13. јун

13. јун (13.6) је 164. дан године по грегоријанском календару (165. у преступној години). До краја године има још 201 дана.

Догађаји

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 13. јун

• 1381 — Под вођством Вата Тајлера, у енглеским покрајинама Кент, Норфок, Сафок и Кембриџшир почео сељачки устанак против феудалаца, изазван високим порезима.
• 1839 — Српски кнез Милош Обреновић у корист сина Милана абдицирао и напустио Србију. Кнез Милан умро неколико недеља по избору за владара, а намесници позвали његовог млађег брата Михаила да преузме престо.
• 1876 — Српско учено друштво за првог женског члана изабрало сликарку Катарину Ивановић.
• 1886 — Под мистериозним околностима утопио се баварски краљ Лудвиг II, три дана пошто је проглашен умоболним и свргнут са престола. Под његовим покровитељством Рихард Вагнер у Минхену радио на реформи музике и драме и извео своје чувене музичке драме „Тристан и Изолда“ и „Нирнбешки мајстори певачи“.
• 1900 — У Кини почео тзв. Боксерски устанак, побуна сељака и градске сиротиње против страног капитала и домаћих феудалаца. Устанак у септембру 1901. угушиле европске силе, Јапан и САД.
• 1917. — Четрнаест немачких бомбардера типа „Гота“ у Првом светском рату бомбардовали Лондон. Погинуле 162 особе. Пре тога напади на британску престоницу вршени из цепелина.
• 1920 — Убијен је Есад-паша Топтани, један од водећих албанских политичара на почетку 20. века, у атентату када је излазио из Хотела Континентал у улици Кастиљоне у Паризу, са намером да крене на пут у Албанију на своју краљевску инагурацију. Сахрањен је на српском војничком гробљу у Француској, јер је током периода у којем је имао власт у Албанији био велики пријатељ и савезник Краљевине Србије и српског народа, пошто је био присталица принципа „Балкан балканским народима“.
• 1943 — Командант Треће дивизије НОВЈ Сава Ковачевић погинуо предводећи јуриш на утврђене немачке положаје при покушају пробијања обруча код места Крекови 5 километара западно од Сутјеске.
• 1944 — Прве немачке ракете Фау1 испаљене у Другом светском рату на јужну Енглеску. До краја рата 1945. на територију Велике Британије пало више од 1.000 ракета, од чега 660 на Лондон.
• 1953 — Државним ударом у Колумбији на власт дошао Густав Ројас Пиниља, који је диктаторски владао до 1957, када је у Колумбији враћен демократски режим.
• 1956 — Последњи британски војници напустили базу код Суецког канала, којим је Велика Британија управљала 74 године. Управу над Каналом преузео Египат.
• 1983 — Амерички васионски брод „Пионир 10“ прошао кроз орбиту Нептуна. То је била прва летјелица са Земље која је изашла ван Сунчевог система.
• 1990 —
  • Због неуспелог почетка разговора власти и опозиције у Србији, 8. јуна, у Београду на Тргу Републике одржан први протестни митинг опозиције против власти Слободана Милошевића.
  • У Букурешту погинуле четири, повређено око 200 особа, када је полиција покушала да сузбије протесте студената који су се сместили у шаторе у центру града.
• 1992 — У организацији Удружења композитора у Пионирском парку у Београду, испред зграде Председништва Србије, одржан „Митинг клечања“, у знак протеста против ратне политике председника Србије Слободана Милошевића.
• 1994 — Северна Кореја саопштила да се повлачи из Агенције Уједињених нација за атомску енергију и да више неће дозволити долазак њених инспектора у земљу.
• 2000 — У Пјонгјангу почео историјски самит две Кореје на којем су председници јужне и северне Кореје Ким Дае Џунг и Ким Џонг Ил водили разговоре о помирењу две државе. Лидери две Кореје састали се први пут после распада јединствене земље 1948.
• 2002 — На првим слободним изборима у историји Авганистана за председника државе изабран Хамид Карзаи.
• 2003 —
  • У Београду ухапшен официр ЈНА, пуковник Веселин Шљиванчанин, и изручен Хашком трибуналу, пред којим је крајем 1995. оптужен за злочине на пољопривредном добру „Овчара“ код Вуковара, у Хрватској, 1991.
  • У Бриселу усвојен нацрт Устава Европске уније, 46 година после потписивања Римског споразума, односно оснивања Уније.

Рођења

• 823 — Карло Ћелави, франачки краљ (†877)
• 1811 — Висарион Григорјевич Бјелински, руски књижевни критичар и филозоф.
• 1865 — Вилијам Батлер Јејтс, ирски песник и драмски писац.
• 1897 — Паво Нурми, фински тркач на дуге стазе.
• 1899 — Карлос Чавес, мексички композитор и диригент.
• 1933 — Драгомир Бојанић, српски глумац (умро 1993).
• 1942 — Сека Саблић, позната српска глумица.
• 1943 — Малком Макдауел, британски глумац.
• 1986 — Мери-Кејт и Ешли Олсен, америчке глумице.

Смрти

• 323. п. н. е. — Александар Македонски, краљ античке Македоније и један од највећих освајача у историји. (* 356. п. н. е.)
• 1886 — Лудвиг II, баварски краљ.
• 1920 — Есад-паша Топтани, албански политичар.
• 1943 — Коста Рацин, македонски књижевник.
• 1943 — Сава Ковачевић учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
• 1965 — Мартин Бубер, јеврејски филозоф и теолог.
• 1982 — Халид ибн Абдулазиз, краљ Саудијске Арабије.
• 1986 — Бени Гудмен, амерички кларинетиста.

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог апостола Јерму
  • Светог мученика Ермију
  • Светог мученика Философа

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

Референце

Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар