Скопље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Скопље
Landmarks of Skopje.JPG
Официјална застава Скопље
Застава
Официјални грб  Скопље
Грб
Локација
Локација Скопље

Координате : Erioll world.svg 42°0′0"N, 21°25′59"E
Временска зона : (CET (UTC+1 )
- лето : Летње време (CEST (UTC+2)

Општи подаци
Име Скопље
Поштански код 1.000
Позивни број (+389) 02
Свеци заштитници Св. Богородица
Официјална страница skopje.gov.mk
Историја
Стара имена Скупи
Управа
Држава
Flag of Macedonia.svg Република Македонија
Број општина 10
Градоначелник Коце Трајановски
Географија
Површина 571,46 km²
Надморска висина 240 m
Становништво
Број становника 515.419[1]
Густина 901,5 ст./km² (2002.)

Скопље (мк. Скопје, алб. Shkupi, тур. Üsküp) је највећи и главни град Републике Македоније, у коме живи готово четвртина њеног становништва.

Скопље има веома значајан географски положај, лежи на обалама Вардара ниже његових става с Треском и Лепенцем, у сјеверозападном крају плодног и пространог Скопског поља, а има богато залеђе и у околним областима, налази се у средишњој области и у самом језгру Балканског полуострва на главној трансбалканској, моравско-вардарској саобраћајној артерији, с којом се ту укрштају и друге уздужне и попречне комуникације.

Стога је Скопљу од природе одређена улога великог културног, привредног и политичког средишта.[2]

Скопље има велики значај за српску заједницу у Републици Македонији (око 1/3 укупног броја Срба у Републици Македонији). Срби чине мањину у граду, која је по степену образовања и градском животу много битније спрам удела у градском становништву.

Положај града[уреди]

Скопље се налази на 21° 26' источне и 42° северне географске ширине, у средишњем делу Балканског полуострва. У односу на Скопље се околни важни градови се налазе на раздаљини од:

  • Београд - 430 километара северно,
  • Софија - 220 километара североисточно,
  • Атина - 700 километара јужно,
  • Тирана - 310 километара југозападно,
  • Ниш - 210 километара северно,
  • Солун - 230 километара јужно.

У оквиру Републике Македоније Скопље се налази у северном делу.

Име[уреди]

Скопље је током свог постојања, зависно од околности било називано више именима. Античко име овог града је Скупи (латински: Scupi). На различитим језицима, Скопље се другачије изговара. Ево неких конкретних примера:

У византијским документима име града је забележено као Скопија, а Словени су га назвали и као Скопiе, Скопје, Скопље. Током владавине цара Самуила, Скопље постаје део Самуиловог царства. Касније, град долази под власт Византије, Бугарске и Србије, а 19. јануара 1392. године овај град заузимају Османлије и дају му име Ускуп (Üsküp).

Историја[уреди]

Скопље није било познато у доба античке Грчке, и изгледа да су га основали Дарданци у 3. веку п. н. е. У време Римског царства на овој локацији је био град под именом Skupi (порекло данашњег назива), али је град уништен у земљотресу 518. године.

У средњем веку су се на власти у Скопљу често смењивали Византија и Бугарска, све док га нису освојили Срби у касном XIII век. Од 1282. године град је био део Српског царства, а од 1346. до 1392. године престоница. У њему је крунисан краљ Душан за цара 6. априла 1346. године у присуству српског патријарха Јоаникија. Турци су га освојили 1392. године и дали му назив на турском, Üsküb или Uskup, за време петстогодишње отоманске владавине.

Скопље је у турско доба било главни град Косовског вилајета (округа). Турски писац Дилџер Зеде је посетио град у 17. веку, и написао: „Дуго сам путовао преко те земље Румелије и видео сам доста лепих градова и био сам запањен Алаховим благословима, али ниједан ме није надахнуо и обрадовао толико као небески град Скопље кроз који протиче река Вардар“. 1689, град је запалио аустријски генерал Пиколомини.

Скопље је 1905. године имало око 32.000 становника, мешавину Срба, Бугара, Турака, Албанаца и Цигана. Овде је било седиште архиепископа Грчке православне цркве, архиепископа католичких Албанаца и бугарског епископа.

На Сретење 1909. год. у Скопљу одржана је прва скупштина Срба у Османском царству.

Савремен изглед центра Скопља, 1930-их, седишта Вардарске бановине.

Срби су током Првог балканског рата, 1912. ослободили Скопље од турског ропства. Град је постао део Србије, која се утопила у Краљевину СХС 1918. године, а потом у Краљевину Југославију 1929. Између светских ратова у граду је српска управа подигла много нових здања и алеја и да је град у средишњем делу добио „европске црте“. Овоме је посебно допринео градоначелник Скопља, архитекта Јосиф Михајловић (1887—1941), који је био на месту градоначелника од 1929. до 1936. и од 1939. до смрти 1941. године.[3]

Скопље је под бугарском окупацијом током оба светска рата, а 1945. је постало главни град Македоније, републике чланице Југословенске федерације. 1963. Скопље је погодио снажан земљотрес, у ком су страдали или били оштећени бројни културни споменици.

