Momir Rnić (rukometaš, 1987)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Momir Rnić
Lični podaci
Puno ime Momir Rnić
Datum rođenja (1987-11-01)1. novembar 1987. (36 god.)
Mesto rođenja Zrenjanin, SFRJ
Visina 1,96 m
Informacije o karijeri
Pozicija levi bek
Seniorska karijera
Godine Klub
0000—2008
2008—2010
2010—2011
2011—2014
2014—2017
2017—2018
2018—2020
2020—2021
2021—		 Proleter
Gorenje Velenje
Celje
Gepingen
Melzungen
Rajn–Nekar Leven
Proleter
Metalurg Skoplje
Proleter
Reprezentativna karijera
2009—2018 Srbija Srbija 87 (152)
Medalje
Rukomet
Evropska prvenstva
Srebrna medalja — drugo mesto 2012. Srbija Srbija
Mediteranske igre
Zlatna medalja — prvo mesto 2009. Peskara Srbija

|}

Momir Rnić (Zrenjanin, 1. novembar 1987) je srpski rukometaš, koji igra na poziciji levog beka. Nastupao je za reprezentaciju Srbije.

Sin je bivšeg jugoslovenskog rukometnog reprezentativca Momira Rnića.

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Rnić je ponikao u Proleteru iz Zrenjanina, gde je igrao do 2008. kada potpisuje četvorogodišnji ugovor sa slovenačkim klubom Gorenjem iz Velenja.[1] Već u prvoj sezoni sa Gorenjem osvaja titulu prvaka Slovenije, inače prvu u istoriji kluba, i stiže do finala EHF kupa.[2] Odigrao je još jednu sezonu za Gorenje, da bi u leto 2010. prešao u ekipu Celja.[3]

Nakon sezone u Celju, postaje igrač nemačkog bundesligaša Gepingena.[4] U prvoj sezoni sa ekipom Gepingena osvaja EHF kup.[5] U drugoj sezoni je stigao do polufinala EHF kupa, ali je sa 59 postignutih golova bio najbolji strelac ovog takmičenja, a najvažniji pogodak postigao je četvrtfinalu, kada je uz zvuk sirene obezbedio nemačkom timu prolaz na završni turnir.[6] Tri sezone je proveo u Gepingenu, zatim je isti period proveo u ekipi Melzungena dok je tokom sezone 2017/18. bio igrač Rajn–Nekar Levena.[7] Sa Rajn–Nekar Levenom je osvojio Superkup[8] i Kup Nemačke, mada je zbog povrede propustio ceo drugi deo sezone.[9]

Nakon što je zbog povrede odustvovao sa terena šest meseci,[9] Rnić se u avgustu 2018. godine vratio u matični Proleter, pred početak takmičenja u Super B ligi.[10] Pomogao je ekipi Proletera da posle devet godina izbori plasman u najviši rang, Superligu Srbije.[11] Rnić je proglašen za najboljeg igrača i strelca Super B lige.[12] Ubrzo nakon toga je potpisao novi ugovor kako bi predvodio tim u Superligi.[13] Sa Proleterom u decembru 2019. osvaja Kup Vojvodine, uz devet postignutih golova u finalu protiv Jedinstva iz Novog Bečeja.[14] Tokom sezone 2019/20. u Superligi Srbije, Rnić je na 21 odigranoj utakmici postigao 94 gola.[15] Za sezonu 2020/21. je potpisao ugovor sa Metalurgom iz Skoplja.[16][17] U junu 2021. se po drugi put vratio u Proleter.[18]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Rnić je bio član kadetske reprezentacije Srbije i Crne Gore koja je 2004. godine osvojila zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Beogradu.[19] Sa istom selekcijom je ponovio uspeh i sledeće godine kada je osvojeno zlato na Svetskom prvenstvu u Kataru.[20] Osvojio je i zlatnu medalju na Mediteranskim igrama 2009. u Peskari.[21]

