Зрењанин

Из Википедија

Град Зрењанин
Грб Зрењанина
Опште информације
Локација	Средњобанатски округ, Војводина, Србија
Географска дужина и ширина	45° 22′ 40″ N, 20° 23′ 10″ E
Надморска висина	82 m
Површина	1,326 km²
Становништво	79,773 (општина 132,051) (2002)
Густина насељености	/km²
Поштански број	23000
Позивни број	+381(0)23
Регистарске таблице	ZR
Званична презентација града
Политика
Дан града	2. октобар (Дан ослобођења у Другом светском рату) и 17. новембар (Дан ослобођења у Првом светском рату и Дан општине)
Градоначелник	Горан Кнежевић, (ДС)
Скупштина
Положај у Србији

Зрењанин је град у општини Зрењанин у Средњобанатском округу., стари српски назив Велики Бечкерек, затим између два светска рата Петровград (мађ. Nagybecskerek, нем. Großbetschkerek, румунски: Becicherecu Mare) је највећи град у српском делу Баната и средиште највеће општине у Војводини, Србији. Зрењанин је највећи град у српском делу Баната, и трећи по величини у Војводини после Новог Сада и Суботице. Према попису из 2002. било је 79773 становника (према попису из 1991. било је 81316 становника).

Садржај 1 Историја 2 Градска насеља 3 Религија 4 Култура 5 Архитектонски споменици 6 Спорт 7 Привреда 8 Туризам 9 Градови побратими 10 Познате личности 11 Демографија 11.1 Подела насеља према етничком саставу становништва 12 Референце 13 Спољашње везе 14 Види још

[уреди] Историја

Зрењанин се спомиње 1326. године као село подигнуто на три острва реке Бегеј. Сматра се да је на месту градског центра некад био аварско-словенски ринг. Место је потом било у поседу мађарске властелинске породице Бече. Пред турску најезду, постаје власништво српског деспота. Касније је била подигнута и тврђава, а место су населили Срби, Немци, Румуни, Италијани, Французи, чак и Шпанци („Нова Барселона“). Велики Бечкерек, стари назив места, постао је трговиште 1769. године.

На Батки се налазе остаци неолитске старчевске културе, а код Арадца некропола из времена велике сеобе народа. Најстарије грађевине су православна црква — Успенска црква у Светосавској улици (1746); затим, католичка катедрала (1868); зграда позоришта (1840), жупаније (1885) и Народни музеј (1894). Град се развио око утврђеног језгра као агломерација сеоских насеља и плански подигнутих насеља.

Град је 1807. доживео катастрофални пожар. У револуционарној прошлости, у народноослободилачком рату, из овога краја је седам народних хероја погинуло у борби, а око 10.000 родољуба било је у логорима и затворима; 2.500 их је стрељано. После Другог светског рата је град доживео привредни процват. После 1991. године, претежно извозна оријентација привреде је практично упропаштена санкцијама и распадом Југославије, јер је изгубила тржиште. Након промена октобра 2000. године, град се лагано опоравља. За време Аустро-Угарске био је главни град угарске жупаније Торонтал, чији је највећи део после Првог светског рата припао Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, а мањи део Краљевини Румунији.

Од 1935. године град се назива Петровград, а од 1946. године Зрењанин, по народном хероју Жарку Зрењанину Учи.

Новим законом о територијалној организацији Зрењанин добија статус града^[1].

[уреди] Градска насеља

• Багљаш
• Буџак
• Граднулица
• Доља
• Дуваника
• Зелено Поље
• Леснина
• Мала Америка
• Мужља
• Центар
• 4 Јул
• Чонтика
• Шумица
• Нова Колонија
• Ружа Шулман
• Житни Трг,Зрењанин
• Бригадира Ристића
• Берберско
• Болница
• Буџин булевар

[уреди] Религија

Према попису становништва из 2002-ге године, већина становништа зрењанинске општине су Православне вере (77.28%). Остале религије заступљене у општини су Римокатоличанство(12.01%), Протестантизам (2.13%), и остали. Православни хришћани у Зрењанину припадају Банатској епархији Српске православне цркве са седиштем у Вршцу. Зрењанин је такође центар Зрењанинске бискупије Баната.

[уреди] Култура

У граду и околини има доста културно-историјских споменика и познатих институција: Народни музеј, Народно позориште "Тоша Јовановић", историјски архив, библиотека, ликовна колинија у Ечки са галеријом и многобројне школе.

[уреди] Архитектонски споменици

• Градска кућа, изграђена 1816, реконструисана 1887, необарок, Ђула Партош и Еден Лехнер.
• Финансијска палата, данас Народни музеј, изграђена 1894, неоренесанса, Иштван Киш.
• Позориште, изграђено 1839, класицизам, најстарија позоришна зграда у Србији.
• Суд, грађен од 1906. до 1908, романтизам, Шандор Ајгнер и Маркус Ремер.
• Катедрала, грађена од 1864. до 1868, романика, Стеван Ђорђевић.
• Буковчева палата, изграђена 1905, неоренесанса.
• Стара „Војводина“, изграђена 1886, неоренесанса, Бела Пелкл.
• Гимназија, изграђена 1846, реконструисана 1937. и касније.
• Успенска црква, изграђена 1746, барок, најстарија црква у граду.
• Мали мост, изграђен 1904, најстарији мост у граду.

[уреди] Спорт

Зрењанин има дугу спортску традицију. Први спортски клубови су основани у 1880-има. Из Зрењанина је био фудбалски клуб „Пролетер“, који је био активан од 1947. до 2005. године.

