Lanselot Braun

Lanselot Braun
Lancelot Capability Brown oko 1769.
Datum rođenja	(1716-08-30)30. avgust 1716.
Mesto rođenja	Kirkharle, Northumberland, Kraljevstvo Velika Britanija
Datum smrti	6. februar 1783.(1783-02-06) (66 god.)
Mesto smrti	London, Kraljevstvo Velika Britanija

Crkva Sv. Marije u Stouu u kojoj se oženio Braun.

Stou, južna vista.

Vrt Blenhajm Palasa.

Vorvik Kastl 1752.

Harvud Haus (travnjak dopire do ulaza - Braunov stil).

Lanselot Braun (30. avgust 1716. [krštenje] – 6. februar 1783), poznatiji kao Kejpbiliti Braun (Capability Brown, capability - potencijal, kapacitet), bio je engleski pejzažni arhitekta. Upamćen je kao "poslednji od velikih engleskih umetnika vrta XVIII veka", i "najveći engleski baštovan". Projektovao je preko 170 parkova, od kojih mnogi još uvek traju. Njegov uticaj je toliko veliki da su doprinosi engleskom vrtu koji su pružili njegovi prethodnici Čarls Bridžmen i Vilijam Kent često previđaju, čak i Kentov branilac Horas Volpol priznaje da iza Kenta dolazi "veoma sposoban majstor".

Život u Stouu

Lanselot Braun je rođen u malom selu Kirkharl u Northumberlendu (Kirkharle, Northumberland), a obrazovanje je stekao u školi Kambo. Principe svog zanata savladao je kao pomoćnik baštovana na skromnom imanju Ser Vilijama Loreina Kirkharl Hol. Godine 1739. preselio se na jug, gde dobija prvi narudžbinu za novo jezero u parku Kidinkton Hola, u Oksfordšajru (Kiddington Hall, Oxfordshire). Seli se u Voton Andervud, Bakingemšajr (Wotton Underwood, Buckinghamshire), na jedno od imanja lorda Kobama]]., da bi se 1741. godine, pridružio osoblju vrta Stou lorda Kobama kojim je upravljao Vilijam Kent, jedan od osnivača novog engleskog stila pejzažnog vrta. U Stouu, Braun se oženio lokalnom devojkom po imenu Bridžit Vaiet i sa njom dobio četvoro dece. Kao pobornik novog engleskog stila, Braun je postao izuzetno tražen od strane zemljoposednika. Pre 1751, kada Braun počinje da biva poznat, Horas Valpol piše pomalo podrugljivo o Braunovom radu na zamku Varvik (Warwick Castle):

"Zamak je čaroban, izgled pričinjava više zadovoljstva nego što mogu da iskažem, reka Avon pada niz kaskadu u njegovom podnožju. Dobro je postavljen od strane jednog Brauna, koji je usvojio nekoliko ideja Kenta i gospodina Soutkota."

Godine 1764. imenovan je za glavnog vrtlara Hampton Korta, nasledivši Džona Grininga, i nastanjuje se u kuću Vajdernes (Wilderness House).

Pejzažni vrtovi

Procenjuje se da je Braun odgovoran za više od 170 vrtova koji okružuju otmene kuće i imanja u Velikoj Britaniji. Njegove kreacije još istrajavaju u Krum Kortu (gde je takođe projektovao i kuću) (Croome Court), Blenhajm Palasu (Blenheim Palace), Vorvik Kastlu (Warwick Castle), Harvud Hausu (Harewood House), u tragovima u Kju Gardensu (Kew Gardens) i mnogim drugim lokacijama. Ovog čoveka koji je odbio rad u Irskoj, jer nije završio Englesku zvali su „Kejpbiliti“ Braun, jer je obično govorio svojim klijentima da njihovi posedi imaju veliki "potencijal" za poboljšanje pejzaža. Njegov stil nežnih ustalasalih trava, koje dopiru skroz do kuće, grupa stabala, pojaseva i raštrkanog drveća, kao i jezera krivudavih obala nastalih nevidljivim pregrađivanjem malih reka, bili su novost u okviru engleskog pejzaža, "bezvrtni" oblik pejzažnog baštovanstva, koji briše skoro sve ostatke prethodnih formalnih stilova.

Njegovi pejzaži su bili modna avangarda. Oni su bili bitno drugačiji od onoga što su zamenili - dobro poznate formalne engleske vrtove, koje su oko 1710. godine kritikovali pesnik Poup (Alexander Pope) i drugi. Počev od 1719, Vilijam Kent zamenio ih je prirodnijim kompozicijama, koje dostižu svoju najveću rafiniranost Braunovim pejzažima. U Hampton Kourtu, 1782. godine, Hana Mor (Hannah More) sreće Brauna i beleži njegov "gramatički" način izražavanja: :"Sada ovde“ - rekao je, pokazujući prstom - " napravim zapetu, a tamo“ - pokazujući na drugo mesto - "gde odlučim da je obrt umestan, stavljam dve tačke; u drugom delu, gde je poželjan zastoj da se prekine vidik, zagrade; onda tačka, i onda počnem drugu temu".

Braunovi pokrovitelji videli su idealizovane pejzaže koje je on stvarao za njih u stilu italijanskih slikara pejzaža kojima se Braun divio i sakupljao ih, a koje je Kenet Vudbridž prvi primetio u pejzažu u Sturidu. Rasel Pejdž, koji je počeo svoju karijeru sa Braunovskim pejzažom u Longlitu (Longleat) ali čiji je dizajn imo formalnu strukturu, optužuje Brauna: "da podstiče bogate klijente da unište svoje sjajne formalne vrtove i zamene ih njegovim lakim kompozicijama sa travnjacima, grupacijama drveća i amorfnim bazenima i jezerima". Ričard Oven Kembridž (Richard Owen Cambridge), engleski pesnik i satiričar, izjavio je da se nada da će umreti pre Brauna kako bi mogao da "vidi nebo pre nego što bude 'unapređeno' ". Ovo je tipična izjava koja odražava kontroverzu o radu Brauna, a koja se nastavlja u poslednjih 200 godina. Nasuprot tome, savremeni istoričar i pisac, Ričard Bisgrov (Richard Bisgrove), Braunov postupak opisuje kao usavršavanje prirode: "Razumnom manipulacijom komponenti, dodavanjem negde drveta, negde skrivenog izvora vode. Njegova umetnost učestvuje u postojećem potencijalu zemljišta, vode, drveća i tako daje engleskom pejzažu idealne oblike. Poteškoća je bila u tome što manje sposobni imitatori i manje sofisticirani gledaoci nisu videli usavršenu prirodu... oni su videli samo ono što su smatrali prirodom".

Ova spretnost prepoznata je i u njegovo vreme; u nekrologu anonimnog autora stoji: "Takav je, međutim, efekat njegovog genija da će on biti najmanje upamćen kao najsrećniji čovek; tako blisko je kopirao prirodu da će njegovi radovi biti neprepoznatljivi". Arhitekta Vilijam Čejmbers (Sir William Chambers), nalazi da se Braunovi radovi "razlikuju vrlo malo od običnih polja, toliko je većina njih verna kopija prirode.“

Arhitektura

Braunove studije iz oblasti arhitekture bile su prirodni izdanak njegove jedinstvene slike o engleskoj kući u predelu (English country house) i njenom okruženju: "U Braunovim rukama kuća, koja je pre toga dominirala imanjem, postala je sastavni deo pažljivo stvorenog pejzaža u nameri da se vidi očima slikara, a njen dizajn je neodvojiv od dizajna vrta."

Repton (Humphry Repton) primećuje da je Braun "zamišljao sebe kao arhitektu", ali Braunov arhitektonski rad bio je u senci velikog ugleda koji je stekao kao dizajner predela. Repton je bio obavezan da doda: "U nekoliko palata i drugih objekata koje je projektovao bio je inferioran u svemu što se odnosilo na komfor, ugodnost, ukus i prikladnost dizajna."

Braunova prva kuća u predelu bio je projekat prepravke Krum Korta (1751—52) za 6. Earla od Koventrija, koje je verovatno pravio po skicama Milera (Sanderson Miller) pionira Neogotskog stila. Fišervik, (Fisherwick, Staffordshire), Redgrejv Hol (Redgrave Hall, Suffolk) i Klermont (Claremont, Surrey), bili su klasični, dok su njegove pomoćne građevine u Korshamu (Corsham) u neogotskom stilu. Neogotski stabilni blokovi i ukrasni objekti, lukovi i vrtne karakteristike čine mnoge od njegovih projekata. Od 1771. u tehničkim aspektima pomagao mu je profesionalni graditelj Henri Holand otac, a arhitekta Henri Holand sin postao je Braunov stalni saradnik i zet, muž njegove ćerke od 1773.

Kasnija reputacija

Braunova popularnost opala je ubrzo posle njegove smrti, jer je njegov rad bio viđen kao slaba imitacija divlje prirode. Reakcija protiv nežne smirenosti Braunovih predela bila neizbežna, pejzažima je nedostajalo uzvišeno uzbuđenje koje su pripadnici romantičarske generacije (poput Pejn Najta (Richard Payne Knight) i Prajsa (Uvedale Price)) tražili u idealnom pejzažu, inspirisani pre Rozom (Salvator Rosa) nego Lorenom (Claude Lorrain). Tokom XIX veka on je bio vrlo kritikovan, ali se tokom XX veka njegova popularnost vraća. Tom Tarner ističe povoljne opise njegovog talenta u „Istoriji vrtne umetnosti“ Gotajnove (Marie-Luise Gothein) koja je preteča za pohvale Braunu u delu Hasija (Christopher Hussey) „Pitoreska“ (The Picturesque, 1927). Stroud (Dorothy Stroud) je napisala prvu potpunu monografiju o Braunu, iznoseći opšte karakteristike iz dokumentacije o nekretninama mesnih kancelarija. Kasnije pejzažne arhitekte poput Gilpina (William Gilpin) iznose mišljenje da su Braunove „prirodne krive“ isto toliko veštačke kao i prave linije koje su bile uobičajene u francuskim vrtovima.

Braun je umro 1783, u Londonu, na pragu kuće svoje ćerke Bridžet, koja je bila udata za arhitektu Holanda. Valpol u Pismima ledi Osorli (Letters addressed to the Countess of Ossory) kaže: "Vaše šumske vile moraju da idu u crnim rukavicama, gospođo, njihov očuh, drugi muž gospođe Prirode je mrtav!" Braun je sahranjen je u porti parohijske crkve Svetog Petra i Pavla, na malom imanju Braunovih u Fenstantonu (Fenstanton, Cambridgeshire). Njegov rad često je povoljno poređen kao kontrast ("antiteza") opusu Le Notra i francuskom vrtu (jardin à la française). On je postao i bogat i poštovan, a „unapredio“ je veća prostranstva zemlje nego bilo pejzažni arhitekta pre njega.

Vrtovi i parkovi

Mnogi od Braunovih parkova i vrtova mogu se obići i danas. Lista koja sledi samo je deo predela koje je projektovao ili radio na njima:

• Adderbury House, Oxfordshire
• Addington Place, Croydon
• Alnwick Castle, Northumberland
• Althorp, Northamptonshire
• Ampthill Park, Ampthill Bedfordshire
• Ancaster House, Richmond, Surrey
• Appuldurcombe, Isle of Wight
• Ashburnham Place, East Sussex
• Ashridge House, Hertfordshire
• Aske Hall, North Yorkshire
• Astrop Park, Northamptonshire
• Audley End, Essex
• Aynhoe Park, Northamptonshire
• Badminton House, Gloucestershire
• Basildon Park, near Reading
• Battle Abbey, East Sussex
• Beaudesert, Staffordshire
• Beechwood, Bedfordshire
• Belhus, Essex
• Belvoir Castle, Leicestershire
• Benham, Berkshire
• Benwell Tower, near Newcastle on Tyne
• Berrington Hall, Herefordshire
• Blenheim Palace, Oxfordshire
• Boarstall, Buckinghamshire (ne zna se da li je izveden)
• Bowood House, Wiltshire
• Branches Park, Cowlinge, Suffolk
• Brentford, Ealing
• Brightling, Sussex
• Brodlands, Hampshire
• Brocklesby Park, Lincolnshire
• Burghley House, Lincolnshire
• Burton Constable Hall, East Riding of Yorkshire
• Burton Park, West Sussex
• Burton Pynsent
• Byram, West Yorkshire
• Cadland, Hampshire
• Cambridge, The Backs
• Capheaton, Northumberland
• Cardiff Castle
• Castle Ashby, Northamptonshire
• Caversham, Berkshire
• Chalfont House, Buckinghamshire
• Charlecote, Warwickshire
• Charlton, Wiltshire
• Chatsworth, Derbyshire
• Chilham Castle, Kent
• Chillington Hall, West Midlands
• Church Stretton Old Rectory, Shropshire
• Clandon Park, Surrey
• Claremont, Surrey
• Clumber Park, Nottinghamshire
• Compton Verney, Warwickshire
• Coombe Abbey, Coventry
• Corsham Court
• Croome Park
• Dodington Park, Gloucestershire
• Darley Abbey Park, Derby
• Euston Hall
• Fawley Court, Oxfordshire
• Gatton Park, Surrey
• Grimsthorpe Castle
• Hampton Court Palace, Surrey
• Harewood House, Leeds
• Heveningham Hall, Suffolk
• Highclere Castle
• Himley Hall, Staffordshire
• Holkham Hall, Norfolk
• Holland Park, London
• The Hoo, Hertfordshire
• Hornby Castle, North Yorkshire
• Howsham, near York
• Ickworth, Suffolk
• Ingestre, Staffordshire
• Ingress Abbey
• Kelston, Somerset
• Kew Gardens, SW London
• Kiddington Hall, Oxfordshire
• Kimberley, Norfolk
• Kimbolton Castle, Cambridgeshire
• King's Weston House, Bristol
• Kirkharle, Northumberland
• Kirtlington, Oxfordshire
• Knowsley, Liverpool
• Kyre Park, Herefordshire
• Lacock Abbey, Wiltshire
• Laleham Abbey, Surrey
• Langley, Berkshire
• Langley Park, Norfolk
• Latimer, Buckinghamshire
• Leeds Abbey, Leeds, Kent
• Littlegrove, Barnet, London
• Lleweni Hall, Clwyd
• Longford Castle, Wiltshire
• Longleat, Wiltshire
• Lowther, Cumbria
• Luton Hoo, Bedfordshire
• Madingley, Cambridgeshire
• Maiden Earley, Berkshire
• Mamhead, Devon
• Melton Constable, Norfolk
• Milton Abbey, Dorset
• Moccas, Herefordshire
• Moor Park, Rickmansworth, Hertfordshire
• Mount Clare, South West London
• Navestock, Essex
• Newnham Paddox, Warwickshire
• Newton Park, Newton St Loe, Somerset
• New Wardour Castle, Wiltshire
• North Cray Place, near Sidcup, Bexley, London
• North Stoneham Park, Southampton, Hampshire
• Nuneham Courtenay, Oxfordshire
• Oukli, Shropshire
• Packington Park
• Paddenswick Manor, West London
• Patshull, Staffordshire
• Paultons, Hampshire
• Peper Harow, Surrey
• Peterborough House, Hammersmith, London
• Petworth House, West Sussex
• Pishiobury, Hertfordshire
• Porter's Park, Hertfordshire
• Prior Park
• Ragley Hall
• Roche Abbey, South Yorkshire
• Savernake Forest, Wiltshire
• Schloss Richmond in Braunschweig, Germany
• Scampston Hall
• Sheffield Park Garden
• Sherborne Castle
• Sledmere House
• Southill Park, Bedfordshire
• Stowe Landscape Garden
• Syon House
• Temple Newsam
• Thorndon Hall, Essex
• Trentham Gardens
• Ugbrooke Park, Devon
• Warwick Castle
• Wentworth Castle, South Yorkshire
• West Hill, Putney, South London
• Weston Park, Staffordshire
• Vajthol, London
• Whitley Beaumont, West Yorkshire
• Widdicombe, Devon, near Slapton
• Wimbledon House, South West London
• Wimbledon Park, South West London
• Wimpole Hall, Cambridgeshire
• Woburn Abbey. Bedfordshire
• Wolterton, Norfolk
• Woodchester, Gloucestershire
• Woodside, Berkshire
• Wootton Place Rectory, Oxfordshire
• Wotton, Buckinghamshire
• Wrest Park, Bedfordshire
• Wrotham, Kent
• Wycombe Abbey, Buckinghamshire
• Wynnstay, Clwyd, Wales
• Youngsbury, Hertfordshire

Više od 30 ih je otvoreno za javnost.

Život u Stouu

Lanselot Braun je rođen u malom selu Kirkharl u Nortamberlendu (Kirkharle, Northumberland), a obrazovanje je stekao u školi Kambo. Principe svog zanata savladao je kao pomoćnik baštovana na skromnom imanju Ser Vilijama Lorejna Kirkharl Hol. Godine 1739. preselio se na jug, gde dobija prvi narudžbinu za novo jezero u parku Kidinkton Hola, u Oksfordšajru (Kiddington Hall, Oxfordshire). Seli se u Voton Andervud, Bakingemšajr (Wotton Underwood, Buckinghamshire), на једно од имања лорда Кобама.

• Brown, Jane (2011). The Omnipotent Magician: Lancelot “Capability” Brown, 1716-1783. London: Chatto & Windus. ISBN 978-0-7011-8212-0. .
• Colvin, Howard (1995) [1954]. A Biographical Dictionary of British Architects 1600–1840 (3rd изд.). New Haven: Yale University Press. стр. 1264. ISBN 978-0-300-06091-1. 
• Colvin, Howard (2008) [1954]. A Biographical Dictionary of British Architects, 1600-1840 (4th изд.). New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-12508-5. 
• Hinde, Thomas (1987). Capability Brown: The Story of a Master Gardener. New York: W. W. Norton. ISBN 978-0-09-163740-8. .
• Stroud, Dorothy (1975) [1950]. Capability Brown (2nd revised изд.). London: Faber and Faber. ISBN 978-0-571-13405-2. .
• Turner, Roger (1985). Capability Brown and the Eighteenth Century English Landscape (2nd изд.). New York: Rizzoli. ISBN 978-0-8478-0643-0. , Phillimore, Chichester (1999). ISBN 978-0-297-78734-1,. ISBN 978-1-86077-114-9.

Literatura

• Walpole, Horace (1905) [1780]. On Modern Gardening. Canton, Pa.: Kirgate Press.  at Internet Archive

Dodatna literatura

• Amherst, Alicia (2006) [1910]. A History of Gardening in England (3rd izd.). Whitefish, Montana: Kessinger Publishing. 
• Blomfield, Sir F. Reginald; Thomas, Inigo, Illustrator (1972) [1901]. The Formal Garden in England, 3rd ed. New York: McMillan and Co. 
• Clifford, Derek (1967). A History of Garden Design (2nd izd.). New York: Praeger. 
• Gothein, Marie-Luise Schröeter (1863—1931); Wright, Walter P. (1864—1940); Archer-Hind, Laura; Collection, Alden Hopkins (1928) [1910]. History of Garden Art. 2. London & Toronto, New York: J. M. Dent; 1928 Dutton. ISBN 978-3-424-00935-4.  Publisher: Hacker Art Books; Facsimile edition edition (June 1972). ISBN 978-0-87817-008-1;. ISBN 978-0-87817-008-1.
• Gothein, Marie. Geschichte der Gartenkunst. München: Diederichs, (1988) ISBN 978-3-424-00935-4.
• Hadfield, Miles (1960). Gardening in Britain. Newton, Mass: C. T. Branford. 
• Heath, Gerald; White, Kathy, Editor; Heath, Joan. Editor (2000). Hampton Court: The Story of a Village. The Hampton Court Association. ISBN 978-0-9538700-0-4. CS1 održavanje: Tekst viška: spisak autora (veza)
• Hussey, Christopher (1967). English Gardens and Landscapes, 1700–1750. Country Life. 
• Hyams, Edward S.; Smith, Edwin, photos (1964). The English Garden. New York: H.N. Abrams. 
• Thurley, Simon (2003). Hampton Court, A Social and Architectural History. Yale University Press. 
• Grbić, M. : Istorija vrtne umetnosti. Univerzitet u Beogradu. . Београд. 2015. ISBN 978-86-7299-227-4. 

Spoljašnje veze

• „Lancelot Brown”. Encyclopædia Britannica, Encyclopædia Britannica Online. Encyclopædia Britannica Inc. 2007. Pristupljeno 12. 03. 2012. 
• Lancelot "Capability" Brown arguably England's greatest landscape gardener. His life and works. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. decembar 2019)
• Britten, Nick (19. 2. 2009). „Capability Brown's first garden plan to be brought to life after 250 years”. The Daily Telegraph. Pristupljeno 13. 03. 2012. 
• Lancelot Capability Brown at Find a Grave