Државна заједница Пољске и Литваније

Из Википедије, слободне енциклопедије
Државна заједница пољске круне и Велике кнежевине Литваније
Rzeczpospolita Korony Polskiej i Wielkiego Księstwa Litewskiego
Рѣчъ посполитая Короны Полскои и Великого Княства Литовского
Државна заједница Пољске и Литваније
Застава Пољске и Литваније Грб Пољске и Литваније
Застава Грб
Polish-Lithuanian Commonwealth (orthographic projection).svg
Пољско-литванска државна заједница у 17. веку са приказаним данашњим границама
Географија
Континент Европа
Главни град Краков (Пољска)
Варшава (Пољска)
Вилњус (Литванија)
Површина 1.153.465 km²
Становништво 10.500.000
Друштво
Званични језици пољски
латински
француски
литвански
немачки
хебрејски
јидиш
италијански
јерменски
арапски
Религија Католицизам
Гркокатолицизам
Православље
Протестантизам
Јудаизам
Ислам
Владавина
Облик владавине Уставна монархија (1791—1792)
Титула владара Краљ и Велики кнез
Владар Сигисмунд II Август
Други владар Станислав II Август Поњатовски
Оснивање 1569
Престанак 1795
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Alex K Kingdom of Poland-flag.svg Краљевина Пољска Краљевина Пруска Flag of the Kingdom of Prussia (1750-1801).svg
Alex K Grundwald flags 1410-03.svg Велика Кнежевина Литванија Руска Империја Flag of Russia.svg

Пољско-литванска државна заједница или Државна заједница оба народа (пољ. Rzeczpospolita Obojga Narodów, лит. Abiejų Tautų Respublika, рут. Рѣчъ посполитая ѡбоига народовъ, лат. Serenissima Respublica Poloniae) је држава која је постојала између 1569. и 1791. у средњој и источној Европи. Званичан назив државе би се могао превести као Државна заједница пољске круне и Велике кнежевине Литваније. Државе које су сачињавале уније биле су Краљевина Пољска и Велика кнежевина Литванија. Њена територија се око 1600. састојала од данашњих територија Пољске, Литваније, Летоније, Белорусије, као и делова Русије (област око Смоленска), Естоније, Румуније и Украјине.

Овај чланак је део серије о
историји Пољске, Литваније:

Државна заједница је настала 12. августа 1569, тзв. „Лублинском унијом“ и наследила је Пољско-литванску унију која је постојала од 1386. То је била реална унија са заједничким изборним монархом и заједничким парламентом (сејм). У избору краља и владању државом учествовали су племићи који су чинили око 10% становништва земље. Племство се делило на ниже племство - шљахта, и више племство - магнати. Била је то вишенационална држава, чије је хетерогено становништво припадало различитим религијама: католичкој, протестантској и православној цркви, јудаизму и исламу. Ово је редак рани пример међуконфесионалне толеранције у Европи. Доминантна привредна активност била је пољопривреда.

Племство је за краљеве често бирало стране владаре, попут чланова шведске династије Васа или саксонске династије Ветин. Међу њима су били Француз Анри Валоа и Мађар Стефан Батори.

У време раног 17. века, Пољско-литванска држава је избегла разарања Тридесетогодишњег рата и проширила се на исток у Пољско-руском рату 1609–1618, када је 1610. заузела Московски кремљ и избила на обалу Црног мора. Ратовала је против Русије, Шведске и вазала Отоманске империје.

Заједница је претрпела два снажна ударца средином 17. века. Први је била прва велика побуна козака у историји 1648. (устанак Хмељницког уз помоћ Кримских Татара). Побуњеници су затражили заштиту од руског цара 1654, чиме је Русија постепено преузела доминацију у Украјини. Други велики ударац је била шведска инвазија из 1655. подржана од трупа из Трансилваније и Бранденбурга. Тиме је значајно ослабила моћ Пољско-литванске државе.

Последњи велики тренутак у историји Пољско-литванске државе збио се 1683. када су трупе краља Јана III Собјеског разбиле турску опсаду Беча 1683. и тиме заувек окончале турску претњу Средњој Европи. Због овог подвига, државна заједница је добила епитет Бедема хришћанства (Antemurale Christianitati).

У доба грађанских револуција (Рат за независност САД, Француска револуција) у Пољској је донет либерални Устав од 3. маја 1791. Овај покушај реформе је стигао прекасно, када је држава већ запала у анархију и под страни утицај. Уследила је Прва деоба Пољске 1772, чиме је престао пољско-литвански дуалитет. Преостали делови државе уједињени су у унитарну државу. Суседне апсолутистичке монархије (Пруска, Аустрија, Русија) су после две године извршиле Другу деобу Пољске, а после још две године, последњу и коначну Трећу деобу Пољске. Пољска и Литванија су тиме нестале као суверене државе са политичке карте Европе до 1918.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]