Lisjen Emar

Lisjen Emar
Emar na Tur de Fransu 1973.
Lični podaci
Puno ime	Lisjen Emar
Datum rođenja	(1941-04-28)28. april 1941. .
Mesto rođenja	Jer, Francuska
Državljanstvo	Francuska
Timske informacije
Trenutni tim	završio karijeru
Disciplina	drumski
Tip vozača	brdaš
Profesionalna karijera
1965	Ford frans—žiten
1966	Ford frans—itkinson
1967—1969	Bik
1970—1971	Sonolor—ležur
1972	Rokado
1973	De kova—ležun
Uspesi
Tur de Frans Tur de Frans 1 (1966)
Prvenstva
Nacionalni šampion (drumska trka)	1 (1968)
Druge trke
Pariz—Brijar 1 (1962) Kvatre žurs de Denkerk 1 (1965)
Ažurirano: 2. maj 2016.

Lisjen Emar (franc. Lucien Aimar; Jer, 28. april 1941) bivši je francuski profesionalni biciklista. Profesionalac je bio od 1965. do 1973. Najveći uspeh ostvario je 1966. godine, kada je osvojio Tur de Frans.

Amaterska karijera

Emar je počeo amatersku karijeru 1960. godine. 1962 pobedio je na trci Pariz—Briar, a 1963. je završio drugi na Tur de Avenir trci, 42 sekunde iza Feličea Đimondija, ali je Đimondi dobio minut kazne i pobeda je pripala Emaru. 1964. učestvovao je na Olimpijskim igrama u Tokiju, gde je završio na 80 mestu.

Profesionalna karijera

1965—1966

Emar je počeo profesionalnu karijeru 1965. u timu Ford Gitane, gde je lider bio Žak Anketil. Emar je u nekoliko trka ostavio dobar utisak na menadžera Rafaela Žeminjanija, koji ga je odabrao da vozi Tur de Frans, ipak, Emar nije uspio da ga završi, napustio ga je u Pirijenima, tokom devete etape.

Na početku 1966. Emar je osvojio trku Đenova—Nica, a zatim je završio drugi na Fleš Valonu. Na Tur de Fransu, Emar je imao podršku petostrukog pobednika, Žaka Anketila, koji je vozio svoj zadnji Tur. Emar je napadao na brzim usponima i osvojio je Tur sa 1'17" ispred Jana Jansena. Na kraju sezone, završio je deveti na svetskom prvenstvu. Emar je bio kritikovan jer je pomogao Nemcu Rudiju Atigu da dostigne Anketila.

1967—1973

1967. Emarov i Anketilov tim postao je Bic, po sponzorstvu kompanije cigareta. Emar je osvojio etapu na trci Mon Faron i trku četiri dana Dankeka. Na Điro d’Italiji je završio sedmi, a zatim je vozio Tur za Francuski nacionalni tim. Emar je pobedio na osmoj etapi, a zatim je vozio za Pinžeona, koji je i osvojio, Emar je završio šesti.

1968. su na Turu učestvovali nacionalni timovi zadnji put. Emar je odlučio da vozi za Francuski B tim, umesto da bude podrška u A timu, završio je Tur na sedmom mestu, a zatim je osvojio nacionalno prvenstvo ispred Rože Pinžeon|Rožea Pinžeona]]. 1969. nije ostvario nijednu pobedu. Dobio je jednomesečnu suspenziju zbog dopinga, zbog čega nije mogao da vozi na Vuelta a Espanji. Na Turu je bio u lošoj formi i završio je na 30 mestu.

Nakon loše sezone, Emar je napustio tim Bic, koji je imao novog lidera, Luisa Okanju, a u novom timu igrao je ulogu pomoćnika za Lusjena Van Impea. Pobedio je na osam trka pre Tura, gde je završio na 17 mestu. Sezonu je završio drugim mestom na trci Bordo—Pariz.

Emar je ostao u timu iako je potvrđeno da je lider Van Impe. 1971. osvojio je tri trke, a na Turu je završio deveti, dok je Van Impe osvojio treće mesto. Na kraju sezone, prelazi u novi Nemački tim, Rokado, sa kojim bilježi samo jednu pobedu, a Tur de Frans je završio na 17 mestu. Osvojio je deseto mesto na Vuelta Katalonija trci.

U svojoj zadnjoj sezoni, Emar se vratio u tum Rafaela Žeminjanija. Osvojio je nekoliko trka u Francuskoj, Tur de Frans je završio na 17 mestu. Zadnju pobedu ostvario je na trci u Bretanji, nakon čega je završio karijeru i postao je tehnički savetnik za biciklizam u provinciji Azur, a kasnije organizator tura Mediterana.

Spoljašnje veze

• Profil na biciklističkoj arhivi
• Lisjen Emar na sajtu Sports-Reference.com (arhivirano)