Зрењанин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Зрењанин

Liberty square, Zrenjanin.jpg
Трг слободе са градском кућом и римокатоличком катедралом

Грб Зрењанина
Опширније

Застава Зрењанина
Опширније
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Војводина
Округ Средњобанатски округ

географски регион = Банат

Стара имена Бечкерек, Велики Бечкерек, Петровград
Становништво
Становништво 76.511
Агломерација 132.051
Густина становништва 418 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 45°22′40″N 20°23′10″E / 45.377778, 20.386111
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Површина 190,9 км²
Зрењанин на мапи Србије
{{{alt}}}
Зрењанин
Зрењанин на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник Чедомир Јањић (СНС)
Поштански код 23000
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR
Веб-страна www.zrenjanin.org.rs


Координате: 45° 22′ 40" СГШ, 20° 23′ 10" ИГД

Зрењанин је град у Србији, седиште Средњобанатског округа.

Зрењанин је највећи град у српском делу Баната, и трећи по величини у Војводини после Новог Сада и Суботице. Према попису из 2011. године било је 76.511 становника (према попису из 2002. било је 79.773 становника).

Називи[уреди]

Стари називи града били су Велики Бечкерек и Петровград 1935–1941. и 1944–1946. Садашње име град је добио 1946. по народном хероју Жарку Зрењанину. Зрењанин је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Nagybecskerek, нем. Großbetschkerek, рум. Becicherecu Mare.

Историја[уреди]

Град се спомиње 1326. године као село подигнуто на три острва реке Бегеј. Сматра се да је на месту градског центра некад био аварско-словенски ринг. Место је потом било у поседу мађарске властелинске породице Бече. Пред турску најезду, постаје власништво српског деспота. Касније је била подигнута и тврђава, а место су населили Срби, Немци, Румуни, Италијани, Французи, чак и Каталонци („Нова Барселона“). Велики Бечкерек, стари назив места, постао је трговиште 1769. године.

На Батки се налазе остаци неолитске Старчевачке културе, а код Арадца некропола из времена велике сеобе народа. У Ечки се налази Српска православна црква Свети Никола, са дрвеним торњем, подигнута (1711). Она представља најстарију православну цркву у Банату и Војводини. Првобитни иконостас ове цркве је направио је (1744) Недељко Шербан Поповић. Овај иконостас данас је делом изложен у Народном музеју у Зрењанину, па је иконостас у цркви (1786) замењен новим, чији је аутор непознат. Најстарије грађевине у самом граду су православне цркве — Успенска црква у Светосавској улици (1746) и Храм Ваведења Пресвете Богородице у улици Цара Душана (1777) ; затим, католичка катедрала (1868); зграда позоришта (1840), жупаније (1885) и Народни музеј (1894). Град се развио око утврђеног језгра као агломерација сеоских насеља и плански подигнутих насеља.

Град је 1807. доживео катастрофални пожар. У револуционарној прошлости, у народноослободилачком рату, из овога краја је седам народних хероја погинуло у борби, а око 10.000 родољуба било је у логорима и затворима; 2.500 их је стрељано. После Другог светског рата је град доживео привредни процват. После 1991. године, претежно извозна оријентација привреде је практично упропаштена санкцијама и распадом Југославије, јер је изгубила тржиште. Након промена октобра 2000. године, град се лагано опоравља. За време Аустроугарске био је седиште угарске Торонталске жупаније, чији је највећи део после Првог светског рата припао Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, а мањи део Краљевини Румунији.

Од 1935. године град се назива Петровград, а од 1946. године Зрењанин, по народном хероју Жарку Зрењанину Учи.

Новим законом о територијалној организацији Зрењанин добија статус града[1].

Градска насеља[уреди]

Месне заједнице у Зрењанину

Религија[уреди]

Према попису становништва из 2002-ге године, већина становништа Зрењанина су Православне вере (77,28 %). Остале религије заступљене у општини су Римокатоличанство (12,01 %), Протестантизам (2,13 %), и остали. Православни хришћани у Зрењанину припадају Банатској епархији Српске православне цркве са седиштем у Вршцу. Зрењанин је такође центар Зрењанинске бискупије Баната.

