Metencefalon
| Metencefalon | |
|---|---|
 Dijagram koji prikazuje glavne podele mozga embrionalnog kičmenjaka. Ovi regioni će se kasnije razlikovati u strukture prednji mozak, srednji mozak i zadnji mozak. | |
 | |
| Detalji | |
| Identifikatori | |
| Latinski | Metencephalon |
| MeSH | D020540 |
| NeuroNames | 543 |
| NeuroLex ID | birnlex_965 |
| TA | A14.1.03.004 |
| FMA | 62003 |
| Anatomski termini neuroanatomije | |
Metencefalon je embrionalni deo zadnjeg mozga koji se razlikuje u most i mali mozak. Sadrži deo četvrte komore i trograni živac (CN V), živac odvodilac (CN VI), facijalni nerv (CN VII) i deo vestibulokohlearnog nerva (CN VIII).
Embriologija[uredi | uredi izvor]
Metencefalon se razvija iz više/rostralne polovine embrionalnog rombencefalona i razlikuje se od mielencefalona u embrionu do starosti od približno 5 nedelja. Do trećeg meseca, metencefalon se diferencira u svoje dve glavne strukture, most i mali mozak.
Funkcije[uredi | uredi izvor]
Pons reguliše disanje kroz određena jezgra koja regulišu centar za disanje produžene moždine. Mali mozak radi na koordinaciji pokreta mišića, održavanju držanja i integraciji senzornih informacija iz unutrašnjeg uha i proprioceptora u mišićima i zglobovima.
Razvoj[uredi | uredi izvor]
U ranim fazama razvoja mozga, moždane vezikule koje se formiraju su imperativ.[1] Svaki region mozga karakteriše sopstvena specifična arhitektura. Ovi regioni mozga su određeni kombinacijom faktora transkripcije i signala koji menjaju njihov izraz.[1]
Isthmus je glavni organizacioni centar za tektum i mali mozak.[2] Tektum je dorzalni deo metencefalona. Tektum uključuje gornje i donje kolikule, koje igraju ulogu u vizuelnoj i audio obradi. Dva glavna gena koja utiču na metencefalon su Fgf8 i Vnt1, koji se eksprimiraju oko prevlake. Fgf8 je takođe poznat kao faktor rasta fibroblasta 8. To je protein za koji se smatra da je najvažniji signal za organizaciju. Njegova glavna funkcija je postavljanje i održavanje barijere između srednjeg i zadnjeg mozga, posebno između mezencefalona i metencefalona.[2] Takođe igra veliku ulogu u odlučivanju o strukturi srednjeg i zadnjeg mozga. Vnt1 je protoonkogeni protein (familija MMTV integracionih mesta tipa Vingles, član 1). Prvobitno se smatralo da ovaj gen igra ulogu u razvoju srednjeg i zadnjeg mozga, ali studije su pokazale da to možda nije slučaj.[2] Smatra se da Vnt1 stoji iza genetskog poremećaja zvanog Joubertov sindrom, poremećaja koji utiče na mali mozak.
Otk1 i Otk2 su geni koji igraju važne uloge u razvoju mozga, a studije su pokazale da se njihove uloge menjaju tokom razvoja mozga. Smatra se da u fazi razvoja mozga u kojoj je rostralni mozak regionalizovan na svoje različite delove (telencefalon, diencefalon, metencefalon i mesencefalon) da Otk2 i Otk1 štite kaudalizaciju diencefalona i mezencefalona u metencephalon.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Nakamura, H., and Watanabe, Y. Isthmus organizer and regionalization of the mesencephalon and metencephalon. Int. J. Dev. Biol. 49: 231-235 (2005). . doi:10.1387/ijdb.041964hn. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć). - ^ a b v Matsunaga, E., Katahira, T., and Nakamura, H. "Role of Lmx1b and Wnt1 in mesencephalon and metencephalon development""Development" (2002)
- ^ Sakuri, Y., Kurokawa, D., Kiyonari, H., Kajikawa, E., Suda, Y., and Aizawa, S. "Otx2 and Otx1 protect diencephalon and mesencephalon from caudalization into metencephalon during early brain regionalization" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016) "Developmental Biology" (2010).
