Kira Marija Asenina
| Kiramarija | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Mesto smrti | Carigrad, Vizantijsko carstvo |
| Porodica | |
| Supružnik | Đorđe I Terter |
| Potomstvo | Ana Terter |
| Roditelji | Mico Asen Marija Asenina |
| Dinastija | Aseni i Terteri |
| Bugarska carica | |
| Period | 1280-1283 |
| Prethodnik | Irina Paleologina |
| Naslednik | Marija Terter |
Kiramarija Asenina (bug. Кира-Мария Асенина; umrla posle 1283) je bila bugarska carica (1280–1283), druga supruga Đorđa Tertera.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Kiramarija je bila ćerka bugarskog cara Mice Asena i Marije Asenine. Preko majke, Kiramarija je bila praunuka Jovana Asena II i Irine Komnine Epirske. Takođe, bila je sestra cara Jovana Asena III, koji je došao na bugarski presto uz pomoć vizantijskog cara Mihaila 1280. godine. Kiramarija se udala za bugarsko-kumanskog velikaša Đorđa Tertera. Ovaj brak organizovao je Marijin brat Jovan, kako bi učvrstio svoju poziciju. Đorđe se prethodno razveo od svoje prve supruge Marije i poslao je, zajedno sa njihovim sinom Teodorom Svetoslavom, u Carigrad. Đorđe je dobio vizantijsku titulu despota, te je Kiramarija ponela titulu despine. Jovan Asen se nije uspeo dugo održati na prestolu. Već 1280. godine on je prinuđen napustiti Trnovo i pobeći u Vizantiju. Novi car postao je Đorđe Terter, te je Kiramarija ponela titulu carice.
Kiramarija je bila veoma nepopularna u Trnovu, kao i njen brat. Takođe, brak Kiramarije i Đorđa nije bio legalan po crkvenom pravu, budući da je Đorđeva prethodna supruga Marija i dalje bila živa. Protiv braka je energično ustao patrijarh Joakim III koji je pretio i ekskomunikacijom, ukoliko se brak ne raskine. Da ne bi ulazio u sukob sa crkvom, Đorđe je pokrenuo pregovore sa Carigradom i tražio da se njegova prethodna supruga Marija vrati u Bugarsku. Tako je Kiramarija poslata u Carigrad umesto Marije, koja se vratila u Trnovo.
Potomstvo[uredi | uredi izvor]
Po Georgiju Pahimeru, Kiramarija je Đorđu rodila jednu ćerku:
- Ana Terter (oko 1279 — posle 1305), srpska kraljica (1284–1299), supruga Stefana Milutina.[1][2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Uzelac 2015, str. 37
- ^ Georgius Pachymeres. Relationes Historicas. Edidit, notisque instruxit Albertus Failler. Gallice vertit Vitalianus Laurent. (CFHB XXIV/2). Paris, 1999
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Pavlov, Plamen, "Tъrnovskite carici". DAR-RH, 2006.
- Uzelac, Aleksandar (2015). Pod senkom psa; Tatari i južnoslovenske zemlje u drugoj polovini 13. veka. Beograd: Utopija.
| Normativna kontrola: Ljudi |
|---|