Култура[уреди]

Градска болница

У граду и околини има доста културно-историјских споменика и познатих институција: Народни музеј, Народно позориште "Тоша Јовановић", историјски архив, библиотека, ликовна колинија у Ечки са галеријом и многобројне школе. Банатско удружење књижевника додељује годишњу награду "Најбоље из Баната сваке године 27. јануара на Савиндан. Часопис за књижевност и уметност "НаТрон" излази месечно. Постоји и основна и средња музичка школа "Јосиф Маринковић", као и активна рок сцена.

Архитектонски споменици[уреди]

Протестантска црква, зграда Суда и Мали мост
  • Успенска црква, Храм Успења пресвете Богородице, „Успенска“ или „Варошка црква“, једна је од најстаријих, у целини сачуваних грађевина у Петровграду. Подигнута је 1746. године у Светосавској улици и била је једина црква у Темишварској епархији покривена црепом. Захваљујући тој чињеници, и што је био изграђен од цигала, храм је поштеђен великог пожара 1807. године у ком су изгореле готово све дрвене куће у граду. Црква је подигнута као једнобродна граћевина са полукружном апсидом на истоку и високим звоником на западној страни. Иконостас цркве урадио је 1815. године српски сликар Георгије Поповић. На иконама су, у три зоне, представљене сцене из Старог и Новог завета. Претпоставља се да је Поповић урадио и седам целивајућих икона уљаном техником на дрвеној подлози.

Од 1951. године ове су иконе под заштитом Закона o споменицима културе. Зидну декорацију храма извео је 1924. године академски сликар и минхенски ђак Александар Секулић. Престо на хору цркве посвећен је преносу поштију Св. Николе. Иконе су у резбареним оквирима и сличне су онима на иконостасу. Осим сликарских радова, у храму је сачуван читав низ драгоцених предмета примењене уметности - богослужбених књига са вредним кожним повезом, свештеничке одеће финог ткања са златовезом, предмета из олтарског простора намењених литургијским обредима, итд.

  • Граднуличка црква је саграђена 1777. на старијем култном месту, где је према предању, крајем XVI или почетком XVII века био манастир у коме је служио и чинио чудотворства монах Рафаило, пристигао из Хиландара. Током времена његов гроб је постао место ходочашћа, обележен у XVIII веку капелом, изграђеном уз јужну фасаду цркве. То је полигонална грађевина од опеке, малих димензија, покривена високим пирамидалним кровом. Дрвена врата са жљебовима који формирају паралелне ромбове и профилисани кровни венац представљају једине декоративне елементе. Ваведењски храм, изведен у барокно-касицистичком маниру, једнобродна је грађевина са пространом полукружном олтарском апсидом и плитким певницама. На источној и северној страни подупрта је са пет масивних стубаца. Високи звоник се уздиже над западном фасадом, којом доминирају четири слепе нише и један прозорски отвор истог облика, са благо заобљеним профилисаним луковима изнад, забат са два окулуса и портал уоквирен профилисаним каменим довратницима. Вертикална подела фасада је извршена плитким пиластрима са вишеструко изрезаним капителима, док хоризонталну наглашавају профилисани венци у горњој зони. Иконостасну преграду, украшену богатим дрворезбарским радом, осликао је на почетку XIX века Арса Теодоровић. Царске двери и зидне слике у наосу и олтару дело су Стеве Алексића из 1914.

Црква је споменик културе од великог значаја. (Извор: Споменичко наслеђе Србије, Завод за заштиту споменика културе Србије),

Спорт[уреди]

Зрењанин има дугу спортску традицију. Први спортски клубови су основани у 1880-има. Из Зрењанина је био фудбалски клуб „Пролетер“, који је био активан од 1947. до 2005. године.

Данас постоји клуб „ФК Банат“, који игра у првој савезној лиги и своје домаће утакмице игра у Карађорђевом парку, градском стадиону који има капацитет за 18.700 гледалаца.

Рукометни клуб Пролетер је основан 11. јануара 1949, био је два пута првак државе и једном је играо финале Купа Југославије. Играо је финале ЕХФ купа 1990. и финале Купа европских шампиона 1991. када је поражен од Барселоне.

Кошаркашки клуб Пролетер је основан 27. јуна 1949, а био је првак Југославије 1956. Своје утакмице игра у Спортској хали Медисон, капацитета 2.800 места.

Привреда[уреди]

Зрењанин је значајан индустријски центар Баната и Војводине. Најстарији индустријски објекат је пивара, основана 1745. године. У Зрењанину постоји развијена индустрија текстила, тепиха, намештаја, дувана, грађевинско-индустријски комбинат, бродоградилиште на Бегеју, и пољопривредно-прехрамбена индустрија. На Бегејском каналу развијен је риболов.

У Зрењанину постоји и хемијска индустрија и термоелектрана-топлана.

Вода из водовода у Зрењанину од 2003. године није исправна за пиће због повећане количине арсена. До 2011. године није урађено ни једно истраживање о томе колико утиче затрована Зрењанинска вода на здравље људи, иако је свакодневно користи око три четвртине становника града[2].

Туризам[уреди]

Храм успења пресвете богородице, изграђена 1746
Римокатоличка катедрала светог Ивана Непомука, грађена 1864—1868

Постоје и ловишта. Поред Меленаца је и бања Русанда (основана 1859).

Градови побратими[уреди]

Познате личности[уреди]

Познате особе које су рођене или живеле у Зрењанину:

Почасни грађани Зрењанина су: Јокаи Мор (1825—1904), Михајло Пупин (1854—1935), Едуард Ерио (1872—1957), Петар Живковић (1879—1947), Милан Стојадиновић (1888—1961), Јосип Броз Тито (1892—1980), Јован Веселинов Жарко (1906—1982), Драгослав Аврамовић (1919—2001)[3].

Демографија[уреди]

Види још: Демографска историја Зрењанина.

У насељу Зрењанин живи 64.791 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,1 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 28.710 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,77.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 38564 [4]
1953. 44168
1961. 55539
1971. 71424
1981. 81270
1991. 81316 80333
2002. 81390 79773
2011. 76511
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
56.560 70,90%
Мађари
  
11.605 14,54%
Југословени
  
1.948 2,44%
Роми
  
1.577 1,97%
Румуни
  
633 0,79%
Хрвати
  
484 0,60%
Словаци
  
361 0,45%
Македонци
  
334 0,41%
Црногорци
  
327 0,40%
Немци
  
140 0,17%
Бугари
  
96 0,12%
Словенци
  
82 0,10%
Муслимани
  
72 0,09%
Албанци
  
60 0,07%
Руси
  
48 0,06%
Горанци
  
26 0,03%
Чеси
  
16 0,02%
Русини
  
16 0,02%
Украјинци
  
14 0,01%
Буњевци
  
12 0,01%
Бошњаци
  
7 0,00%
Власи
  
4 0,00%
непознато
  
1.206 1,51%


Подела насеља према етничком саставу становништва[уреди]

  • Са српском већином: Зрењанин, Банатски Деспотовац, Ботош, Елемир, Ечка, Клек, Книћанин, Лазарево, Лукићево, Меленци, Орловат, Перлез, Стајићево, Тараш, Томашевац, Фаркаждин и Чента.
  • Са мађарском већином: Лукино Село и Михајлово.
  • Са румунском већином је Јанков Мост.
  • Етнички измешана насеља су: Арадац (са релативном српском већином) и Бело Блато (са релативном словачком већином).

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Службени гласник 129-07, 29. децембар 2007.
  2. ^ РТС: Зрењанинци осам година пију затровану воду (16.10.2011), Приступљено 5. 5. 2013.
  3. ^ Grad Zrenjanin - Počasni građani, Приступљено 7. 4. 2013.
  4. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  5. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  6. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: