Kortikalno oštećenje vida
| Kortikalno oštećenje vida | |
|---|---|
| Klasifikacija i spoljašnji resursi |
Kortikalno oštećenje vida (akronim CVI od eng. Cortical visual impairment) ili kortikalna vizuelna disfunkcija oblik je oštećenje vida koji je uzrokovan poremećajima u mozgu, a ne u očima (iako se ponekad pogrešno naziva očnim oštećenjem vida) iako se radi o kortikalnom oštećenju vida. mada treba imati u vidu da neki i ljudi imaju i CVI i oblik očnog oštećenja vida.[1]
Kortikalno oštećenje vida je ponekad poznat i kao kortikalna slepoća, iako većina pacijenata sa kortikalnim oštećenjem vida nije potpuno slepa. Pojam neurološko oštećenje vida (NVI) obuhvata i kortikalno oštećenje vida (CVI) i ukupnu kortikalnu slepoću. Odloženo vizuelno sazrevanje, drugi je oblik NVI, koji je sličan kortikalnom oštećenju vida, osim što se vizuelne poteškoće kod deteta rešavaju za nekoliko meseci. Iako se vid osobe s CVI može popraviti, to se retko dešava, a i kad se popravi vid nikada ne postane potpuno normalan.
Definicije[uredi | uredi izvor]
Definicija u medicinske svrhe
Kortikalno oštećenje vida (CVI) može se definisati kao bilateralno smanjena vidna oštrina uzrokovana oštećenjem potiljačnih režnjeva i ili genikulostrijalnog vidnog puta. CVI je skoro uvek povezan sa neefikasnim, poremećenim vizuelnim čulom zbog široko rasprostranjenog poremećaja mozga.[2]
Definicija u obrazovne svrhe
Kortikalno oštećenje vida (CVI) je neurološki poremećaj, koji rezultuje jedinstvenim vizuelnim odgovorima na ljude, obrazovne materijale i okolinu. Kada se pokaže da učenici sa ovim vizuelnim/bihejvioralnim karakteristikama imaju gubitak oštrine ili se po njihovom učinku proceni da su oštećeni vidom, smatra se da imaju CVI.[3]
Napomena: Učenik čije je vizuelno funkcionisanje smanjeno povredom mozga ili disfunkcijom može se smatrati slepim u obrazovne svrhe ako je vizuelna funkcija jednaka ili manja od zakonske definicije očnog slepila.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Oštećenje vida je u prošlosti bilo definisano gubitkom oštrine (koliko daleko vidimo), kao i težinom gubitka vidnog polja (slepo područje). Ova definicija je prvobitno osmišljena za karakterizaciju odraslih sa oštećenim vidom kojima je potrebna socijalna pomoć, a ne za decu sa oštećenjem vida uzrokovanim različitim očnim stanjima. Iako nije tačno predstavljala vizuelne sposobnosti, definicija je bila široko prihvaćena, ali je negativno uticala na naše razmišljanje o oštećenju vida. Usluge su razvijene širom sveta samo za one ljude sa problemima sa vidom koji odgovaraju ovoj definiciji, dok su ostali sa očiglednim poteškoćama sa vidom koji zahtevaju intervenciju isključeni.[4]
Tokom poslednjih nekoliko decenija, naše razumevanje funkcije vida se značajno poboljšalo. Sada se shvata da vid nije jedno čulo, već kombinacija složenih čula koja su evoluirala milionima godina. Skoro ceo mozak je uključen u proces gledanja. Na različitim lokacijama postoje specijalizovane oblasti za vid na daljinu, prepoznavanje lica, objekata, boja, kontrasta i kretanja. Postoje i oblasti mozga koje koordiniraju vizuelno usmerene pokrete i obrađuju vizuelne informacije da bi se postigla percepcija usmerenosti i dubine.
CVI je uzrokovan široko rasprostranjenim oštećenjem mozga, koje pogađa većinu specijalizovanih vizuelnih centara, što rezultuje oštećenim, neefikasnim vizuelnim čulom. Kada je zahvaćena samo mala vizuelna oblast, to može dovesti do specifičnog poremećaja vida, ali ne i do CVI.[4]
Pošto je u prošlosti svako za koga se smatralo da im oštećen vid morao da ima smanjenu ili odsutan vid, medicinska definicija CVI je takođe naglašavala gubitak sposobnosti da se vidi na daljinu (smanjena oštrina). Nadali su se da će, kada se postavi tačna dijagnoza, decom sa CVI na odgovarajući način upravljati različiti stručnjaci, uključujući vaspitače.[4]
Medicinsku definiciju CVI ne razumeju dobro nemedicinski stručnjaci. Dok je testiranje oštrine teško kod mladih i lekara sa invaliditetom, još je teže za nastavnike. Takođe, ima mnogo dece sa problemima vida sličnim CVI, osim što ona imaju normalnu oštrinu vida. Ovo vizuelno stanje se naziva "kortikalna vizuelna disfunkcija" (CVI). Obrazovni menadžment dece sa KVI i KVB je sličan. Sada je poznato da se vremenom oštrina vida dece sa CVI poboljšava. Zbog toga se dijagnoza CVI može vremenom promeniti u CVV. Obe grupe zahtevaju dopunsko obrazovanje, što zahteva veći broj specijalizovanih nastavnika. Na osnovu gornje diskusije, jasno je da postoji potreba za obrazovnom definicijom CVI i CVV,[4]
Epidemiologija[uredi | uredi izvor]
Kortikalno oštećenje vida je najčešći uzrok oštećenja vida u razvijenim zemljama sveta, jer obuhvata širok spektar oštećenja vida, od potpunog slepila do uredne vidnu oštrinu, i izaziva specifične poteškoće u svakodnevnom funkcionisanju obolele osobe.
Kortikalno oštećenje vida često ostane neprepoznato ili zamenjeno nekom drugom teškoćom. Shodno tome, u praksi se često dešava da deca školskog uzrasta, zbog pogrešnog tumačenja svojih ponašanja, budu izložena nerazumevanju ili kritici ljudi oko sebe.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u svetu živi oko 1,3 milijarde ljudi koji imaju neki oblik oštećenja vida, 36 miliona ljudi su slepi, dok je 217 miliona slabovidih (Slepilo i oštećenje vida, 2018).
Kada govorimo o deci sa oštećenim vidom, skoro 18,9 miliona dece u svetu ima neki oblik
oštećenje vida, što predstavlja učestalost od 0,3% svetske populacije.[5]
Kada je reč o kortikalnom oštećenju vida, prema raspoloživim podacima iz istraživanja, kortikalno oštećenje vida je vodeći uzrok oštećenja vida u razvijenom svetu,[6] za koje Filip i Daton (2014),[7] kao razlog navode napredak u medicini i poboljšanoj nezi novorođenčadi.[8]
Takođe u skladu sa povećanjem stope preživljavanja kod dece sa povredama mozga, broj dece sa kortikalnim oštećenjem vida takođe raste.[9] Kao mogući uzrok povećanog cerebralnog oštećenja vida, neki autori,[10] takođe vide u napretku u dijagnozi i povećanom prijavljivanju ovog poremećaja, pa tako Roman i dr. (2010) u svom izveštaj o frekvencije CVI navode podatak da od ukupnog broja dece sa oštećenjem vida 30% do 40% zauzima kortikalno oštećenje vida.[11]
Istraživanje sprovedeno u Ujedinjenom Kraljevstvu pokazuje da kortikalno oštećenje vida pokriva procenat od 40-48% dece sa oštećenjem vida.[12]
Studiji sprovedenoj u Holandiji, koja je pokušala da uporedi uzroke oštećenja vida u periodu od 1988. do 2009. godine,[8] u rezultatima ukazuju na povećanje kompleksnih (genetskih) i neizlečivih oštećenja, u poređenju sa prethodnim periodima pa su rezultati ove studije pokazali da je od 2.843 dece sa oštećenjem vida, uključeno u studiju 27,2% imalo cerebralno oštećenje vida.
Slični podaci dobijeni su i upoređivanjem dve studije,[13][14] prema kojioj je krajem 1980-ih incidenca CVI na 100.000 dece bila 36, a 2003. godine taj broj je bio čak 161 na 100.000 dece.
Imajući u vidu da je kortikalno oštećenje vida uobičajen dokaz o komorbiditetu sa cerebralnom paralizom, to je zanimljiv podatak iz afričke studije u kojoj se pokazalo da je kortikalno oštećenje vida prisutno u 47,7% dece sa cerebralnom paralizom.[15]
Etiologija[uredi | uredi izvor]
Glavni uzroci CVI su sledeći:[16]
- gušenje,
- hipoksija (nedostatak kiseonika u krvnim ćelijama tela),
- ishemija (nedovoljna snabdevanje mozga krvlju),
Sva tri napred navedena poremećaja mogu se dogoditi tokom procesa rođenja.
- razvojne moždane mane,
- povrede glave,
- hidrocefalus (kada cerebrospinalna tečnost ne cirkuliše pravilno oko mozga i skuplja se u glavi vršeći pritisak na mozak),
- moždani udar koji uključuje potiljačni režanj,
- infekcije centralnog nervnog sistema (npr meningitis i encefalitis).
Klinička slika[uredi | uredi izvor]
Znaci i simptomi su različiti, i ne moraju nužno biti prisutni kod istog bolesnika:
- Osoba ima promenljivi pogled. Vizuelna sposobnost varira iz dana u dan, ali takođe može da varira iz minuta u minut, posebno kada je bolesnik umorna. Kada obavljaju kritične aktivnosti, ljudi sa CVI moraju biti spremni na fluktuaciju vida, i preduzimu mere predostrožnosti kao što je nošenje štapa , čak i ako ga ne koristite uvek, ili ako će održati predavanje, na primer, materijal trebaju da odštampan velikim slovima. Kontrolom umorom može se smanjiti fluktuacija vida, ali se ne može potpuno eliminisati.
- Jedno oko može funkkcionisati mnogo lošije od drugog, a percepcija dubine može biti ograničena (ne nužno nula).
- Vidno polje može biti ozbiljno ograničeno.[17] Najbolji vid može biti centralni (kao što je tunelski vid), ali češće je negde drugde. Teško je reći u šta osoba zaista gleda. Ako osoba ima uobičajeno oštećenje vida, kao što je nistagmus, to može uticati na to koji deo oka ima bolji vid.
- Iako je vidno polje veoma usko, moguće je da osoba otkrije i prati kretanje. Pokretom se upravlja u delu V5 vizuelnog korteksa koji je možda izbegao oštećenje. Ponekad se pokretni objekat može videti bolje od nepokretnog objekta; u drugim slučajevima osoba može da oseti pokret, ali ne može da identifikuje šta se kreće. Ponekad je moguće da bolesnik vidi stvari dok gleda okolo, koje ne otkriva dok stoji. Međutim, veoma brze pokrete teško prati; a neki bolesniici navode da objekti koji se brzo kreću „nestaju“ ispred njihovoh očiju. Materijali sa reflektivnim svojstvima koji simuliraju kretanje mogu biti lakše uočljivi. Međutim, mnoga razmišljanja mogu biti zbunjujuća.
- Neki objekti se mogu videti lakše od drugih. Na primer, neki ljudi mogu imati poteškoća u prepoznavanju lica ili izraza lica, ali imaju manje problema sa pisanim materijalom. Ovo je verovatno zbog različitih načina na koje mozak obrađuje različite stvari.
- Boje i kontrasti su važni. Obrada boja u mozgu je raspoređena na način da je teže oštetiti. Dakle, kod CVI obično je očuvana puna percepciju boja. Ovo se može koristiti za označavanje bojama objekata koje je inače teško identifikovati. Crvenu i žutu je ponekad lakše videti jer ne dovode do lošeg kontrasta između subjekta i pozadine.
- Bolesnici sa CVI preferiraju pojednostavljeni prikaz. Kada se radi sa tekstom, na primer, osoba može više voleti da vidi samo malu količinu u isto vreme. Generalno, osoba drži tekst blizu očiju, kako da bi se tekst učinio veći i da bi minimizirala površinu koju treba da pogleda. Ovo takođe osigurava da važne stvari kao što su slova nisu potpuno skrivene iza bilo kakvih skotoma . Štaviše, smanjuje se mogućnost da se izgubi u tekstu. Međutim, pojednostavljivanje prikaza ne bi trebalo da se vrši na takav način da se kreće veoma brzo kroz dugačak dokument, jer previše kretanja izaziva druge probleme (napred navedene).
- Kada gledaju skup objekata, bolesnici sa CVI ih mogu videti ako mogu da gledaju jedan ili dva istovremeno. Takođe lakše vide poznate objekte nego nove. Postavljanje objekata na ravnu pozadinu takođe olakšava vid.
- Iz istog razloga, čovek ne voli prepune prostorije i druge situacije u kojima se mora obraditi značenje velikog broja vizuelnih informacija.
- Vizuelna obrada može zahtevati mnogo truda. Često, osoba mora da napravi svestan izbor o tome kako da podeli mentalni napor između razumevanja vizuelnih podataka i obavljanja drugih zadataka. Na primer, održavanje kontakta očima je teško, što može da dovede do problema (kao što je povezivanje i da ga drugi posmatraju sa sumnjom.[18])
- Nekim boesnicima takođe može biti teško da istovremeno gledaju u predmet i dosegnu ga. Gledanje i dosezanje su dva odvojena čina: gledanje, gledanje u stranu i posezanje.
- Osoba koja boluje od CVI ponekad može imati koristi od oblika slepog vida , koji se manifestuje kao neka vrsta svesti o okruženju koje se ne može objasniti (na primer, osoba „pogađa“ šta treba da uradi da izbegne prepreku, a da je zapravo nije videla). Međutim, ne treba verovati da uvek to funkcioniše. Nasuprot tome, drugi nosioci imaju prostorne poteškoće i teško se kreću u svom okruženju.
- Otprilike jedna trećina ljudi sa CVI ima fotofobiju . Podešavanje velikih varijacija u nivou osvetljenosti može potrajati duže nego obično, a fotografski blicevi mogu biti bolni. S druge strane, u nekim slučajevima može postojati kompulzivna želja da se pogledaju izvori svetlosti, uključujući stvari kao što su plamen sveća i fluorescentna svetla.[17] Upotreba dobrog osvetljenja za određene adatke je često korisna.
- Iako ljudi (sa ili bez CVI) generalno misle da vide stvari onakve kakve zaista jesu, u stvarnosti mozak možda radi na „popuni“ vizuelnih praznina, čini se da ljudi misle da vide stvari koje se menjaju nakon pažljivijeg pregleda. Tako oni mogu da gledaju optičku iluziju ili apstraktnu sliku i da vide stvari koje su značajno drugačije od onoga što rade ne-nosioci.
- Prisustvo CVI ne znači nužno da je mozak osobe oštećen u bilo kojoj drugoj oblasti, ali se može javiti istovremeno sa drugim neurološkim problemima, pri čemu je epilepsija najčešća.
Dijagnoza[uredi | uredi izvor]
Dijagnoza CVI je teška, i obično se postavlja kada je vizuelni učinak loš, ali se pregledom oka ne može postaviti dijagnoza.
Dok je CVI bila veoma nepoznata među očnim lekarima, zaključeno je da pacijent pogrešno predstavlja probleme ili je iz nekog razloga naveden na samoobmanu.
Međutim, danas postoje tehnike koje ne zavise od anamneze pacijenata, kao što je magnetna rezonanca ili upotreba elektroda za otkrivanje odgovora mrežnjače i mozga na stimuluse. Ovim objektivnim metodama može se utvrditi da li je problem posledica lezije korteksa mozga i/ili zadnjeg vizuelnog puta .
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Kulfa, Marina (2019). „Učestalost cerebralnog oštećenja vida kod djece školske dobi” (PDF). Pristupljeno 1. 12. 2021.
- ^ „Definition for Medical Purposes: What is CVI?”. web.archive.org. 2012-04-15. Arhivirano iz originala 15. 04. 2012. g. Pristupljeno 2021-12-01.
- ^ „Definition for Educational Purposes: What is CVI?”. web.archive.org. 2012-04-15. Arhivirano iz originala 15. 04. 2012. g. Pristupljeno 2021-12-01.
- ^ a b v g „History. What is CVI?”. web.archive.org. 2012-04-15. Arhivirano iz originala 15. 04. 2012. g. Pristupljeno 2021-12-01.
- ^ Pascolini, D. i Mariotti, S. P. (2012): Global estimates of visual impairment: 2010. The British Journal Of Ophthalmology, 96, 5, 614–618.
- ^ Fellenius, K., Ek, U. i Jacobson, L. (2001): Reading Strategies in Children with Cerebral Visual Impairment caused by Periventricular Leukomalacia. International Journal of Disability, Development & Education, 48, 3, 283–302.
- ^ Philip, S. S. i Dutton, G. N. (2014): Identifying and characterising cerebral visual impairment in children: a review. Clinical & Experimental Optometry, 97, 3, 196–208.
- ^ a b Boonstra, N., Limburg, H., Tijmes, N., van Genderen, M., Schuil, J. i van Nispen, R. (2012): Changes in causes of low vision between 1988 and 2009 in a Dutch population of children. Acta Ophthalmologica, 90, 3, 277–286.
- ^ McDowell, N. i Budd, J. (2018): The Perspectives of Teachers and Paraeducators on the Relationship Between Classroom Clutter and Learning Experiences for Students with Cerebral Visual Impairment. Journal of Visual Impairment & Blindness, 112, 3, 248–260.
- ^ Bosch, D. G. M., Boonstra, F. N., Willemsen, M. A. A. P., Cremers, F. P. M. i de Vries, B. B. A. (2014): Low vision due to cerebral visual impairment: differentiating between acquired and genetic causes. BMC Ophthalmology, 14, 59, 1-9
- ^ Roman, C., Baker-Nobles, L., Dutton, G. N., Luiselli, T. E., Flener, B. S., Jan, J. E., Lantzy, A., Matsuba, C., Mayer, D. L., Newcomb, S. i Nielsen, A. S. (2010): Statement on Cortical Visual Impairment. Journal of Visual Impairment & Blindness, 104, 2, 69–72.
- ^ Gorrie, F., Goodall, K., Rush, R. i Ravenscroft, J. (2019): Towards population screening for Cerebral Visual Impairment: Validity of the Five Questions and the CVI Questionnaire. Plos One, 14, 3, 1-19.
- ^ Goodale, M. A. i Milner, A. D. (1992): Separate visual pathways for perception and action. Trends In Neurosciences, 15, 1, 20–25.
- ^ Ganesh, S. i Rath, S. (2018): Cerebral Visual Impairment in Children. Delhi Journal Of Ophthalmology. 29, 2, 11-16.
- ^ Ljutić, T. (2013): Najčešći čimbenici perinatalnog oštećenja središnjeg živčanog sustava. Hrvatska revija za rehabilitacijska istraživanja, 49, 2, 158-171.
- ^ „Four major causes of CVI: What is CVI?”. web.archive.org. 2012-04-15. Arhivirano iz originala 15. 04. 2012. g. Pristupljeno 2021-12-01.
- ^ a b „What is CVI?”. web.archive.org. 2012-04-15. Arhivirano iz originala 15. 04. 2012. g. Pristupljeno 2021-12-01.
- ^ The Marshall Cavendish Encyclopedia of Personal Relationships. [S.l.: s.n.]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Roman-Lantzy, Christine (2019). Cortical Visual Impairment: Advanced Principles. New York: AFB Press. ISBN 978-1616480073. OCLC 1055566701.
- Roman-Lantzy, Christine (2017). Cortical Visual Impairment: An Approach to Assessment and Intervention 2nd Ed. New York: AFB Press. ISBN 978-0891286882.
- Dutton GN, Lueck, AH (2015). Vision and the Brain: Understanding Cerebral Visual Impairment in Children. New York: AFB Press. ISBN 978-0891286394. OCLC 904801331.
- Dutton, Gordon N (2006). „Cerebral Visual Impairment: Working within and around the Limitations of Vision”. Ur.: Lueck, Amanda Hall; Dennison, Elizabeth; American Foundation for the Blind. Proceedings of the Summit on Cerebral/Cortical Visual Impairment: educational, family, and medical perspectives. New York: AFB Press. ISBN 0-89128-817-1. OCLC 68133091.
- Dutton GN, Jacobson LK (2001). „Cerebral visual impairment in children”. Seminars in Neonatology. 6 (6): 477—85. PMID 12014888. doi:10.1053/siny.2001.0078.
- "Fact Sheet: Cortical Visual Impairment" by Mary Ann Demchak, Charmaine Rickard and Marty Elquist, published by The University of Nevada, Reno in the Nevada Dual Sensory Impairment Project 2002.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- CVI Now A CVI resource hub associated with Perkins School For the Blind
- Little Bear Sees A foundation providing families with information, tools and research which improves the lives of children with CVI
- PCVIS The Pediatric Cortical Visual Impairment Society is a nonprofit promoting research related to the improvement of vision care for children with CVI
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
