Martlet
.svg)
Martlet je u engleskoj heraldici mitska ptica bez stopala koja se nikad ne odmara od trenutka svog rođenja do smrti; pretpostavlja se da su martleti neprestano na krilima. To je alegorija za neprestane napore, izražena heraldičkom figurom koja prikazuje stilizovanu pticu sličnu čiopi ili kućnoj lasti, bez nogu. Treba je razlikovati od merlette francuske heraldike, koja je ptica nalik na patku sa labudovim vratom i odsečenim kljunom i nogama.
Etimologija[uredi | uredi izvor]
Reč „martlet“ potiče od ptice poznate kao gradska lasta (martin), uz dodatak deminutivnog nastavka „-let“; tako martlet znači "mali martin". Poreklo imena martin je nejasno, mada se može odnositi na festival Martinmas, koji se javlja otprilike u isto vreme kada laste počinju svoju migraciju iz Evrope u Afriku.[1]
Opis[uredi | uredi izvor]
Ove mitske ptice pravilno su prikazane u engleskoj heraldici sa dva ili tri kratka pramena pera na nogama i stopalima. Prave čiope, ranije poznate kao martleti, imaju tako male noge da se verovalo da ih uopšte nemaju, što daje verodostojnost legendi o Martletu bez nogu.
Francuski merlette[uredi | uredi izvor]
U francuskoj heraldici canette ili anet je mala patka (francuski: canard), prikazana bez stopala. Prema Tiodoru Veran-Foreu[2] la canette représente la canne ou le canard; si elle est dépourvue du bec et des pattes, elle devient une merlette. ("kaneta predstavlja patku ili patka; ako joj je uskraćen kljun i stopala, postaje merlet" (merlette)). Na francuskom un merle, od latinskog merula (ženski rod),[3] je mužjak kosa, član porodice drozdova (ranije je taj izraz bio ženskog roda i mogao je označavati mužjaka: une merle - kokoška kosa: une merlesse). Merlette (deminutiv od merle: mali kos) u običnom govoru, od 19. veka, je ženka kos, ali se u heraldičkoj terminologiji definiše kao une figure représentant une canette mornée („figura koja predstavlja malu ženku patke "zaglupljenu""). Une cane je ženska patka (muški canard, "patak"), a une canette, deminutiv, je "mala ženska patka". Glagol morner na starom francuskom znači „otupiti“, u heraldičkoj terminologiji glagolski pridev morné(e) znači: sans langue, sans dents, sans ongles et des oiseaux sans bec ni serres („bez jezika, bez zuba, bez noktiju, a kod ptica bez kljuna ili kandži“).[4] Engleska heraldika koristi izraze "naoružani" i "specifičnog jezika" za zube, kandže i jezik heraldičkih zveri, pa se mornée može prevesti kao "razoružan". Tako engleski "martlet" nije isto heraldičko stvorenje kao francuski "merlette" .[5]
Rana upotreba[uredi | uredi izvor]
De Valans[uredi | uredi izvor]
Grbovi porodice iz Valansa, Earlova od Pembroka pokazuju jednu od najranijih upotreba martleta kako bi se razlikovali od njihove matične kuće Lizinjan. Grb im je bio ukrašen (obrubljen) martletima, što se može videti na emajliranom štitu Vilijama od Valansa, prvog grofa od Pembroka u Vestminsterskoj opatiji. Martleti su tako prikazani u Pembrok Koledžu u Kembridžu, fondaciji te porodice.
Pripisani grb Edvarda Ispovednika[uredi | uredi izvor]
.svg)
Pripisani grb Edvarda Ispovednika sadrži pet martleta ili (zlatnih martleta). Atribucija datira iz 13. veka (dva veka nakon Edvardove smrti) i bila je zasnovana na dizajnu na novčiću kovanom za vreme Edvardove vladavine.[6] Kralj Ričard II (1377-1399) pripisao je ovaj grb sa Plantagenet grbom, i kasnije je postao osnova za grb Vestminsterske opatije, u kojoj je sahranjen Ispovednik, i Vestminster škole, osnovane u okviru njenog područja.
De Arundel iz Lanhernea[uredi | uredi izvor]
Francuska reč za lastavicu je hirondelle, od latinskog hirundo,[3] i stoga su se martleti pojavili na grbovima drevne porodice de Arundel iz Lanherna, Kornvol i kasnije zamka Vordor. Grb koji je nosio Rajnfred de Arundel (umro oko 1280), gospodar vlastelinstva Lanhern, zabeležen je u Grbovniku iz 15. veka kao: Crn, šest martleta.[7] Ovu porodicu ne treba mešati sa porodicom FicAlan Erlova iz Arundela, čije je sedište bio dvorac Arundel u Saseksu, koji na grbu nosi: Crveni, lav koji besni.
