Linuks-Libre

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Linuks-Libre
Linuks-Libre jezgro 3.0.66-1
Linuks-Libre jezgro 3.0.66-1
Programer(i)Fondacija za slobodni softver Latinske Amerike
Prvo izdanje2008. god.; pre 16 godina (2008)
Stabilno izdanje
6.9-gnu[1] Uredi stavku / 12 maj 2024
Repozitorijum
Uredi na Vikipodacima
Napisan uAsembler, C
Operativni sistemJuniks
Platformax86, x86-64, MIPS
Dostupan naEngleski
TipJezgro
LicencaGNU GPL
Veb-sajtfsfla.org/svnwiki/selibre/linux-libre/index.en.html

Linuks-Libre (/ˈlɪnəks ˈliːbrə/) je operativni sistem kernel i GNU paketa[2] koji se održava od modifikovanih verzija Linuks jezga. Cilj projekta je da se ukloni iz Linux jezgra bilo koji softver koji ne uključuje njen izvorni kod, već ima maskirani kod, ili je objavljen pod vlasničkim licencama.

Delovi koji nemaju izvorni kod zovu se binarne mrlje i uglavnom su vlasnici firmver koji dok se redistribuiraju, ne daju korisniku slobodu da modifikuju, dele ili proučavaju.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Linuks jezgro počinje uključivanje binarne mrlje 1996.[3] Radovi na brisanju binarnih mrlja počinju u 2006 sa gNewSense-ovim firmver i gen-jezgrom. Ovaj posao je dodatno oduzet od BLAG Linuks distribucije u 2007 gde je prvobitno stvoren Linuk- besplatno.[4][5]

Linuk-Libre je prvi put objavljen od strane fondacije za slobodni softver Latinske Amerike (FSFLA), a zatim usvojen od strane fondacije za slobodni softver (FSF)[6] kao dragocena komponenta za totalno slobodne Linuks distribucije. Postaje GNU paket u Martu 2012 godine.[7] Aleksandre Oliva je održavao projekat.

Vlasničko uklanjanje firmvare[uredi | uredi izvor]

GNU logo sa maskotom Linuk besplatno

Metode[uredi | uredi izvor]

Proces uklanjanja se postiže uz pomoć skriptog jezika pod nazivom deblob-main.[8] Ova skripta je inspirisana od strane gNewSense. Džef Mo stvorio je naknadne izmene da ispune određene uslove za njihovo korišćenje sa BLAG Linuks i GNU distribucijom. Tu je i još jedna skripta pod nazivom deblob-provera,[9] koja se koristi za proveru izvornog podatka jezgra,  zakrpe ili kompresovanog izvornog fajla koji poseduje softver koji je zaštićen.

Efekti[uredi | uredi izvor]

Pored primarnog željeni efekat vođenja sistema samo sa slobodnim softverom, praktične posledice uklanjanja uređaja firmvare gde korisniku nije dozvoljeno da studira ili modifikuje gde oba imaju pozitivne i negativne efekte .

Prednosti uključuju uklanjanje uređaja firmvare kjoji ne mogu biti revizirani za bagove, bezbednosni problemi i zlonamerne operacije (kao što je bekdor), ili fiksan od stgrane Linuk jezgra održavanih sa svoje strane, čak i ako ih poznaju. Moguće je da ceo sistem bude ugrožen od strane zlonamernog firmvare i to bez sposobnosti za obavljanje bezbednog reviziranja od strane proizvođačay, gde nevini bagovi mogu ugroziti bezbednost tekućeg sistema.[10]

Loša uklanjanja vlasnika firmvare iz jezgra je u tome da će izazvati gubitak funkcionalnosti pojedinih hardvera, koji nema besplatnu zamenu softvera gde je dostupan. Ovi efekti utiču na zvuk, video, TV karticu, i internet (naročito bežični) kartice, kao i neke druge dobre uređaje. Kada je moguće, besplatna zamena softvera firmvare daje zamenu kao sto je openfwwf[11] za b43, carl9170[12] i ath9k_htc[13] drajveri za bežični internet.

Dostupnost[uredi | uredi izvor]

Izvorni kod i kompajler paketi od strane deblobed Linuks jezgra su dostupni direktno iz raspodele koju koriste Linuk- besplatne skripte. Freed-ora je podprojekat koji priprema i održava RPM pakete bazirani na Fedora jezgrima.[8] Tu su takođe prekompajlirani paketi za Debijan[14] i izvedene distribucije kao što je Ubuntu.[15]

Distribucija[uredi | uredi izvor]

Parabola GNU/Linuks-Libre koristi Linuk-Libre kao osnovno jezgro.

Distribucije u kojima se Linuk-Libre, koristi kao osnovno jezgro su:

Distribucije u kojima je Linuk osnovno jezgr, takođe predlažu Linuk-besplatno kao alternativno jezgro:

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Freedo (12 maj 2024). „GNU Linux-libre 6.9-gnu” (na jeziku: engleski jezik). Pristupljeno 13 maj 2024.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date=, |date= (pomoć)
  2. ^ Free Software Foundation (2013), Directory.fsf.org, retrieved 5 January 2014
  3. ^ Take your freedom back, with Linux-2.6.33-libre FSFLA, 2010.
  4. ^ Alexandre Oliva: Linux-libre and the prisoners’ dilemma FSFLA, 2009.
  5. ^ jebba: BLAG :: View topic - Linux Libre Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. septembar 2015) BLAG forums, 2008.
  6. ^ Free Software Foundation.
  7. ^ Oliva, Alexandre (March 19, 2012).
  8. ^ a b Free Software Foundation Latin America.
  9. ^ "fsfla - Revision 8200: /software/linux-libre/scripts".
  10. ^ Delugré, Guillaume (November 21, 2010).
  11. ^ "OpenFWWF - Open FirmWare for WiFi networks". unibs.it.
  12. ^ "en:users:drivers:carl9170 [Linux Wireless]". kernel.org.
  13. ^ "en:users:drivers:ath9k_htc [Linux Wireless]". kernel.org.
  14. ^ Millan, Robert (April 23, 2009).
  15. ^ Gündüz, Ali.
  16. ^ Dragora overview Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. februar 2014) dragora.org
  17. ^ jaromil (September 10, 2008).
  18. ^ "GNU Guix Reference Manual: GNU Distribution".
  19. ^ "ftp://musix.ourproject.org/pub/musix/deb/kernel/2.6.26-libre-rt" [Index of ftp://musix.ourproject.org/][mrtva veza]. Índice de ftp://musix.ourproject.org/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. oktobar 2010) (in Spanish).
  20. ^ Arch Linux (June 19, 2014).
  21. ^ Fossi, Damián (August 24, 2009).

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Linuks-Libre na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Линукс-Либре&oldid=26918900”