Hristove reči: Ja sam svetlost svetlu. Na osnovu ovoga, svetlost kandila nas opominje na svetlost kojom Hristos obasjava naše duše.
2. Kao drugo da nas kandilo dok gori podseti na svetlost karaktera onog svetitelja, pred kojim se pali kandilo, jer su svetitelji poznati i pod nazivom sinovi svetlosti.
3. Kao treće da nam kandilo služi kao ukor za naša loša dela, zle misli i želje i da nas pozove i vrati na put svetlosti. Na taj način se trudimo da sledimo reči spasitelja Hrista: Tako da se svijetli vaše vidjelo pred ljudima, da vide vaša dobra dela.
4. Kao četvrto da to bude mala žrtva Bogu, koji se ceo žrtvovao za nas. Jedan mali znak velike blagodarnosti i svetle ljubavi prema onome od koga u molitvi prosimo za život, zdravlje, spasenje i sve ono što samo bezgranična nebeska ljubav može dati.
5. Kao peto da tera zle duhove i sile koje nas napadaju ponekad i prilikom molitve i odvode nas u mislima na drugu stranu od Hrista, jer zle sile vole tamu i plaše se svake svetlosti, naročito one koja je namenjena bogu i njegovim podanicima.
6. Kao šesto da nas podstakne na samopregorenje kao što ulje i fitilj gore u kandilu po našoj volji i da isto tako gore duše naše plamenom ljubavi u svim stradanjima.
7. Kao sedmo da nas nauči da kao što kandilo ne može da se zapali bez naše ruke tako ni srce naše, koje je u simboličkom smislu naše kandilo, ne može zapaliti bez svete vatre Božje blagodati, bez obzira koliko bilo ispunjeno vrlinama.
8. Kao osmo da nas opomene da je tvorac sveta pre svega stvorio svetlost, pa onda sve ostalo po redu. I kao što reče Bog: Neka bude svetlost. I bi svetlost. Tako da na početku našeg duhovnog života mora prvo da se zasija unutra u nama svetlost Hristove istine a od te svetlosti u nama posle se stvara, niče i raste svako dobro.

Galerija

• 
  Delovi kandila, pozlaćeni kovani metal, 19. vek. Eksponat iz istorijske zbirke Muzeja rudničko-takovskog kraja iz Gornjeg Milanovca.