LFG Roland D.II

LFG Roland D.II^[1]
	LFG Roland D.II
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje	1916.
Uveden u upotrebu	1916.
Status	neaktivan
Prvi korisnik	Nemačko vazduhoplovstvo
Broj primeraka	300
Dužina	6,93
Razmah krila	8,94
Visina	2,95
Površina krila	22,80
Prazan	653
Normalna poletna	793
Klipno-elisni motor	1 Argus
Snaga	1 x 132 kW
Brzina krstarenja	147 km/h
Maks. brzina na H=0	169 km/h
Brzina penjanja	217 m/min

LFG Roland D.II (nem. LFG Roland D.II) je nemački lovački avion koji je proizvodila firma Luftfarcojg gezelšaft (nem. LFG Roland Luft-Fahrzeug-Gesellschaft Berlin). Prvi let aviona je izvršen 1916. godine. ^[2]

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Avion LFG Roland D.II je nastao usavršavanjem njegovog prethodnika D.I. Projektanti su bili inženjeri Tantzen i Hofman (nem. Tantzen und Hoffmann) koji su projektovali i Roland D.I. Zbog svog aerodinamičnog oblika, ovi borbeni avioni su dobili ime Ajkula. Prvi let Rolanda D.II dogodio se u oktobru 1916.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Trup mu je elipsastog poprečnog preseka, polu monokok konstrukcije. Trup se pravio na sledeći način: Dva sloja traka od šperploče spiralno su omotana u suprotnim smerovima preko kalupa da bi se formirala polovina trupa trupa. Polovine trupa su zatim spojene u celinu i zalepljene, prekrivene slojem platna i lakirane (impregnirane). Prednji deo, u kome je bio smešten motor je bio obložen aluminijumskim limom, na kome su se nalazili otvori za izlazak toplog vazduha iz motorskog prostora, a ostali deo trupa je bio oblepljen drvenom lepenkom. Trup ovog aviona se isticao čistom aerodinamičnom linijom. Nosač motora je bio od zavarenih čeličnih cevi. Pilot je sedeo u otvorenom kokpitu i bio je zaštićen malim vetrobranskim staklom. Preglednost iz pilotske kabine nije bila dobra pa su piloti imali problema prilikom sletanja.

Pogonska grupa: Avion je bio opremljen tečnošću hlađenim linijskim motorima, Mercedes D.III sa 117 kW (160 KS), ili linijski motor Argus As.III snage 180 KS (132 kW). Hladnjak za vodu se nalazio iznad gornjih krila aviona. Na vratilu motora je bila pričvršćena dvokraka, vučna, drvena elisa, nepromenljivog koraka. Spoj elise i motornog vratila bio je pokriven metalnom kapom u cilju smanjenja aerodinamičkog otpora.

Krila su bila drvene konstrukcije presvučena impregniranim platnom relativno tankog profila. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima. Krila su između sebe bila povezana sa dva para upornica. Zatezači su bili od klavirske čelične žice. Oba krila su imala oblik jednokrakog trapeza, blago zakošena u odnosu na trup aviona. Donje krilo je bilo nešto kraće od gornjeg. Spojevi prednje ivice sa bočnim ivica krila su polukružno izvedeni. Krila su se poklapala sa napadnim ivicama. Konstrukcije repnih krila i vertikalni stabilizator kao i kormilo pravca su bila napravljena od drveta presvučena platnom. Horizontalni stabilizatori su bili upornicama vezani za vertikalni stabilizator.

Stajni organ je bio klasičan fiksan sa osovinom, a na repnom delu se nalazila elastična drvena drljača.

Naoružanje: Avion je bio naoružan sa dva mitraljeza, kalibra 7,92 mm

Varijante[uredi | uredi izvor]

D.II - verzija sa motorom Mercedes D.III snage 160 KS (117 kW).
D.IIa - verzija sa motorom Argus As.III snage 180 KS (132 kW).

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Napravljeno je oko 300 aviona koji su uglavnom korišteni na istočnom i solunskom frontu^[3]. Ovaj avion je bio u senci uspešnijeg lovca Albatros. Zbog svojih karakteristika, često se koristio kao strateški izviđački avion, leteći duboko u neprijateljsku teritoriju. Kasnije, kada su saveznici uveli brže borbene avione, Roland D.II se koristio kao avion za blisku podršku i izviđanje, polako se povlačeći iz frontovskih jedinica do juna 1917. godine, a zatim premeštajući u škole za obuku pilota.

Šest aviona D.II i šest D.III su predati Bugarima, koji su ih koristili na solunskom frontu.

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Naoružanje aviona: LFG Roland D.II
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza	2
Kalibar	7,92 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Raketno naoružanje (rakete)

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 139. ISBN 3-89350-693-4.
^ „LFG Roland D.II” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 16. 7. 2010.
^ Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 139. ISBN 3-89350-693-4.
Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.
Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2.
Istorijski arhiv, Požarevac (2005). Srpska vazduhoplovna komanda u Požarevcu 1915. godine. Požarevac: Istorijski arhiv Požarevac. ISBN 86-84969-08-1.
Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 139. ISBN 3-89350-693-4.

[LFG_Roland_D.II-2] „LFG Roland D.II” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 16. 7. 2010.

[3] Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2.

[1]

[2]

[3]