Mari-An Liber

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mari-An Liber
Mari-An Liber
Datum rođenja(1782-04-07)7. april 1782.
Mesto rođenjaMalmedi, Sveto rimsko carstvo
Datum smrti14. januar 1865.(1865-01-14) (82 god.)
Mesto smrtiMalmedi, Belgija

Mari-An Liber (Malmedi, provincija Lijež, 7. april 1782 - Malmedi, provincija Lijež, 14. januar 1865.) je bila belgijska botaničarka i mikolog. Bila je jedna od prvih žena patologa biljaka. Ponekad je nazivaju "An-Mari Liber".[1]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Mari-An Liber je rođena u Malmediju u aprilu 1782. godine, kao dvanaesto od trinaestoro dece Anrija-Žozefa Libera i njegove supruge Mari-Žan-Bernadin Liber (rođene Diboa). Roditelji, obrazovani pripadnici srednje klase koji su se bavili preradom kože, prepoznali su njen intelektualni potencijal.[2] U početku je bila učenica škole sestara Sépulcrines u Malmediju. Sa jedanaest godina roditelji su je poslali u Prim u Nemačkoj da nauči nemački i violinu, koje je brzo savladala. Njen otac je prepoznao rastuće interesovanje svoje ćerke za egzaktne nauke i predavao ju je algebru i geometriju, kako bi mogla da ga prati u poslu.

U godinama kada su druge devojke samo želele da se zabavljaju, Mari-An Liber je bila motivisana žeđu za znanjem: sve ju je zanimalo, želela je da zna sve. Priroda ju je posebno privlačila; provela je duge sate šetajući područjem Malmedi, posebno u Visokim Fensima. Ona je posmatrala, sakupila mnoge minerale i biljke, a zatim ih identifikovala u očevoj kancelariji, katalogizirajući ih i klasifikujući. Kako je većina referentnih radova napisana na latinskom, počela je sama da uči latinski.[3]

Botanika i mikologija[uredi | uredi izvor]

Njen rad u botanici, tačnije u kriptogamskim biljkama, doneo joj je međunarodnu reputaciju. Dopisivala se sa naučnicima u Belgiji i dalje. Takođe je jedno vreme sarađivala sa dr Leženom iz Vervjea, koji je pripremao katalog biljaka Odeljenja Ort. Dr Ležen je upoznao Liberovu sa švajcarskim botaničarom Augustinom Piramisom de Kandoleom, koji ju je ohrabrio da radi na kriptogamskoj flori.[4] Liberova je kasnije sačinila kriptogamsku floru Ardena.[2]

Bila je jedna od prvih koja je identifikovala organizam odgovoran za bolest krompira "kasne gljivice", koju je nazvala Botrytis vastatrix Lib. a o čemu je dala detaljan opis u izveštaju napisanom u avgustu 1845.[5] Nemački mikolog Anton de Bari nadovezao se na ovo otkriće, između ostalog, kada je 1876. pokazao da je oomiceta, Phytophthora infestans, kako ju je preimenovao, bila uzročnik kasne plamenjače, a ne posledica kako se tada još verovalo.[6]

Takođe je opisala nekoliko biljnih patogenih askomiceta (gljive mešinarke), uključujući Alternaria cheiranthi (Lib.) PC Bolle (bazionim: Helminthosporium cheiranthi Lib.), i Fusarium coeruleum Lib. ex Sacc., uzročnik suve truleži krompira. Ukupno je opisala preko 200 novih taksona.[4]

Druga interesovanja[uredi | uredi izvor]

Proučavanje drevnih jezika usmerilo je njenu pažnju na arheologiju. Poslednjih godina svog života, kada joj godine više nisu dozvoljavale da se lako kreće po selu, posvetila je dosta vremena istoriji Kneževine Stavelot-Malmedi. Ona je istoriji i arheologiji dala istu naučnu ozbiljnost kao i svojim botaničkim studijama, koristeći sve dostupne izvore.

Pored svog herbarijuma, formirala je izuzetnu kolekciju bisera dobijenih od velikih bisernih školjki pronađenih u izobilju u reci Amblev i njenim pritokama. Sakupila je i veliku kolekciju novčića.

Ova intenzivna naučna aktivnost nije bila prepreka njenom angažovanju u porodičnom biznisu. Imala je istu odlučnost kao u svom istraživanju, istu želju da učini dobro. Sa svojom braćom uspela je da napravi veliko proširenje male kožare koju su nasledili od roditelja. Nakon kratke bolesti, Mari-Ane Liber je umrla u Malmediju 14. januara 1865.[7]

Počasti[uredi | uredi izvor]

Po njoj su nazvani taksoni Libertia (rod iz porodice Irisa), kao i Asterolibertia,[8] Libertiella i Myxolibertella (rodovi gljiva mešinarki).[9][10]

