Велико Трново
-
- За остале употребе, погледајте чланак Трново.
| Велико Трново буг. Велико Търново |
|
|---|---|
|
|
|
 |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Бугарска |
| Област | Трновска област |
| Становништво | |
| Становништво (2010) | 102.105 |
| Положај | |
| Координате | |
| Надморска висина | 325 m |
 Велико Трново
Велико Трново на мапи Бугарске
|
|
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Румен Рашев |
| Веб-страна | www.veliko-turnovo.bg |
Координате: 43° 04′ 60" СГШ, 25° 38′ 60" ИГД
Велико Трново (буг. Велико Търново) је важан град у Републици Бугарској, у средишњем делу земље. Град је и седиште општине Велико Трново и Трновској области.
Велико Трново има изузетно велик значај за бугарску кутлуру и историју. Град је био средиште бугарске државе током задњих векова средњег века („Град царева“), а данас је то град са добро очуваним средњовековним црквама и старим градским језгро из времена бугарског народног препорода.
Садржај |
Назив насеља [уреди]
Године 1965. назив града је промењен у „Велико Трново“. Назив „Трново“ се и дан данас веома често користи у бугарском говорном језику.[тражи се извор од 01. 2010.] У српском језику остао је назив Трново.[тражи се извор од 01. 2010.]
Природни услови [уреди]
Велико Трново се налази у средишњем делу земље, приближно подједнако удаљено од важних тачака у држави: Варна и Црно море — 228 km, Софија — 241 km, Русе — 107 km, Пловдив — 180 km.
Град је смештен на северним падинама Старе планине (Балкана). Надморска висина града је 325 m. Велико Трново се сместило у клисури реке Јантре, која у рејону града прави неколико окука. Ово садејство реке са градом ствара веома леп однос природе и градитељства. Влашка низија почиње 20ак km северно од града.
Клима у граду континентална.
Историја [уреди]
Подручје Великог Трнова је првобитно било насељено Трачанима, а касније и Римљанима. Међутим, образовање града и његов највиши зенит десили су у средњем веку. Град је био средиште другог бугарског царства од 1185. године до 1393. г.
Током већег дела средњег века град био у саставу Бугарске. У 14. веку град је пао под власт Османлија. У 19. веку Сливен је постао једно од средишта бугарског народног препорода. Године 1885. град је постао део савремене бугарске државе. Током овог раздобља подигнуто је више велелепних цркава, градске зидине, а град је имао мултинационални карактер (Бугари, Јермени, Јевреји, „Латини“). У Великом Трнову је умро Свети Сава 1236..
Године 1393. Трново заузимају и већим делом разарају Турци Османлије. Град се обновио, никада није поврато стару славу. Томе су допринели и месни устанци против Турака, укупно три. Први устанак је био 1598, други 1686. и трећи, успешан из 1876. је довео до Руско-турског рата 1876-78, којим је Бугарска добила аутономију.
Током 19. века град је био и стециште бугарског народног препорода, који се данас огледа у добро очуваном и веома вредном старом градском језгру са бројним средњовековним црквама и кућама у балканском стилу.
Становништво [уреди]
По проценама из 2007. град Велико Трново има 63.859 становника. Највећи проценат становништва су етнички Бугари православне вероисповести. Остатак су махом Роми.
Последњих 20-ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи, али је ово далеко мање изражено него код истих градова у земљи. Разлог овоме су развијен образовни систем (седиште важног државног универзитета) и нагласак на културно-туристичким делатностима.
Знаменитости [уреди]
Велико Трново је веома важно туристичко одредиште у Бугарској и вероватно најважнија туристичка тачка по питању ходочасничког и културолошког туризма у држави. Град, као некадашње важно стециште бугарског народног препорода, поседује добро очувано старо градско језгро са бројним кућама у балканском стилу.
Град је највише познат по низу добро очуваних цркава, од којих су најпознатије:
- Црква св. Димитрија
- Црква Светих Четрдесет мученика
- Црква св. Петра и Павла
- Велика Лавра (Саборна црква)
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
|
||||||||||||||||||||
