Хороидни плексус

С Википедије, слободне енциклопедије
Хороидни плексус
Анатомска дисекција.
Коронални пресек латералне и треће коморе.
Детаљи
Идентификатори
ЛатинскиPlexus choroideus
MeSHD002831
NeuroNames1377
TAA14.1.09.279
A14.1.01.307
A14.1.01.306
A14.1.01.304
A14.1.05.715
FMA61934
Анатомска терминологија

Хороидни плексус, или plica choroidea, је плексус ћелија које настају из сваке од можданих комора.[1] Хороидни плексус производи већину цереброспиналне течности (ЦСT) централног нервног система.[2] ЦСT се производи и лучи у регионима хороидног плексуса.[3] Хороидни плексус се састоји од модификованих епендималних ћелија које окружују језгро капилара и лабавог везивног ткива.[3]

Структура[уреди | уреди извор]

Хороидни плексус се налази у вентрикуларном систему. Хороидни плексус се налази на одређеним локацијама у обе латералне коморе, као и у трећој комори и четвртој комори мозга. Хороидни плеxус се налази унутар менинга, мембранских облога које покривају и штите централни нервни систем. Код човека, менинга је састављена од три слоја познатог као тврда опна, паучинаста опна и мека опна. Хороидни плексус се може наћи у најситнијем слоју менинга, мекој опни.

Хороидни плексус састоји се од крвних судова и специјализованог епителног ткива званог епендyма. Епендимске ћелије садрже пројекције сличне коси назване цилија и формирају слој ткива који окружује хороидни плексус. Цилије које се налазе између микровила су одговорне за покретање цереброспиналне течности.

Епендимске ћелије такође постављају церебралне вентрикле и централни канал кичмене мождине. Епендимске ћелије су врста ћелија нервног ткива назива неуроглија која помаже у производњи цереброспиналне течности.

Функција[уреди | уреди извор]

Хороидни плексус регулише производњу и састав цереброспиналне течности (ЦСТ), која обезбеђује заштиту за мозак.[2] ЦСТ делује као медијум за систем глимфатичке филтрације који олакшава уклањање метаболичког отпада из мозга и размену биомолекула и ксенобиотика из мозга.[4] На овај начин хороидни плексус има веома важну улогу у одржавању деликатног ванћелијског окружења које је потребно мозгу за оптимално функционисање.

Хороидни плексус је такође главни извор секреције трансферина који игра улогу у хомеостази гвожђа у мозгу.[5]

Клинички значај[уреди | уреди извор]

Током развоја фетуса могу се формирати неке цисте хороидног плексуса. Ове цисте испуњене течношћу могу се открити детаљним ултразвуком у другом тромесечју. Налаз је релативно чест, са преваленцијом од ~1%. Цисте хороидног плексуса су обично изолован налаз.[6] Цисте обично нестају касније током трудноће и обично су безопасне. Они немају утицаја на развој одојчади и раног детињства.[7]

Цисте представљају ризик од феталне анеуплоидије од 1%.[8] Ризик од анеуплоидије се повећава на 10,5-12% ако се уоче други фактори ризика или ултразвучни налази. Величина, локација, нестанак или напредовање, као и да ли се цисте налазе са обе стране или не, не утичу на ризик од анеуплоидије. Око 44-50% случајева Едвардсовог синдрома (тризомија 18) имаће цисте хороидног плексуса, као и 1,4% случајева Дауновог синдрома (тризомија 21). ~75% абнормалних кариотипова повезаних са цистама хороидног плексуса су тризомија 18, док је остатак тризомија 21.[6]

Остало[уреди | уреди извор]

Постоје три степена типа тумора хороидног плексуса који углавном погађају малу децу. Ове врсте рака су ретке.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Sadler, T. W. (2010). Langman's medical embryology. Jan Langman (11th изд.). Philadelphia: Lippincott William & Wilkins. ISBN 978-0-7817-9069-7. OCLC 227928523. 
  2. ^ а б Damkier, Helle H.; Brown, Peter D.; Praetorius, Jeppe (2013). „Cerebrospinal Fluid Secretion by the Choroid Plexus”. Physiological Reviews (на језику: енглески). 93 (4): 1847—1892. ISSN 0031-9333. PMID 24137023. S2CID 11473603. doi:10.1152/physrev.00004.2013. 
  3. ^ а б Lun, Melody P.; Monuki, Edwin S.; Lehtinen, Maria K. (2015). „Development and functions of the choroid plexus–cerebrospinal fluid system”. Nature Reviews. Neuroscience. 16 (8): 445—457. ISSN 1471-003X. PMC 4629451Слободан приступ. PMID 26174708. doi:10.1038/nrn3921. 
  4. ^ Plog, Benjamin A.; Nedergaard, Maiken (2018-01-24). „The glymphatic system in CNS health and disease: past, present and future”. Annual Review of Pathology. 13: 379—394. ISSN 1553-4006. PMC 5803388Слободан приступ. PMID 29195051. doi:10.1146/annurev-pathol-051217-111018. 
  5. ^ Aschner, Michael; Aschner, Judy L. (1990). „Manganese transport across the blood-brain barrier: Relationship to iron homeostasis”. Brain Research Bulletin. 24 (6): 857—860. ISSN 0361-9230. PMID 2372703. S2CID 9441118. doi:10.1016/0361-9230(90)90152-p. 
  6. ^ а б Drugan, Arie; Johnson, Mark P.; Evans, Mark I. (2000). „Ultrasound screening for fetal chromosome anomalies”. American Journal of Medical Genetics. 90 (2): 98—107. PMID 10607945. doi:10.1002/(SICI)1096-8628(20000117)90:2<98::AID-AJMG2>3.0.CO;2-H. .
  7. ^ Digiovanni, L.; Quinlan, M.; Verp, M. (1997). „Choroid plexus cysts: Infant and early childhood developmental outcome”. Obstetrics & Gynecology. 90 (2): 191—194. PMID 9241291. S2CID 40130437. doi:10.1016/S0029-7844(97)00251-2. .
  8. ^ Peleg, D; Yankowitz, J (1998). „Choroid plexus cysts and aneuploidy.”. Journal of Medical Genetics. 35 (7): 554—557. ISSN 0022-2593. PMC 1051365Слободан приступ. PMID 9678699. doi:10.1136/jmg.35.7.554.