Данас постоји клуб „ФК Банат“, који игра у првој савезној лиги и своје домаће утакмице игра у Карађорђевом парку, градском стадиону који има капацитет за 18.700 гледалаца.

[уреди] Привреда

Зрењанин је значајан индустријски центар Баната и Војводине. Најстарији индустријски објекат је пивара, основана 1745. године. У Зрењанину постоји развијена индустрија текстила, тепиха, намештаја, дувана, грађевинско-индустријски комбинат, бродоградилиште на Бегеју, и пољопривредно-прехрамбена индустрија. На Бегејском каналу развијен је риболов.

У Зрењанину постоји и хемијска индустрија.

Термоелектрана - топлана.

[уреди] Туризам

• Дани пива
• Царска бара
• Музички фестивал Sunflower
• Бања Русанда

Постоје и ловишта. Поред Меленаца је и бања Русанда (основана 1859).

[уреди] Градови побратими

• Бекешчаба, Мађарска
• Арад, Румунија
• Темишвар, Румунија.

[уреди] Познате личности

Познате особе које су рођене или живеле у Зрењанину:

• Дејан Бодирога (*1973), кошаркаш
• Бранимир Бојић (*1983), књижевник
• Бранимир Брстина (*1960), глумац
• Звонимир Вукић (*1979), фудбалер
• Дејан Говедарица (*1969), фудбалер
• Владимир Грбић (*1970), одбојкаш
• Никола Грбић (*1973), одбојкаш
• Константин Данил (1798 или 1802-1873), сликар
• Владимир Ивић (*1977), фудбалер
• Ђура Јакшић (1832-1878), сликар, песник, приповедач ...
• Бојан Костреш (*1974), тренутни председник Скупштине Војводине
• Тодор Куљић (*1949), професор Филозофског факултета у Београду
• Миле Лојпур (1930-2005), гитариста
• Тодор Манојловић (1883-1968), писац
• Чедомир Попов (*1936), академик
• Живан Хајдаревић Црногорац (1675-1751), прота
• Жарко Чабаркапа (*1981), кошаркаш
• др Војин Матић оснивач дечје клиничке психијатрије у Србији
• Тивадар Вањек академски сликар
• др Емил Гаврила публициста
• Дејан Чапо (*1978), председник Бејзбол савеза Војводине
• Оливера Ковачевић,новинар
• Нада Шаргин,глумица
• Јована Бракочевић,одбојкашица

• Иван Ленђер, пливач
• Aнђелко Стојанов ( 1938 - +2002 ) свештеник - обновитељ Руске цркве у Зрењанину

[уреди] Демографија

У насељу Зрењанин живи 64.791 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,1 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 28.710 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,77.

Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 38564 [2] 1953. 44168 1961. 55539 1971. 71424 1981. 81270 1991. 81316 80333 2002. 81390 79773

Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби			56.560	70,90%
Мађари			11.605	14,54%
Југословени			1.948	2,44%
Роми			1.577	1,97%
Румуни			633	0,79%
Хрвати			484	0,60%
Словаци			361	0,45%
Македонци			334	0,41%
Црногорци			327	0,40%
Немци			140	0,17%
Бугари			96	0,12%
Словенци			82	0,10%
Муслимани			72	0,09%
Албанци			60	0,07%
Руси			48	0,06%
Горанци			26	0,03%
Чеси			16	0,02%
Русини			16	0,02%
Украјинци			14	0,01%
Буњевци			12	0,01%
Бошњаци			7	0,00%
Власи			4	0,00%
непознато			1.206	1,51%

[уреди] Подела насеља према етничком саставу становништва

• Са српском већином: Зрењанин, Банатски Деспотовац, Ботош, Елемир, Ечка, Клек, Книћанин, Лазарево, Лукићево, Меленци, Орловат, Перлез, Стајићево, Тараш, Томашевац, Фаркаждин и Чента.
• Са мађарском већином: Лукино Село и Михајлово.
• Са румунском већином је Јанков Мост.
• Етнички измешана насеља су: Арадац (са релативном српском већином) и Бело Блато (са релативном словачком већином).

[уреди] Референце

[уреди] Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)

• Службена презентација општине и града Зрењанина
• Информације о Зрењанину
• Привредни портал града Зрењанина
• Званична презентација Туристичке организације Зрењанина
• „Хотел Војводина“
• Млади у Зрењанину
• Лист Зрењанин
• MZ Sava Kovačević Zrenjanin
• MZ Šumica Zrenjanin
• Данијелова вила

Координате: 45° 23' 01" СГ Ш, 20° 22' 55" ИГД

[уреди] Види још

• Општина Зрењанин
• Банат

Градови у Републици Србији
Београд | Ваљево | Врање | Зајечар | Зрењанин | Јагодина | Крагујевац | Краљево | Крушевац | Лесковац | Лозница | Ниш | Нови Пазар | Нови Сад | Панчево | Пожаревац | Приштина | Смедерево | Сомбор | Сремска Митровица | Суботица | Ужице | Чачак | Шабац

Насељена места општине Зрењанин
Зрењанин • Арадац • Банатски Деспотовац • Бело Блато • Ботош • Елемир • Ечка • Јанков Мост • Клек • Книћанин • Лазарево • Лукино Село • Лукићево • Меленци • Михајлово • Орловат • Перлез • Стајићево • Тараш • Томашевац • Фаркаждин • Чента