Дурални синуси

С Википедије, слободне енциклопедије
Дурални венски синуси
Дурални венски синуси.
Детаљи
Идентификатори
ЛатинскиSinus durae matris
MeSHD003392
TAA12.3.05.101
FMA76590
Анатомска терминологија

Дурални венски синуси (који се називају и дурални синуси, церебрални синуси или кранијални синуси) су венски канали који се налазе између ендосталног и менингеалног слоја тврде мождане опне у мозгу.[1][2] Они примају крв из церебралних вена, примају цереброспиналну течност (ЦСТ) из субарахноидног простора преко арахноидних гранулација и углавном се празне у унутрашњу југуларну вену.[2]

Структура[уреди | уреди извор]

Зидови дуралних венских синуса се састоје од тврде мождане опне обложене ендотелијумом, специјализованим слојем спљоштених ћелија које се налазе у крвним судовима. Они се разликују од других крвних судова по томе што им недостаје комплетан сет слојева крвних судова (нпр. tunica media) карактеристичних за артерије и вене. Такође му недостају залисци.

Клиничка релевантност[уреди | уреди извор]

Синуси могу бити повређени траумом у којој оштећење тврде опне може довести до стварања крвних угрушака (тромбозе) унутар дуралних синуса. Други уобичајени узроци тромбозе дуралног синуса укључују праћење инфекције кроз офталмичку вену у орбиталном целулитису. Иако је ретка, тромбоза дуралног синуса може довести до хеморагичног инфаркта или церебралног едема са озбиљним последицама укључујући епилепсију, неуролошки дефицит или смрт.[3]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Архивирана копија”. web.archive.org. Архивирано из оригинала 14. 05. 2011. г. Приступљено 2021-11-14. 
  2. ^ а б Gaillard, Frank. „Dural venous sinuses | Radiology Reference Article | Radiopaedia.org”. Radiopaedia (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-14. 
  3. ^ de Bruijn, S. F. T. M.; Stam, J. (1999-03-01). „Randomized, Placebo-Controlled Trial of Anticoagulant Treatment With Low-Molecular-Weight Heparin for Cerebral Sinus Thrombosis”. Stroke. 30 (3): 484—488. doi:10.1161/01.STR.30.3.484.