Биолошко старење

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили демографско старење, погледајте чланак Старење становништва.

Биолошко старење представља универзалан биолошки процес, природну фазу у животном циклусу сваке јединке, која се завршава смрћу. То је процес који представља генетички програмирано отказивање механизама који одржавају хомеостазу (сталност унутрашње средине организма).

Старење различитих организама[уреди]

Старење и размножавање [1][уреди]

Размножавање је важна функција којој су подређени сви други животни процеси, укључујући старење и смрт. Да би се разумели процеси старења неопходно је упознати се са разликама између две основне стратегије размножања:

  • размножавање које се дешава једном у току читавог живота јединки; ова стратегија карактеристична је за

једногодишње и двогодишње биљке, док међу животињама је честа код инсеката, а ретка код кичмењака;

  • када се у току живота организми размножавају периодично већи број пута у току полне зрелости, која обично обухвата већи део живота.

Старење човека[уреди]

Процеси старења код човека се испољавају на следеће начине:

  • губитком воде из ћелија, што за последицу има задржавање токсина;
  • смањањем метаболизма и постепеним снижавањем функција појединих органа, при чему је нарочито смањена хормонска активност;
  • таложењем соли калцијума у међупршљенским хрскавицама, што је последица смањеног кретања; то смањује покретљивост кичме, па је стога старија особа повијена према напред;
  • сужавањем крвних судова због склеротичних процеса, па се органи слабије снабдевају крвљу и то се одражава на слабљење њиховог рада;
  • повећањем појаве најчешћих канцера (плућа, дојке, дебелог црева и др.).
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак старење човека

Старење животиња[уреди]

Ефекти старења животиња се могу пратити једино у вештачким, заштићеним срединама, као што су лабораторије и зоолошки вртови. У природним условима су јединке изложене нападима грабљивица, болести или изложене недостатку хране што доводи до њихове смрти у ранијем животном добу тако да је старост ретка појава. Код највећег броја животиња постоји правило да њихова дужина живота мало превазилази достизање полне зрелости, мада има и изузетака који одступају од тог правила.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак старење животиња

Старење биљака[уреди]

Старења биљака није тако јасно уочљиво као код животиња. Појмови као што су старење, сазревање, смрт, развиће, хлороза, некроза, исушивање нису јасно разграничени и често се преклапају. У том смислу нејасно је како се поставити када су у питању семена, која могу да мирују не показујући никакве физиолошке активности или са деловима биљака од којих у вегетативном размножавању настају нови организми. Дужине живота појединих врста у царству биљака се веома разликују. Неке дрвенасте биљке могу да живе стотинама година (секвоја, баобаб и др.), док друге зељасте биљке читав свој животни циклус завршавају за неколико недеља (нпр. ефемере).

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак старење биљака

Генетика старења[уреди]

Промена генетичког материјала је значајан чинилац у процесу старења. По неким теоријама процес старења је повезан са накупљањем грешака у ДНК у соматским ћелијама, које су означене као соматске мутације. Поред генских мутација соматских ћелија, установљено је да се са старошћу повећава и учесталост хромозомских аберација, како структурних тако и нумеричких.

Генетика старења бави се проучавањем промена на генетичком материјалу као узроку старења човека и других биолошких врста. Сва досадашња испитивања указују на чињеницу да су те промене значајан фактор у процесу старења.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак генетика старења

Физиологија старења[уреди]

Промене које се јављају током старења најбоље су проучене код сисара, углавном из два разлога:

  • најсроднији су са човеком,
  • симптоми старења су код њих најизраженији.

Опште промене током старења сисара су:

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак физиологија старења

Превремено старење[уреди]

Патогени фактори, гени и метаболички путеви који су важни за старење изучавају се различитим приступима од којих је један изучавање наследних болести преурањеног старења - прогерије, у коју спадају различити облици болести:

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак прогерија

Биолошке теорије старења[уреди]

До данас је предложено више од 300 теорија старења које покушавају да објасне овај веома комплексан процес. Биолошке теорије имају за циљ да објасне узроке и механизме старења на нивоу ћелије, органа и организма као целине. Већина савремених теорија биолошког старења су међусобно сличне и полазе од заједничких претпоставки. Главне биолошке теорије старења обухватају еволуциони, системски и ћелијски ниво.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак биолошке теорије старења

Литература[уреди]

  1. ^ Старение (биология) — Википедия

Литература[уреди]

  • Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.
  • Маринковић, Д, Туцић, Н, Кекић, В: Генетика, Научна књига, Београд
  • Татић, С, Костић, Г, Татић, Б: Хумани геном, ЗУНС, Београд, 2002.
  • Ридли, М: Геном - аутобиографија врсте у 23 поглавља, Плато, Београд, 2001.
  • Думановић, Ј, маринковић, Д, Денић, М: Генетички речник, Београд, 1985.
  • Косановић, М, Диклић, В: Одабрана поглавља из хумане генетике, Београд, 1986.
  • Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Биолошко старење