„Cercle naturaliste de la région de Malmedy“, osnovan 1951. godine, koji je kasnije postao „Cercle Royal Marie-Anne Libert“, dobio je svoje ime u njenu čast. Godine 1965, na stogodišnjicu njene smrti, u Parku kožara (Park Mari-An Liber) u Malmediju postavljena je stela ukrašena medaljonom sa njenim likom.[7] Ulica u Malmediju ("Rue Marie-Anne Libert") dobila je njeno ime 1925.[4]

Godine 1820. postala je pridruženi član Société Linnéenne de Paris (Lineovog udruženja Pariza), a car Fridrih-Vilhelm III joj je dodelio zlatnu medalju za zasluge.[4] Bila je prva žena pozvana da se pridruži Société Royale de Botanique de Belgique (Kraljevskom udruženju botaničara Belgije) 1862.[2]

Publikacije[uredi | uredi izvor]

Libert M-A (1813). Cryptogamie, In Flore des environs de Spa … vol. 2 (ALS Lejeune). Chez Duvivier, Liège, Belgium: 272–285.
Libert M-A (1820). Sur un genre nouveau de'Hépatiques, Lejeunia. Annales Générales des Sciences Physiques 6: 372–374.
Libert M-A (1827a). Mémoires sur des cryptogames observées aux environs de Malmedy. Secrétariat de la Société Linnéenne, Paris, France [preprint of Libert (1827b) and (1827c) combined, TL-2 4496].
Libert M-A (1827b). Illustration du genre Inoconia, dans la famille des Algues. Mémoires de la Société Linnéenne de Paris 5: 402–403. [Some details from Libert's description of Inoconia are reproduced by Du Mortier (1865)]
Libert M-A (1827c). Observations sur le genre Asteroma, et description de deux espèces appartenant à ce genre. Mémoires de la Société Linnéenne de Paris 5: 404–406.
Libert M-A (1829). Description d'un nouveau genre de champignons nommé Desmazierella. Annales des Sciences Naturelles 17: 82–83.
Libert M-A (1829–1830). Mémoire concernant les plantes cryptogames qui peuvent être réunies sous le nom d'Ascoxylacei. Mémoires de la Société Royale des Sciences, de l'Agriculture et des Arts de Lille: 174–176.
Libert M-A (1830–1837). Plantae cryptogamicae quas in Arduenna collegit M.A. Libert …, 4 vols. Typis Jacobi Desoer, Leodii [Liège, Luik], Belgium [TL-2 4497].
Libert M-A (1836). Précis des observations sur la famille des Hypoxylons. Annales des Sciences Naturelles 7: 121–125.

Radovi[uredi | uredi izvor]

  • (1826). Mémoires sur des cryptogames observées aux environs de Malmedy
  • (1830–1837). Plantae cryptogamicae quas in Arduenna collegit M. A. Libert. 4 volumes, i.e. exsiccata work

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Crépin, François (1878). Guide du botaniste en Belgique: (plantes vivantes et fossiles). G, Mayolez. str. 230. 
  2. ^ a b v Maroske, Sara; May, Tom W. (2018-03-01). „Naming names: the first women taxonomists in mycology”. Studies in Mycology. Leading women in fungal biology. 89: 63—84. ISSN 0166-0616. PMC 6002341 Slobodan pristup. PMID 29910514. doi:10.1016/j.simyco.2017.12.001. 
  3. ^ „Historique du Cercle Royal Marie-Anne Libert”. Arhivirano iz originala 2012-06-30. g. .
  4. ^ a b v g Maroske, Sara; May, Tom W. (2018-03-01). „Naming names: the first women taxonomists in mycology”. Studies in Mycology. Leading women in fungal biology. 89: 63—84. ISSN 0166-0616. PMC 6002341 Slobodan pristup. PMID 29910514. doi:10.1016/j.simyco.2017.12.001. 
  5. ^ Pitrat, Michel; Foury, Claude (2003). Histoires de légumes : des origines à l'orée du XXIe siècle (na jeziku: francuski). Éditions Quae. str. 170. ISBN 2738010660. .
  6. ^ Widmark, Anna-Karin (2010). „The Late Blight Pathogen, Phytophthora infestans. Interaction with the Potato Plant and Inoculum Sources.” (PDF). Acta Universitatis agriculturae Sueciae – Swedish University of Agricultural Sciences, Uppsala. .
  7. ^ a b „Historique du Cercle Royal Marie-Anne Libert”. Arhivirano iz originala 2012-06-30. g. .
  8. ^ „Asterolibertia G.Arnaud”. www.gbif.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 6. 2022. 
  9. ^ „Myxolibertella”. www.gbif.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 6. 2022. 
  10. ^ Burkhardt, Lotte (2022). Eine Enzyklopädie zu eponymischen Pflanzennamen [Encyclopedia of eponymic plant names] (pdf) (na jeziku: German). Berlin: Botanic Garden and Botanical Museum, Freie Universität Berlin. ISBN 978-3-946292-41-8. doi:10.3372/epolist2022. Pristupljeno 27. 1. 2022. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мари-Ан_Либер&oldid=27699525”