Велико Трново

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Трново.
Велико Трново
буг. Велико Търново

Collage of views of VT G.png

Грб
Основни подаци
Држава Застава Бугарске Бугарска
Област Трновска област
Становништво
Становништво (2010) 102.105
Географске карактеристике
Координате 43°04′00″N 25°39′00″E / 43.083333, 25.65
Надморска висина 325 м
Велико Трново на мапи Бугарске
{{{alt}}}
Велико Трново
Велико Трново на мапи Бугарске
Остали подаци
Градоначелник Румен Рашев
Веб-страна www.veliko-turnovo.bg


Координате: 43° 04′ 60" СГШ, 25° 38′ 60" ИГД

Велико Трново (буг. Велико Търново) је важан град у Републици Бугарској, у средишњем делу земље. Град је и седиште општине Велико Трново и Трновској области.

Велико Трново има изузетно велик значај за бугарску кутлуру и историју. Град је био средиште бугарске државе током задњих векова средњег века („Град царева“), а данас је то град са добро очуваним средњовековним црквама и старим градским језгро из времена бугарског народног препорода.

Назив насеља[уреди]

Године 1965. назив града је промењен у „Велико Трново“. Назив „Трново“ се и дан данас веома често користи у бугарском говорном језику.[тражи се извор од 01. 2010.]

Природни услови[уреди]

Велико Трново се налази у средишњем делу земље, приближно подједнако удаљено од важних тачака у држави: Варна и Црно море — 228 km, Софија — 241 km, Русе — 107 km, Пловдив — 180 km.

Град је смештен на северним падинама Старе планине (Балкана). Надморска висина града је 325 m. Велико Трново се сместило у клисури реке Јантре, која у рејону града прави неколико окука. Ово садејство реке са градом ствара веома леп однос природе и градитељства. Влашка низија почиње 20ак km северно од града.

Клима у граду континентална.

Историја[уреди]

План старог дела града

Подручје Великог Трнова је првобитно било насељено Трачанима, а касније и Римљанима. Међутим, образовање града и његов највиши зенит десили су у средњем веку. Град је био средиште другог бугарског царства од 1185. године до 1393. г.

Током већег дела средњег века град био у саставу Бугарске. У 14. веку град је пао под власт Османлија. У 19. веку Сливен је постао једно од средишта бугарског народног препорода. Године 1885. град је постао део савремене бугарске државе. Током овог раздобља подигнуто је више велелепних цркава, градске зидине, а град је имао мултинационални карактер (Бугари, Јермени, Јевреји, „Латини“). У Великом Трнову је умро Свети Сава 1236..

Године 1393. Трново заузимају и већим делом разарају Турци Османлије. Град се обновио, никада није поврато стару славу. Томе су допринели и месни устанци против Турака, укупно три. Први устанак је био 1598, други 1686. и трећи, успешан из 1876. је довео до Руско-турског рата 1876-78, којим је Бугарска добила аутономију.

Током 19. века град је био и стециште бугарског народног препорода, који се данас огледа у добро очуваном и веома вредном старом градском језгру са бројним средњовековним црквама и кућама у балканском стилу.

Становништво[уреди]

По проценама из 2007. град Велико Трново има 63.859 становника. Највећи проценат становништва су етнички Бугари православне вероисповести. Остатак су махом Роми.

Последњих 20-ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи, али је ово далеко мање изражено него код истих градова у земљи. Разлог овоме су развијен образовни систем (седиште важног државног универзитета) и нагласак на културно-туристичким делатностима.

Знаменитости[уреди]

Велико Трново је веома важно туристичко одредиште у Бугарској и вероватно најважнија туристичка тачка по питању ходочасничког и културолошког туризма у држави. Град, као некадашње важно стециште бугарског народног препорода, поседује добро очувано старо градско језгро са бројним кућама у балканском стилу.

Град је највише познат по низу добро очуваних цркава, од којих су најпознатије:

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Велико Трново