Debi na velkim takmičenjima u dresu seniorske reprezentacije Srbije je imao na Svetskom prvenstvu 2011. u Švedskoj.[22] Bio je deo tima koji je osvojio srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu 2012. u Srbiji, a iste godine je nastupao i na Olimpijskim igrama u Londonu. U dresu seniora je nastupao još i na Evropskim prvenstvima 2014. i 2016 godine.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Momir Rnić u Gorenju”. b92.net. 22. 1. 2008. Pristupljeno 12. 5. 2020. 
  2. ^ „Momir Rnić pred MI: "Idemo po zlato!"”. balkan-handball.com. 25. 6. 2009. Pristupljeno 12. 5. 2020. 
  3. ^ „Momir Rnić od juna u Celju”. b92.net. 11. 3. 2010. Pristupljeno 12. 5. 2020. 
  4. ^ „Momir Rnić tri godine u Gepingenu”. balkan-handball.com. Pristupljeno 12. 5. 2020. 
  5. ^ „Gepingen osvojio EHF Kup, Rnić igrač utakmice”. sportske.net. 25. 6. 2012. Arhivirano iz originala 07. 05. 2020. g. Pristupljeno 12. 5. 2020. 
  6. ^ „Rnić prvi strelac EHF Kupa”. Večernje novosti. 21. 6. 2013. Pristupljeno 12. 5. 2020. 
  7. ^ „EIN LOWE: Momir Rnić u Rajn Nekar Levenu!”. balkan-handball.com. 9. 1. 2017. Pristupljeno 12. 5. 2020. 
  8. ^ „ZAUSTAVLJENI VUJIN I RAMEL: RNL preko sedmeraca do Super Kupa!”. balkan-handball.com. 24. 8. 2017. Pristupljeno 12. 5. 2020. 
  9. ^ a b „Reprezentativac Srbije se vraća u Proleter za prvi deo sezone”. Sportski žurnal. 21. 8. 2018. Pristupljeno 12. 5. 2020. 
  10. ^ „Usijanje u Zrenjaninu: Momir Rnić igra za Proleter do kraja godine!”. Sportski žurnal. 25. 8. 2018. Pristupljeno 12. 5. 2020. 
  11. ^ „Posle devet godina Proleter se vratio u elitu, slavlje uz vola na ražnju i tonu piva”. Sportski žurnal. 15. 6. 2019. Pristupljeno 12. 5. 2020. 
  12. ^ „URUČEN ŠAMPIONSKI PEHAR RUKOMETAŠIMA PROLETERA”. zrklik.com. 24. 5. 2019. Pristupljeno 12. 5. 2020. 
  13. ^ „Rnić ostao u Proleteru, Zrenjaninci žele da se pojačaju”. Sportski žurnal. 13. 6. 2019. Pristupljeno 12. 5. 2020. 
  14. ^ „RUKOMETAŠI PROLETERA SU POBEDNICI KUPA VOJVODINE”. listzrenjanin.com. 23. 12. 2019. Pristupljeno 12. 5. 2020. 
  15. ^ „Momir Rnić - Statistika igrača”. arkus-liga.rs. Pristupljeno 12. 5. 2020. 
  16. ^ „Najbolji igrač posle dve godine napustio Proleter: Rnić u Metalurgu”. Sportski žurnal. 6. 5. 2020. Pristupljeno 12. 5. 2020. 
  17. ^ „Posle dve godine Momir Rnić najbolji igrač i strelac napušta Proleter”. zrklik.com. 6. 5. 2020. Pristupljeno 12. 5. 2020. 
  18. ^ „Momir Rnić se vratio u Proleter”. Sportski žurnal. 23. 6. 2021. Pristupljeno 24. 9. 2021. 
  19. ^ „„Plavi“ kadeti prvaci Evrope!”. Sportska centrala. 1. 8. 2004. Arhivirano iz originala 7. 6. 2019. g. Pristupljeno 12. 5. 2020. 
  20. ^ „„Plavi” kadeti prvaci sveta u rukometu”. Sportska centrala. 11. 8. 2005. Arhivirano iz originala 7. 5. 2020. g. Pristupljeno 12. 5. 2020. 
  21. ^ „Još dva zlata za kraj Mediteranskih igara”. Radio Televizija Vojvodine. 5. 7. 2009. Pristupljeno 12. 5. 2020. 
  22. ^ „Momir Rnić: U utakmici sa Hrvatskom nismo autsajderi”. Dnevnik. 24. 10. 2017. Pristupljeno 12. 5. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Момир_Рнић_(рукометаш,_1987)&oldid=27544887”