Okrug Saseks[uredi | uredi izvor]
Štit okruga Saseks u Engleskoj sadrži šest martleta za koje se kaže da predstavljaju šest istorijskih delova, ili bivših administrativnih pododseka, okruga. Grb Univerziteta u Saseksu takođe nosi ovih šest martleta.
De Verdon/Dandok[uredi | uredi izvor]
Traka između šest martleta predstavlja grb Dandoka, Irska. Traka i martleti potiču od porodice Tomasa de Farnivala koji je oko 1319. godine venčanjem sa Džoan de Verdon, kćerkom Tiobalda de Verdona, dobio veliki deo zemlje i imovine u okrugu Dandok.[8] Tri od ovih martleta, u obrnutim tinkturama, čine grb lokalnog fudbalskog tima Dandok FK.
Oznaka kadencije[uredi | uredi izvor]
Predloženo je da je nemogućnost odmora martleta zbog njegove navodne nemogućnosti sletanja, bez upotrebljivih nogu, razlog za upotrebu martleta u engleskoj heraldici kao oznaka kadencije četvrtog sina. Prvi sin je nasleđivao celo imanje primogeniturom, drugi i treći su tradicionalno išli u Crkvu, da bi u početku služili kao sveštenici u crkvama čiji je otac bio patron, a četvrti nije imao dobro definisano mesto (osim ako njegov otac nije posedovao, kao što je to često bio slučaj, više od dva patronata). Kako četvrti sin stoga često nije dobijao deo porodičnog bogatstva i imao je „deo mlađeg sina: privilegiju da napusti dom kako bi sebi napravio dom“,[9] martlet takođe može biti simbol napornog rada, upornosti, i nomadskog domaćinstva. Ovo objašnjenje izgleda neverovatno, budući da su peti i šesti sin bili podjednako "bez odmora", ali se na njih ne upućuje očigledna referenca u odgovarajućoj oznaci kadencije (prsten i ljiljan u heraldici).
Obrazovni značaj[uredi | uredi izvor]
Neki komentatori kažu da nesposobnost martleta da sleti simbolizuje stalnu potragu za znanjem, učenjem i avanturom. Martleti se pojavljuju na grbovima Vuster koledža i Univerzitetskog koledža na Oksfordskom univerzitetu, Magdalena koledža i Pembrouk koledža na Kembridžu, i već davno osnovanih engleskih škola, uključujući Bromsgrouv, Vorik i Penistoun. Nedavno su ih usvojili Univerzitet Makgil, Univerzitet u Hjustonu, Akademija Čarls Rajt, Mil Hil škola (London), Vestminster niža škola (London) Vestminster škola (Konektikat), Saltus škola (Bermudi) i Univerzitet Viktorija (Britanska Kolumbija) - gde se studentske novine takođe zovu The Martlet.
U popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]
Martlet koji govori koristi se kao uređaj za priču u fantastičnom romanu E.R. Edisona The Worm Ouroboros. Na početku romana martlet vodi čitaoca do Merkura na kome se radnja nastavlja. Nakon toga obavlja povezujuću ulogu kao glasnik bogova. Takođe se pojavljuje u Šekspirovom Magbetu čin 1 sc. 6, kada ga kralj Dankan i Bankuo nazivaju „gostom leta“ i greškom ga vide kao dobar znak kada ga primete ispred Magbetovog zamka, neposredno pre nego što je Dankan ubijen.
Lujza Peni se poziva na martlet u Pravilu protiv ubistva, četvrtoj knjizi u seriji Inspektor Gamaš (vidi poglavlje 27). Gamaš razgovara o četvoro odrasle dece Morou sa očuhom, Bertom Finijem, dok gledaju na jezero Masavipi u izmišljenom gradu, mestu ubistva. Gamaš objašnjava da martlet označava četvrto dete, koje mora da se probije u svetu.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „martin (n.)”. Online Etymology Dictionary.
- ^ Précis d'héraldique, Paris, 1951, Arts Styles et Techniques, p.114
- ^ a b Cassell's Latin Dictionary
- ^ Dictionnaire Larousse Lexis
- ^ www.briantimms.fr Arhivirano 2015-06-10 na sajtu Wayback Machine
- ^ Frank Barlow, Edward the Confessor (1984) p. 184, citing R. H. M. Dolley and F. Elmore Jones, 'A new suggestion concerning the so-called "Martlets" in the "Arms of St Edward"' in Dolley (ed.), Anglo-Saxon Coins (1961), 215–226.
- ^ [1], quoted Foster, Joseph, Some Feudal Coats of Arms 1298-1418, (1901)
- ^ Ireland - DUNDALK
- ^ Cock, J., Records of ye Antient Borough of South Molton in ye County of Devon, 1893, Chapter VII: Mr Hugh Squier and his Family, p.174
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Arthur Charles Fox Davies (2004). A Complete Guide to Heraldry. Kessinger Publishing. ISBN 1-4179-0630-8.