Зрењанин

Зрењанин
Трг слободе са градском кућом и римокатоличком катедралом
Опширније Опширније
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Округ	Средњобанатски округ географски регион = Банат
Стара имена	Бечкерек, Велики Бечкерек, Петровград
Становништво
Становништво	76.511
Агломерација	132.051
Густина становништва	418 ст/km²
Положај
Координате	45°22′40″N 20°23′10″E
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Површина	190,9 km²
Зрењанин Зрењанин на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник	Иван Бошњак (СНС)
Поштански код	23000
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR
Веб-страна	www.zrenjanin.org.rs

Зрењанин је град у Србији, седиште Средњобанатског округа.

Зрењанин је највећи град у српском делу Баната, и трећи по величини у Војводини после Новог Сада и Суботице. Према попису из 2011. године било је 76.511 становника (према попису из 2002. било је 79.773 становника).

Називи

Стари називи града били су Велики Бечкерек и Петровград 1935–1941. и 1944–1946. Садашње име град је добио 1946. по народном хероју Жарку Зрењанину. Зрењанин је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Nagybecskerek, нем. Großbetschkerek, рум. Becicherecu Mare.

Историја

Град се спомиње 1326. године као село подигнуто на три острва реке Бегеј. Сматра се да је на месту градског центра некад био аварско-словенски ринг. Место је потом било у поседу мађарске властелинске породице Бече. Пред турску најезду, постаје власништво српског деспота. Касније је била подигнута и тврђава, а место су населили Срби, Немци, Румуни, Италијани, Французи, чак и Каталонци („Нова Барселона“). Велики Бечкерек, стари назив места, постао је трговиште 1769. године.

На Батки се налазе остаци неолитске Старчевачке културе, а код Арадца некропола из времена велике сеобе народа. У Ечки се налази Српска православна црква Свети Никола, са дрвеним торњем, подигнута (1711). Она представља најстарију православну цркву у Банату и Војводини. Првобитни иконостас ове цркве је направио је (1744) Недељко Шербан Поповић. Овај иконостас данас је делом изложен у Народном музеју у Зрењанину, па је иконостас у цркви (1786) замењен новим, чији је аутор непознат. Најстарије грађевине у самом граду су православне цркве — Успенска црква у Светосавској улици (1746) и Храм Ваведења Пресвете Богородице у улици Цара Душана (1777) ; затим, католичка катедрала (1868); зграда позоришта (1840), жупаније (1885) и Народни музеј (1894). Град се развио око утврђеног језгра као агломерација сеоских насеља и плански подигнутих насеља.

Град је 1807. доживео катастрофални пожар. У револуционарној прошлости, у народноослободилачком рату, из овога краја је седам народних хероја погинуло у борби, а око 10.000 родољуба било је у логорима и затворима; 2.500 их је стрељано. После Другог светског рата је град доживео привредни процват. После 1991. године, претежно извозна оријентација привреде је практично упропаштена санкцијама и распадом Југославије, јер је изгубила тржиште. Након промена октобра 2000. године, град се лагано опоравља. За време Аустроугарске био је седиште угарске Торонталске жупаније, чији је највећи део после Првог светског рата припао Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, а мањи део Краљевини Румунији.

Од 1935. године град се назива Петровград, а од 1946. године Зрењанин, по народном хероју Жарку Зрењанину Учи.

Новим законом о територијалној организацији Зрењанин добија статус града.

• 

  Град Бечкерек (Зрењанин) 1697-98. године, укључујући џамију са минаретом која доминира над градом

• 

  Споменик Жарку Зрењанину

Градска насеља

Месне заједнице у Зрењанину

• Багљаш
• Буџак
• Граднулица
• Доља
• Дуваника
• Зелено Поље
• Леснина
• Мала Америка
• Мужља
• Центар
• 4 Јул
• Чонтика
• Шумица
• Нова Колонија
• Ружа Шулман
• Житни Трг, Зрењанин
• Бригадира Ристића
• Берберско
• Болница
• Буџин булевар

Религија

Према попису становништва из 2002-ге године, већина становништа Зрењанина су Православне вере (77.28%). Остале религије заступљене у општини су Римокатоличанство(12.01%), Протестантизам (2.13%), и остали. Православни хришћани у Зрењанину припадају Банатској епархији Српске православне цркве са седиштем у Вршцу. Зрењанин је такође центар Зрењанинске бискупије Баната.

Култура

Градска болница

У граду и околини има доста културно-историјских споменика и познатих институција: Народни музеј, Народно позориште "Тоша Јовановић", историјски архив, библиотека, ликовна колинија у Ечки са галеријом и многобројне школе. Банатско удружење књижевника додељује годишњу награду "Најбоље из Баната сваке године 27. јануара на Савиндан. Часопис за књижевност и уметност "НаТрон" излази месечно. Постоји и основна и средња музичка школа "Јосиф Маринковић", као и активна рок сцена.

Архитектонски споменици

Протестантска црква, зграда Суда и Мали мост

• Успенска црква, Храм Успења пресвете Богородице, „Успенска“ или „Варошка црква“, једна је од најстаријих, у целини сачуваних грађевина у Петровграду. Подигнута je 1746. године у Светосавској улици и била je једина црква у Темишварској епархији покривена црепом. Захваљујући тој чињеници, и што је био изграђен од цигала, храм је поштеђен великог пожара 1807. године у ком су изгореле готово све дрвене куће у граду. Црква је подигнута као једнобродна граћевина са полукружном апсидом на истоку и високим звоником на западној страни. Иконостас цркве урадио је 1815. године српски сликар Георгије Поповић. На иконама су, у три зоне, представљене сцене из Старог и Новог завета. Претпоставља се да је Поповић урадио и седам целивајућих икона уљаном техником на дрвеној подлози.

Од 1951. године ове су иконе под заштитом Закона o споменицима културе. Зидну декорацију храма извео је 1924. године академски сликар и минхенски ђак Александар Секулић. Престо на хору цркве посвећен је преносу поштију Св. Николе. Иконе су у резбареним оквирима и сличне су онима на иконостасу. Осим сликарских радова, у храму је сачуван читав низ драгоцених предмета примењене уметности - богослужбених књига са вредним кожним повезом, свештеничке одеће финог ткања са златовезом, предмета из олтарског простора намењених литургијским обредима, итд.

• Граднуличка црква је саграђена 1777. на старијем култном месту, где је према предању, крајем XVI или почетком XVII века био манастир у коме је служио и чинио чудотворства монах Рафаило, пристигао из Хиландара. Током времена његов гроб је постао место ходочашћа, обележен у XVIII веку капелом, изграђеном уз јужну фасаду цркве. То је полигонална грађевина од опеке, малих димензија, покривена високим пирамидалним кровом. Дрвена врата са жљебовима који формирају паралелне ромбове и профилисани кровни венац представљају једине декоративне елементе. Ваведењски храм, изведен у барокно-касицистичком маниру, једнобродна је грађевина са пространом полукружном олтарском апсидом и плитким певницама. На источној и северној страни подупрта је са пет масивних стубаца. Високи звоник се уздиже над западном фасадом, којом доминирају четири слепе нише и један прозорски отвор истог облика, са благо заобљеним профилисаним луковима изнад, забат са два окулуса и портал уоквирен профилисаним каменим довратницима. Вертикална подела фасада је извршена плитким пиластрима са вишеструко изрезаним капителима, док хоризонталну наглашавају профилисани венци у горњој зони. Иконостасну преграду, украшену богатим дрворезбарским радом, осликао је на почетку XIX века Арса Теодоровић. Царске двери и зидне слике у наосу и олтару дело су Стеве Алексића из 1914.

Црква је споменик културе од великог значаја. (Извор: Споменичко наслеђе Србије, Завод за заштиту споменика културе Србије),

• Градска кућа, изграђена 1816, реконструисана 1887, необарок, Ђула Партош и Еден Лехнер.
• Финансијска палата, данас Народни музеј, изграђена 1894, неоренесанса, Иштван Киш.
• Позориште, изграђено 1839, класицизам, најстарија позоришна зграда у Србији.
• Суд, грађен од 1906. до 1908, романтизам, Шандор Ајгнер и Маркус Ремер.
• Катедрала, грађена од 1864. до 1868, романика, Стеван Ђорђевић.
• Буковчева палата, изграђена 1905, неоренесанса.
• Стара „Војводина“, изграђена 1886, неоренесанса, Бела Пекло.
• Гимназија, изграђена 1846, реконструисана 1937. и касније.
• Успенска црква, изграђена 1746, барок, најстарија црква у граду.
• Мали мост, изграђен 1904, најстарији мост у граду.
• Мост на сувом, изграђен 1962, без реке од 1985.

Спорт

Зрењанин има дугу спортску традицију. Први спортски клубови су основани у 1880-има. Из Зрењанина је био фудбалски клуб „Пролетер“, који је био активан од 1947. до 2005. године.

Данас постоји клуб „ФК Банат“, који игра у првој савезној лиги и своје домаће утакмице игра у Карађорђевом парку, градском стадиону који има капацитет за 18.700 гледалаца.

Рукометни клуб Пролетер је основан 11. јануара 1949, био је два пута првак државе и једном је играо финале Купа Југославије. Играо је финале ЕХФ купа 1990. и финале Купа европских шампиона 1991. када је поражен од Барселоне.

Кошаркашки клуб Пролетер је основан 27. јуна 1949, а био је првак Југославије 1956. Своје утакмице игра у Спортској хали Медисон, капацитета 2.800 места.

Привреда

Зрењанин је значајан индустријски центар Баната и Војводине. Најстарији индустријски објекат је пивара, основана 1745. године. У Зрењанину постоји развијена индустрија текстила, тепиха, намештаја, дувана, грађевинско-индустријски комбинат, бродоградилиште на Бегеју, и пољопривредно-прехрамбена индустрија. На Бегејском каналу развијен је риболов.

У Зрењанину постоји и хемијска индустрија и термоелектрана-топлана.

Вода из водовода у Зрењанину од 2003. године није исправна за пиће због повећане количине арсена. До 2011. године није урађено ни једно истраживање о томе колико утиче затрована Зрењанинска вода на здравље људи, иако је свакодневно користи око три четвртине становника града.

Туризам

Храм успења пресвете богородице, изграђена 1746

Римокатоличка катедрала светог Ивана Непомука, грађена 1864-1868

• Дани пива
• Царска бара
• Музички фестивал Sunflower
• Бања Русанда

Постоје и ловишта. Поред Меленаца је и бања Русанда (основана 1859).

Градови побратими

• Бекешчаба, Мађарска
• Арад, Румунија
• Темишвар, Румунија
• Бјала Слатина, Бугарска

Познате личности

Познате особе које су рођене или живеле у Зрењанину:

• Константин Данил (1798 или 1802-1873), сликар
• Ђура Јакшић (1832-1878), сликар, песник, приповедач ...
• Тодор Манојловић (1883-1968), писац
• др Војин Матић оснивач дечје клиничке психијатрије у Србији
• Слободан Бурсаћ (1941-1993), диригент
• Жељко Лучић (*1968), оперски певач
• Звонимир Вујин (*1943), боксер, освајио две олимпијске медаље.
• Милорад Станулов (*1953), веслач, освојио две олимпијске медаље
• Дејан Бодирога (*1973), кошаркаш
• Владимир Грбић (*1970), одбојкаш
• Никола Грбић (*1973), одбојкаш
• Бранимир Брстина (*1960), глумац
• Бранимир Бојић (*1983), књижевник
• Бојан Костреш (*1974), бивши председник Скупштине Војводине
• Тодор Куљић (*1949), професор Филозофског факултета у Београду
• Миле Лојпур (1930-2005), гитариста
• Чедомир Попов (1936-2012), академик
• Иван Даников (*1962), књижевник
• Јована Бракочевић, одбојкашица
• Звонимир Вукић(*1979), фудбалер
• Дејан Говедарица (*1969), фудбалер
• Владимир Ивић (*1977), фудбалер
• Жарко Чабаркапа (*1981), кошаркаш
• Тивадар Вањек академски сликар
• Нада Шаргин, глумица
• Оливера Ковачевић, новинар
• Звонко Нинков, новинар

• Иван Ленђер, пливач
• Анђелко Стојанов (1938 - 2002) свештеник - обновитељ Руске цркве у Зрењанину
• Оливера Балашевић
• Сања Радишић(*1984)-глумица

Почасни грађани Зрењанина су: Јокаи Мор (1825-1904), Михајло Пупин (1854-1935), Едуард Ерио (1872-1957), Петар Живковић (1879-1947), Милан Стојадиновић (1888-1961), Јосип Броз Тито (1892-1980), Јован Веселинов Жарко (1906-1982), Драгослав Аврамовић (1919-2001).

Демографија

Види још: Демографска историја Зрењанина.

У насељу Зрењанин живи 64.791 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,1 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 28.710 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,77.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 38564 1953. 44168 1961. 55539 1971. 71424 1981. 81270 1991. 81316 80333 2002. 81390 79773 2011. 76511

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			56.560	70,90%
Мађари			11.605	14,54%
Југословени			1.948	2,44%
Роми			1.577	1,97%
Румуни			633	0,79%
Хрвати			484	0,60%
Словаци			361	0,45%
Македонци			334	0,41%
Црногорци			327	0,40%
Немци			140	0,17%
Бугари			96	0,12%
Словенци			82	0,10%
Муслимани			72	0,09%
Албанци			60	0,07%
Руси			48	0,06%
Горанци			26	0,03%
Чеси			16	0,02%
Русини			16	0,02%
Украјинци			14	0,01%
Буњевци			12	0,01%
Бошњаци			7	0,00%
Власи			4	0,00%
непознато			1.206	1,51%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	98			98
80+	425			945
75-79	660			1532
70-74	1356			2114
65-69	1991			2521
60-64	2150			2602
55-59	2075			2430
50-54	3227			3606
45-49	3400			3602
40-44	2710			3057
35-39	2657			2757
30-34	2547			2527
25-29	2873			2768
20-24	2997			2897
15-19	2622			2503
10-14	2305			2254
5-9	1971			1913
0-4	1851			1732
просек	38.1			41.5

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 12525 14517 18736 23809 28529 28608 28710

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 6175 7213 6385 6392 1668 625 160 48 22 22 2.77

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	31788	9439	19673	1320	1306	50
Женски	35959	7374	19835	6365	2344	41

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	15091	568	43	361	4723	539	2192	1987	306	1146
Женски	12561	253	11	78	3491	167	373	2456	342	361
Оба	27652	821	54	439	8214	706	2565	4443	648	1507
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	201	457	869	474	550	481	-	1	193
Женски	481	394	663	1188	1845	386	5	-	67
Оба	682	851	1532	1662	2395	867	5	1	260

Подела насеља према етничком саставу становништва

• Са српском већином: Зрењанин, Банатски Деспотовац, Ботош, Елемир, Ечка, Клек, Книћанин, Лазарево, Лукићево, Меленци, Орловат, Перлез, Стајићево, Тараш, Томашевац, Фаркаждин и Чента.
• Са мађарском већином: Лукино Село и Михајлово.
• Са румунском већином је Јанков Мост.
• Етнички измешана насеља су: Арадац (са релативном српском већином) и Бело Блато (са релативном словачком већином).

Галерија

• 

  Градска кућа, испред споменик краљу Петру I

• 

  Мали мост, зграда суда и калвинистичка црква

• 

  Река Бегеј у Зрењанину

• 

  Музеј

Види још

• Град Зрењанин
• Банат

Спољашње везе

• Службена презентација града Зрењанина
• Информације о Зрењанину
• Привредни портал града Зрењанина
• Званична презентација Туристичке организације Зрењанина
• Зрењанистика
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Млади у Зрењанину
• Лист Зрењанин
• MZ Sava Kovačević Zrenjanin
• MZ Šumica Zrenjanin
• Службена презентација Art-Projekta
• Службена презентација Банатског удружења књижевника
• Серво Михаљ - комбинат који је нестао („Политика“, 9. јануар 2012)
• Шпанци су у 18. веку живели на подручју данашњег Зрењанина у „Новој Барселони“ („Блиц“, 24. јануар 2012)

• Елекова вила
• Данијелова вила
• Ветрењача у Зрењанину