Зрењанин
Из Википедија
| Град Зрењанин | |
|---|---|
![]() |
|
| Грб Зрењанина | |
| Опште информације | |
| Локација | Средњобанатски округ, Војводина, Србија |
| Географска дужина и ширина | 45° 22′ 40″ N, 20° 23′ 10″ E |
| Надморска висина | 82 m |
| Површина | 1,326 km² |
| Становништво | 79,773 (општина 132,051) (2002) |
| Густина насељености | /km² |
| Поштански број | 23000 |
| Позивни број | +381(0)23 |
| Регистарске таблице | ZR |
| Званична презентација града | |
| Политика | |
| Дан града | 2. октобар (Дан ослобођења у Другом светском рату) и
17. новембар (Дан ослобођења у Првом светском рату и Дан општине) |
| Градоначелник | Горан Кнежевић, (ДС) |
| Скупштина | |
| Положај у Србији | |
Зрењанин је град у општини Зрењанин у Средњобанатском округу., стари српски назив Велики Бечкерек, затим између два светска рата Петровград (мађ. Nagybecskerek, нем. Großbetschkerek, румунски: Becicherecu Mare) је највећи град у српском делу Баната и средиште највеће општине у Војводини, Србији. Зрењанин је највећи град у српском делу Баната, и трећи по величини у Војводини после Новог Сада и Суботице. Према попису из 2002. било је 79773 становника (према попису из 1991. било је 81316 становника).
Садржај |
[уреди] Историја
Зрењанин се спомиње 1326. године као село подигнуто на три острва реке Бегеј. Сматра се да је на месту градског центра некад био аварско-словенски ринг. Место је потом било у поседу мађарске властелинске породице Бече. Пред турску најезду, постаје власништво српског деспота. Касније је била подигнута и тврђава, а место су населили Срби, Немци, Румуни, Италијани, Французи, чак и Шпанци („Нова Барселона“). Велики Бечкерек, стари назив места, постао је трговиште 1769. године.
На Батки се налазе остаци неолитске старчевске културе, а код Арадца некропола из времена велике сеобе народа. Најстарије грађевине су православна црква — Успенска црква у Светосавској улици (1746); затим, католичка катедрала (1868); зграда позоришта (1840), жупаније (1885) и Народни музеј (1894). Град се развио око утврђеног језгра као агломерација сеоских насеља и плански подигнутих насеља.
Град је 1807. доживео катастрофални пожар. У револуционарној прошлости, у народноослободилачком рату, из овога краја је седам народних хероја погинуло у борби, а око 10.000 родољуба било је у логорима и затворима; 2.500 их је стрељано. После Другог светског рата је град доживео привредни процват. После 1991. године, претежно извозна оријентација привреде је практично упропаштена санкцијама и распадом Југославије, јер је изгубила тржиште. Након промена октобра 2000. године, град се лагано опоравља. За време Аустро-Угарске био је главни град угарске жупаније Торонтал, чији је највећи део после Првог светског рата припао Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, а мањи део Краљевини Румунији.
Од 1935. године град се назива Петровград, а од 1946. године Зрењанин, по народном хероју Жарку Зрењанину Учи.
Новим законом о територијалној организацији Зрењанин добија статус града[1].
[уреди] Градска насеља
- Багљаш
- Буџак
- Граднулица
- Доља
- Дуваника
- Зелено Поље
- Леснина
- Мала Америка
- Мужља
- Центар
- 4 Јул
- Чонтика
- Шумица
- Нова Колонија
- Ружа Шулман
- Житни Трг,Зрењанин
- Бригадира Ристића
- Берберско
- Болница
- Буџин булевар
[уреди] Религија
Према попису становништва из 2002-ге године, већина становништа зрењанинске општине су Православне вере (77.28%). Остале религије заступљене у општини су Римокатоличанство(12.01%), Протестантизам (2.13%), и остали. Православни хришћани у Зрењанину припадају Банатској епархији Српске православне цркве са седиштем у Вршцу. Зрењанин је такође центар Зрењанинске бискупије Баната.
[уреди] Култура
У граду и околини има доста културно-историјских споменика и познатих институција: Народни музеј, Народно позориште "Тоша Јовановић", историјски архив, библиотека, ликовна колинија у Ечки са галеријом и многобројне школе.
[уреди] Архитектонски споменици
- Градска кућа, изграђена 1816, реконструисана 1887, необарок, Ђула Партош и Еден Лехнер.
- Финансијска палата, данас Народни музеј, изграђена 1894, неоренесанса, Иштван Киш.
- Позориште, изграђено 1839, класицизам, најстарија позоришна зграда у Србији.
- Суд, грађен од 1906. до 1908, романтизам, Шандор Ајгнер и Маркус Ремер.
- Катедрала, грађена од 1864. до 1868, романика, Стеван Ђорђевић.
- Буковчева палата, изграђена 1905, неоренесанса.
- Стара „Војводина“, изграђена 1886, неоренесанса, Бела Пелкл.
- Гимназија, изграђена 1846, реконструисана 1937. и касније.
- Успенска црква, изграђена 1746, барок, најстарија црква у граду.
- Мали мост, изграђен 1904, најстарији мост у граду.
[уреди] Спорт
Зрењанин има дугу спортску традицију. Први спортски клубови су основани у 1880-има. Из Зрењанина је био фудбалски клуб „Пролетер“, који је био активан од 1947. до 2005. године.
Данас постоји клуб „ФК Банат“, који игра у првој савезној лиги и своје домаће утакмице игра у Карађорђевом парку, градском стадиону који има капацитет за 18.700 гледалаца.
[уреди] Привреда
Зрењанин је значајан индустријски центар Баната и Војводине. Најстарији индустријски објекат је пивара, основана 1745. године. У Зрењанину постоји развијена индустрија текстила, тепиха, намештаја, дувана, грађевинско-индустријски комбинат, бродоградилиште на Бегеју, и пољопривредно-прехрамбена индустрија. На Бегејском каналу развијен је риболов.
У Зрењанину постоји и хемијска индустрија.
Термоелектрана - топлана.
[уреди] Туризам
- Дани пива
- Царска бара
- Музички фестивал Sunflower
- Бања Русанда
Постоје и ловишта. Поред Меленаца је и бања Русанда (основана 1859).
[уреди] Градови побратими
[уреди] Познате личности
Познате особе које су рођене или живеле у Зрењанину:
- Дејан Бодирога (*1973), кошаркаш
- Бранимир Бојић (*1983), књижевник
- Бранимир Брстина (*1960), глумац
- Звонимир Вукић (*1979), фудбалер
- Дејан Говедарица (*1969), фудбалер
- Владимир Грбић (*1970), одбојкаш
- Никола Грбић (*1973), одбојкаш
- Константин Данил (1798 или 1802-1873), сликар
- Владимир Ивић (*1977), фудбалер
- Ђура Јакшић (1832-1878), сликар, песник, приповедач ...
- Бојан Костреш (*1974), тренутни председник Скупштине Војводине
- Тодор Куљић (*1949), професор Филозофског факултета у Београду
- Миле Лојпур (1930-2005), гитариста
- Тодор Манојловић (1883-1968), писац
- Чедомир Попов (*1936), академик
- Живан Хајдаревић Црногорац (1675-1751), прота
- Жарко Чабаркапа (*1981), кошаркаш
- др Војин Матић оснивач дечје клиничке психијатрије у Србији
- Тивадар Вањек академски сликар
- др Емил Гаврила публициста
- Дејан Чапо (*1978), председник Бејзбол савеза Војводине
- Оливера Ковачевић,новинар
- Нада Шаргин,глумица
- Јована Бракочевић,одбојкашица
- Иван Ленђер, пливач
- Aнђелко Стојанов ( 1938 - +2002 ) свештеник - обновитељ Руске цркве у Зрењанину
[уреди] Демографија
У насељу Зрењанин живи 64.791 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,1 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 28.710 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,77.
Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 56.560 | 70,90% | ||
| Мађари | 11.605 | 14,54% | ||
| Југословени | 1.948 | 2,44% | ||
| Роми | 1.577 | 1,97% | ||
| Румуни | 633 | 0,79% | ||
| Хрвати | 484 | 0,60% | ||
| Словаци | 361 | 0,45% | ||
| Македонци | 334 | 0,41% | ||
| Црногорци | 327 | 0,40% | ||
| Немци | 140 | 0,17% | ||
| Бугари | 96 | 0,12% | ||
| Словенци | 82 | 0,10% | ||
| Муслимани | 72 | 0,09% | ||
| Албанци | 60 | 0,07% | ||
| Руси | 48 | 0,06% | ||
| Горанци | 26 | 0,03% | ||
| Чеси | 16 | 0,02% | ||
| Русини | 16 | 0,02% | ||
| Украјинци | 14 | 0,01% | ||
| Буњевци | 12 | 0,01% | ||
| Бошњаци | 7 | 0,00% | ||
| Власи | 4 | 0,00% | ||
| непознато | 1.206 | 1,51% | ||
| м | ж | |||
| ? | 98 | 98 | ||
| 80+ | 425 | 945 | ||
| 75-79 | 660 | 1532 | ||
| 70-74 | 1356 | 2114 | ||
| 65-69 | 1991 | 2521 | ||
| 60-64 | 2150 | 2602 | ||
| 55-59 | 2075 | 2430 | ||
| 50-54 | 3227 | 3606 | ||
| 45-49 | 3400 | 3602 | ||
| 40-44 | 2710 | 3057 | ||
| 35-39 | 2657 | 2757 | ||
| 30-34 | 2547 | 2527 | ||
| 25-29 | 2873 | 2768 | ||
| 20-24 | 2997 | 2897 | ||
| 15-19 | 2622 | 2503 | ||
| 10-14 | 2305 | 2254 | ||
| 5-9 | 1971 | 1913 | ||
| 0-4 | 1851 | 1732 | ||
| просек | 38.1 | 41.5 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 31788 | 9439 | 19673 | 1320 | 1306 | 50 |
| Женски | 35959 | 7374 | 19835 | 6365 | 2344 | 41 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 15091 | 568 | 43 | 361 | 4723 | 539 | 2192 | 1987 | 306 | 1146 |
| Женски | 12561 | 253 | 11 | 78 | 3491 | 167 | 373 | 2456 | 342 | 361 |
| Оба | 27652 | 821 | 54 | 439 | 8214 | 706 | 2565 | 4443 | 648 | 1507 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 201 | 457 | 869 | 474 | 550 | 481 | - | 1 | 193 | |
| Женски | 481 | 394 | 663 | 1188 | 1845 | 386 | 5 | - | 67 | |
| Оба | 682 | 851 | 1532 | 1662 | 2395 | 867 | 5 | 1 | 260 |
[уреди] Подела насеља према етничком саставу становништва
- Са српском већином: Зрењанин, Банатски Деспотовац, Ботош, Елемир, Ечка, Клек, Книћанин, Лазарево, Лукићево, Меленци, Орловат, Перлез, Стајићево, Тараш, Томашевац, Фаркаждин и Чента.
- Са мађарском већином: Лукино Село и Михајлово.
- Са румунском већином је Јанков Мост.
- Етнички измешана насеља су: Арадац (са релативном српском већином) и Бело Блато (са релативном словачком већином).
[уреди] Референце
- ^ Службени гласник 129-07, 29. децембар 2007.
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
[уреди] Спољашње везе
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Службена презентација општине и града Зрењанина
- Информације о Зрењанину
- Привредни портал града Зрењанина
- Званична презентација Туристичке организације Зрењанина
- „Хотел Војводина“
- Млади у Зрењанину
- Лист Зрењанин
- MZ Sava Kovačević Zrenjanin
- MZ Šumica Zrenjanin
- Данијелова вила
Координате: 45° 23' 01" СГ Ш, 20° 22' 55" ИГД
[уреди] Види још
|
|||||
|---|---|---|---|---|---|
| Београд | Ваљево | Врање | Зајечар | Зрењанин | Јагодина | Крагујевац | Краљево | Крушевац | Лесковац | Лозница | Ниш | Нови Пазар | Нови Сад | Панчево | Пожаревац | Приштина | Смедерево | Сомбор | Сремска Митровица | Суботица | Ужице | Чачак | Шабац | |||||
| Насељена места општине Зрењанин |
|---|
|
Зрењанин • Арадац • Банатски Деспотовац • Бело Блато • Ботош • Елемир • Ечка • Јанков Мост • Клек • Книћанин • Лазарево • Лукино Село • Лукићево • Меленци • Михајлово • Орловат • Перлез • Стајићево • Тараш • Томашевац • Фаркаждин • Чента |



