Mihail Koribut Višnjevecki

Mihail Koribut Višnjevecki
Mihail Koribut Višnjevecki
Lični podaci
Puno ime	Mihail Tomaš Koribut Višnjevecki
Datum rođenja	(1640-05-31)31. maj 1640.
Mesto rođenja	Beli Kamen, Državna zajednica Poljske i Litvanije
Datum smrti	10. novembar 1673.(1673-11-10) (33 god.)
Mesto smrti	Lavov, Državna zajednica Poljske i Litvanije
Grob	Katedrala u Krakovu
Porodica
Supružnik	Elenora Marija Jozefa
Potomstvo	nema
Roditelji	Jeremija Mihail Višnjevecki Grizelda Konstancija Zamojska
Dinastija	Wiśniowiecki family
Kralj državne zajednice Poljske i Litvanije
Period	1669−1673
Prethodnik	Jan II Kazimir
Naslednik	Jan III Sobjeski

Mihail Koribut Višnjevecki (31. maj 1640, Beli Kamen - 10. novembar 1673, Lavov) je bio kralj Poljske i Litvanije u periodu od 1669. do 1673. godine.

Mladost

Mihail se rodio 31. maja 1640. godine u Belom Kamenu: otac mu je bio Jeremija Mihail Višnjevecki, maloruski (ukrajinski) vojvoda, a majka Grizelda Zamojska, kćerka Tomaša Zamojskog, poljskog kancelara.

Godine 1656. poslat je na zapad da bi naučio vojnu veštinu i na tim putovanjima, koja su trajala do 1663. naučio je osam jezika (uključujući i tečno nemački i češki). Vladislav Konopčinski o tome zajedljivo kaže:

Međutim, ni u jednom od njih nije imao ništa zanimljivo da kaže.

Mihail je 4. juna 1659. godine postao namesnik Pržemisla i baš u ovo vreme je postao pukovnik u vojsci austrijskog cara.

Kada se vratio sa putovanja učestvovao je i u ekspediciji protiv Rusije i kozaka, koja je trajala od 6. jula 1663. do marta 1664. godine.

Vladavina

Dolazak na presto

16. septembra 1668. abdicirao je poljsko-litvanski kralj Jan II Kazimir, a za vreme Interregnuma stvarnu vlast je vršio Nikola Prazmovski.

Mihail nije bio bogat i zato nije mogao biti dobar vladar. Nije bio oženjen, a bio je i mlad (sa svega 28 godina); bio je katolik, ali nije imao nikakvo političko iskustvo, ni veće ambicije, dakle, bezopasan za Šveđane. Mihail je izabran za kralja Poljske 16. juna 1669. godine, a krunisan je 29. septembra 1669. godine. Na tom sastanku je 6. oktobra Mihail postao vitez Zlatnog runa, a poslednjeg dana je plemstvo negodovalo zbog Mihailovog izbora za kralja. Tada izbija feudalna anarhija u Poljskoj i Litvaniji.

Unutrašnja politika

Za vreme Mihailove vladavine je često zasedao sejm:

• 5. do 21. marta 1670. godine, pod Jan Kazimirom Kjerdejom;
• 9. septembra do 31. oktobra 1670. godine, pod Stanislavom Heraklijem Lubomirskim;
• 26. januara do 14. marta 1672. godine, pod Martinom Oborskim;
• 18. maja do 30. juna 1672. godine, pod Gabrijelom Druckim-Sokolnickim.

U Poljskoj i Litvaniji je, za vreme Mihailove vladavine, vladalo rasulo. 12. novembra 1669. godine došlo je do negodovanja plemića, zbog njegovog izbora za kralja. 1670. godine je počeo vraćati kozake pod svoju vlast. Potom 28. novembra 1670. izbija pobuna u Pruskoj, a potom 1671. nove pobune kozaka.Ipak je, 28. novembra 1670. godine, uhvaćen, od strane Evstatija Branta, Kristijan Kalkštajn-Stolinski, Mihailov uzurpator u Pruskoj, i za ovo je Evstatije dobio titulu velikog elektora, koju je zadržao do 8. novembra 1672. godine.

Rat protiv Kozaka i Turaka

Na saboru u Ostrogu 2. novembra 1670. godine srušen je Mihailov neprijatelj Petar Dorošenko, a novi vođa kozaka je postao Mihail Hanenko.

9. aprila 1671. je Mihail Koribut sklopio savez sa Rusijom u borbi protiv Turaka, a julu 1671. je pokrenuo rat protiv kozaka Petra Dorošenka i Tatara. Kozaci su na početku ovog rata opseli Belu Crkvu, ali ih je 26. avgusta porazio vojskovođa Jan Sobjeski pod Braclavom, a pod Vinicom, Mogiljovom, Ladižinom i Kaljnikom 21. oktobra. Poljska vojska je potom opljačkala Raškuv i još istog meseca završila ceo rat.

10. decembra Turci mu objavljuju rat i zahtevaju povlačenje poljskih trupa iz Ukrajine i Podolije, a potom u junu 1672. upadaju u Ukrajinu i u julu osvajaju Žvanjec, a 26. avgusta Kamenjec Podoljski. Ipak ih je Jan Sobjeski porazio u opsadi Lavova (20 - 29. septembra), potom ih je porazio pod Uhrinovom, Njemirovom, Kaluhom, Komarnom (u septembru) i Petrankom (14. oktobra). 18. oktobra 1672. sklopljen je mir sa Turcima, kojim Turci dobijaju Podoliju i Ukrajinu (od Dnjepra do Dnjestra), a Mihail je dužan da plaća godišnji danak Turcima u iznosu od 22 000 zlatnika.

Odmah iza ovog mira je ugušena pobuna kozaka. 27. juna 1672. godine došlo je do neuspešnog državnog udara nezadovoljnika. Mihail je 6. juna 1672. godine od pape dobio titulu Branilac vere.

11. marta 1673. Turci su počeli ponovo pretiti ratom i konačno su ga objavili. Mihail je zbog toga Varšavu spremio za odbranu, koju je trebalo da vodi izuzetno sposobni Jan Sobjeski. Jan potom upada u Moldaviju i 11. oktobra pobeđuje Turke kod Hotina.

Brak

27. februara 1670. Mihail se u Čenstohovi oženio Elenorom Marijom Jozefom, kćerkom cara Svetog rimskog carstva Ferdinanda III Habzburškog sa kojom nije imao dece.

Smrt i sahrana

Nedugo posle pobede kod Hotina, Mihail je umro 10. novembra 1673. u Lavovu, još uvek jako mlad, u svojoj 33. godini života, od čireva koje je dobio zbog toga što je jeo zeleno voće. Sahranjen je 31. januara u Krakovskoj katedrali. Prvobitno se njegov kovčeg nalazio ispod kapele Svetog Krsta, a 1858. prebačen je u kriptu Svetog Leonarda u mermernu grobnicu.

Porodično stablo

8. Michał Wiśniowiecki

4. Michał Wiśniowiecki

9. Halszka Zenowiczówna

2. Jarema Višnjovjecki

10.Ieremia Movilă

5. Regina Mohyła

11.Elżbieta Csomortány

1. Mihail Koribut Višnjevecki

12.Jan Zamoyski

6. Tomasz Zamoyski

13.Barbara Tarnowska

3. Grizelda Konstancija Zamojska

14.Aleksander Ostrogski

7. Katarzyna Ostrogska

15.Anna Kostka

Literatura

• SZUSTER, Michał. Michał Korybut Wiśniowiecki [online]. Poczet władców Polski i Rzeczypospolitej, [cit. 2010-07-04]. Dostupné online. (polsky)