Komplikacija (medicina)

Komplikacija, u medicini, je nepovoljan razvoj ili posledica bolesti, zdravstveno stanje ili terapija. Bolest može da se pogorša u pogledu njene jačine, ili se može ispoljiti povećan broj znakova, simptoma ili novih patoloških promena. Ona se može proširiti na celo telo ili uticati na druge sisteme organa. Nova bolest se isto tako može pojaviti kao komplikacija prethodno postojeće bolesti. Medicinski tretman, kao što su lekovi ili operacije mogu da proizvedu nepoželjne efekte ili da stvore nove zdravstvene probleme. Stoga komplikacija može da bude jatrogena (tj. doslovno uzrokovana akcijom lekara).^[1]

Medicinsko znanje o bolesti, postupku ili lečenju obično sadrži listu najčešćih komplikacija, tako da se one mogu predvideti, sprečiti, ili lakše i brže prepoznati.

U zavisnosti od stepena ranjivosti, podložnosti, uzrasta, zdravstvenog statusa, stanja imunskog sistema, etc. do komplikacija može lakše doći. Komplikacije negativno utiču na prognozu bolesti. Neinvanzivne i minimalno invazivne medicinske procedure obično imaju manji broj komplikacija u poređenju sa invazivnim zahvatima.

Poremećaji koji su istovremeni ali nisu uzrokovani jedni drugima se nazivaju komorbiditetima. Ova konceptualna linija razdvajanja je ponekad zamagljena složenošću uzročnosti ili nedostatkom definitivnih informacija o tome. Termini nastavak bolesti i komplikacija su često sinonimni, mada je komplikacija prevashodno konotacija na rezultantno stanje koje komplikuje kontrolu nad uzročnim okolnostima (čini ih kompleksnijim i izazovnijim).^[2] Nastavak bolest u užem smislu je preostali efekat nakon akutne faze bolesti ili povrede. Oni se mogu pojaviti nakon više nedelja ili meseci od uzročne povrede ili bolesti. Na primer, ožiljak nakon opekotine ili disfagija zaostala posle moždanog udara, mogu se smatrati nastavkom bolesti.^[3]

Komplikacija je neželjeni događaj koji se javlja zbog lečenja ili hirurške procedure. Primeri komplikacija se krvarenja nakon operacije, glavobolja nakon lumbalne punkcije ili neželjene reakcije na lekove.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Oropello JM, Kvetan V, Pastores SM (2016). Lange Critical Care. New York: McGraw-Hill Education. ISBN 978-0-07-182081-3. OCLC 961480454.
^ Ording AG, Sørensen HT (jul 2013). „Concepts of comorbidities, multiple morbidities, complications, and their clinical epidemiologic analogs”. Clinical Epidemiology (na jeziku: engleski). 5 (1): 199—203. PMC 3704301 . PMID 23861599. doi:10.2147/clep.s45305.
^ Kouchoukos NT, Blackstone EH, Hanley FL, Kirklin JK (2013). Kirklin/Barratt-Boyes cardiac surgery : morphology, diagnostic criteria, natural history, techniques, results, and indications (4th izd.). Philadelphia: Elsevier/Saunders. ISBN 978-1-4557-4605-7. OCLC 812289395.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Coventry BJ (2014). Surgery: Complications, Risks and Consequences. Book series, seven volumes. Springer.
Mulholland MW, Doherty GM (2006). Complications in Surgery. Lippincott Williams and Wilkins. ISBN 978-0-7817-5316-6.
Gawande A (2002). Complications: A Surgeon's Notes on an Imperfect Science. Macmillan.

[1] Oropello JM, Kvetan V, Pastores SM (2016). Lange Critical Care. New York: McGraw-Hill Education. ISBN 978-0-07-182081-3. OCLC 961480454.

[2] Ording AG, Sørensen HT (jul 2013). „Concepts of comorbidities, multiple morbidities, complications, and their clinical epidemiologic analogs”. Clinical Epidemiology (na jeziku: engleski). 5 (1): 199—203. PMC 3704301 . PMID 23861599. doi:10.2147/clep.s45305.

[3] Kouchoukos NT, Blackstone EH, Hanley FL, Kirklin JK (2013). Kirklin/Barratt-Boyes cardiac surgery : morphology, diagnostic criteria, natural history, techniques, results, and indications (4th izd.). Philadelphia: Elsevier/Saunders. ISBN 978-1-4557-4605-7. OCLC 812289395.

[1]

[2]

[3]