Mihael Vitman

Mihael Vitman
Mihael Vitman na tenku Tigar I 1944.
Lični podaci
Datum rođenja	(1914-04-22)22. april 1914.
Mesto rođenja	Fogetal, Nemačko carstvo
Datum smrti	8. avgust 1944.(1944-08-08) (30 god.)
Mesto smrti	između Sent Enjan de Kramenija i Senta, Francuska

Mihael Vitman (nem. Michael Wittmann; Fogetal, 22. april 1914 — između Sent Enjan de Kramenija i Senta, 8. avgust 1944) je bio SS-Haupšturmfirer (SS-kapetan) u 101. SS teškom tenkovskom bataljonu (Schwer SS-Panzer-Abteilung 101) tokom Drugog svetskog rata i jedan od najuspešnijih tenkovskih komandira u istoriji ratovanja. Ostaće zapamćen po čuvenom napadu na delove britanske 7. oklopne divizije, 13. juna 1944. godine kod francuskog gradića Vijer-Bokaž, koji je izveo samostalno u svom tenku tipa Tigar.

Biografija

Vitman je svoju uspešnu karijeru u oklopnim jedinicama započeo u aprilu 1941. godine, tokom nemačkih operacija na Balkanu. U to vreme bio je komandir jurišnog topa Šturmgešic A III što je bio veliki korak unapred u odnosu na oklopne automobile kojima je bila opremljena njegova jedinica u kojoj je proveo kratko vreme tokom poljske kampanje. Top od 75 mm kojim je bio naoružan Šturmgešic III bio je težak za upotrebu zato što je bio nepokretan, pa se nišanilo okretanjem čitavog vozila, zbog čega je vozač imao dodatnu odgovornost.

Vitmanova jedinica, 1. SS oklopna divizija Telesna garda Adolfa Hitlera (LSSAH) se posebno istakla zauzimanjem grčke prestonice i bila je, zajedno sa 9. oklopnom divizijom, deo klina koji je probio grčku odbranu. Posle samo tri nedenje borbi Vermaht je u potpunosti savladao otpor na Balkanu. Vitman je zajedno sa svojom jedinicom poslat u Čehoslovačku na odmor i reorganizaciju. Međutim, odmor nije dugo potrajao i Vitman se vrlo brzo našao u istoj ulozi na Istočnom frontu gde je u čestim sukobima sa sovjetskim tenkovima usavršio svoju taktiku borbe protiv neprijateljskih oklopnih jedinica zbog čega je u zimu 1942—1943. poslat na obuku za komandira tenka.

Nakon uspešne obuke Vitman je ponovo upućen na Istočni front u činu SS-Unteršturmfirera kao komandir tenka Pancer III. U 1943. godine završio je preobuku za novi nemački teški tenk Tigar, taman na vreme da učestvuje u Kurskoj bici (Operacija Citadela) u kojoj je komandovao tenkovskim vodom. 1943. godine je bila veoma uspešna za Vitmana i njegovu posadu pa je 14. januara 1944. godine odlikovan Viteškim krstom za zasluge na bojnom polju, odnosno za uništenje 66 sovjetskih tenkova. Samo dve nedelje kasnije, kada je odlikovan hrastovim lišćem uz Viteški krst, broj sovjetskih tenkova koje je uništio popeo se na 88.

U trenutku kada je njegova jedinica prebačena u Francusku, pred kraj leta 1944. god, nakon savezničkog iskrcavanja u Normandiji, Vitman je već bio odlikovan hrastovim lišćem uz Viteški krst i unapređen je u čin SS-Oberšturmfirera. Njeogov najveći uspeh, tokom kampanje u Normadiji je svakako bilo njegovo učešće u bici kod Vijer-Bokaža, 13. juna 1944. godine. Vitmanov tenk se nalazio sakriven u šumi kada je uočio delove britanske 7. oklopne divizije, koji su iz pravca Vijer-Bokaža nastupali ka sektoru nemačke linije fronta koji u tom trenutku nije bio posednut nemačkim jedinicama. Svestan opasnosti, Vitman je sam krenuo u akciju protiv brojnijeg neprijatelja. Kasnije su mu se pridružili i ostali tenkovi iz njegove jedinice. U akciji koja je usledila, uništen je veliki broj britanskih tenkova i oklopnih vozila, a britansko napredovanje je zaustavljeno. Vitman je za učestvovanje u ovoj akciji, istog dana odlikovan mačevima uz Viteški krst, po naredbi SS obergrupenfirera Sepa Ditriha i unapređen je u čin SS-Hauptšturmfirera. U naredbi za odlikovanje Vitmanu je pripisano uništenje 21 britanskog tenka i više drugih oklopnih vozila.

8. avgusta 1944. godine nepuna dva meseca nakon bitke kod Vijer-Bokaža, Vitman je poginuo u akciji tokom Operacije Totalize. Njegov tenk uništen je u blizini grada Sintoa, najverovatnije tokom borbe sa britanskom tenkovskom četom iz sastava 1. Northemptonširskog puka. Njegov tenk pogođen je dva puta u desni bok, iskosa, otpozadi, što je prouzrokovalo eksploziju koja je odbacila kupolu. Smrtonosne granate ispaljene su oko 12.40 iz britanskog tenka Šerman Fajerflaj iz sastava 3. voda, A čete, 33. oklopne brigade, kojim je komandovao narednik Gordon dok je nišandžija bio vojnik Džo Ekins. Mnogi istraživači prihvataju ovu verziju događaja jer je ona najpribližnija zvaničnim verzijama i britanske i nemačke strane.

Međutim, mnoge savezničke jedinice koje su bile u blizini događaja, kao što su 4. Kanadska oklopna divizija i 2. Poljski oklopni puk (deo 1. Poljske oklopne divizije pod komandom generala Mačeka), prisvojile su zasluge za uništenje Vitmanovog tenka. Takođe se pretpostavlja da je Vitmanov tenk uništen visoko-eksplozivnom raketom RP-3 koje su koristili britanski jurišni avioni Hoker Tajfun iz sastava RAF.

Vitmanov broj pobeda nikada nije prevaziđen. Tokom svoje vojničke karijere uništio je 138 neprijateljskih tenkova, 132 aritljerijska oruđa i stotine drugih vozila. U trenutku svoje smrti bio je nosilac Viteškog krsta Gvozdenog krsta za hrastovim lišćem i mačevima. Sahranjen je na groblju La Kambe u Francuskoj.

Literatura

• Bernage, Georges (2000). The Panzers and the Battle of Normandy. Bayeux: Editions Heimdal. ISBN 978-2-84048-135-5. 
• Patton, W. Wayne (1998). Aces. Carrollton, Texas: Squadron/Signal Publications, Inc. ISBN 978-0-89747-394-1. 
• Agte, Patrick (1996). Michael Wittman and the Tiger Commanders of the Leibstandarte. JJ Fedorowicz. ISBN 978-0-921991-30-4. 

Spoljašnje veze

• Michael Wittmann, panzer ace Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. januar 2006)
• Achtung Panzer!
• Wittmann and other Tiger aces