За време Југославије, Скопље је брзо расло и постало је важно средиште тадашње државе. 1991. године, са распадом Југославије, Скопље је постало главни град независне Републике Македоније. Грчка се противила коришћењу имена Македонија (види:Македонско питање) од стране новоосноване државе и наметнула је економску блокаду и затворила приступ мору преко солунске луке, која је жестоко нашкодила привреди Скопља. Блокада је скинута 1995. након договора између Грчке и Македоније. Многи Грци и даље ову државу називају „Републиком Скопље“ а њене становнике „Скопљацима“ (Skopiani на грчком).

Природни услови[уреди]

Рељеф[уреди]

Скопље је положено у истоименој Скопској котлини. Дата област је позната и као Скопско поље, као синоним за добро обрађено, пољопривредно подручје. Скопска котлина је са севера затворена Скопском црном гором, а са југа планина Водно. Надморска висина у његовом језгру износи 240 метара, али се ободни квартови налази и на преко 400 метара. Град се простире се на 1818 km² а само изграђено градско подручје захвата 225km².

Скопски земљотреси: Скопље је положено на изразито трусном подручју и град има дугу историју земљотреса:

  • Први пут град погађа земљотрес 28. априла 518. године.
  • 1555. године град поново погађа разорни земљотрес али он убрзо бива обновљен и постаје главно војно упориште турске војске. У 16. веку и 17. веку Скопље постаје највећи и најбогатији град у европском делу Османског царства.
  • 26. јула 1963. град погађа земљотрес од 9 степени меркалијеве скале.

Клима[уреди]

Клима у граду је умерено континентална са знатним утицајем оближњег Егеја. Климу Скопља одликује средња годишња температура око 12,4 °C. Лета су дуга, сува и врела, а зиме хладне и са много магловитих дана.

Клима Скопља
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Средњи максимум, °C 4,0 8,4 13,6 18,6 23,9 27,4 29,8 30,0 26,1 19,5 11,2 5,3 18,2
Средњи минимум, °C −3,6 −1,3 1,9 5,4 10,0 13,0 14,8 14,6 11,4 6,3 1,4 −2,2 6,0
Количина падавина, mm 36 36 40 40 60 46 34 27 36 42 56 51 504
Извор: worldweather.org

Воде[уреди]

Река Вардар у Скопљу

Кроз Скопље протиче река Вардар средњим длом свог тока. Проток Вардара у Скопљу је скоро исти као и на његовој делти код Солуна. Долина Вардара је равна и подложна поплавама, па њена непосредна околина није много развијена. У Скопљу Вардар прави неколико већих меандра, а преко њега прелази неколико мостова. У Вардар се код Скопља улива неколико река. Најдужа од њих је Треска, дуга око 130 km. Друге реке су Лепенац, Пчиња, Кадина река, Маркова река и Патешка, које су све краће од 70 km.[1]

Скопље има у својој близини два вешташка језера, Матку и Треску, у које се улива истоимена река и налазе се на само неколико километара од центра града.

Становништво[уреди]

Поглед на град са планине Водно

Према подацима из 2010. године град Скопље има око 515 хиљада становника, док са околином има око 680 хиљада (око 30% становништва Македоније). Ово је готово 15 пута више него почетком 20. века, а број становништва се и даље повећава захваљујући досељавању становништва из свих делова државе и позитивном демографском расту.

Етнички састав: Скопље традиционално има веома шаролик етнички састав. По последњем попису из 2002. године већинско становништво су етнички Македонци (66,75%), а значајне мањине су Албанци (20,49%), Роми (4,63%), Срби (2,28%), Турци (1,70%) и Бошњаци (1,50%). Две градске општине (Чаир и Сарај) имају албанску већину, а једна ромску (Шуто Оризари).

Управна подела града[уреди]

Као и многи други велики градови и Скопље је подељено на више градских општина. Данашња подела садржи 10 градских општина:

Градске општине Великог Скопља - 1-Центар, 2-Гази Баба, 3-Аеродром, 4-Чаир, 5-Кисела Вода, 6-Бутел, 7-Шуто Оризари, 8-Карпош, 9-Ђорче Петров, 10-Сарај
Редни Број Општина Површина Број становника
1. Центар 7,52 km² 45.412
2. Гази Баба 110,86 km² 72.617
3. Аеродром 21,85 km² 72.009
4. Чаир 3,52 km² 64.773
5. Кисела Вода 34,24 km² 57.236
6. Бутел 54,79 km² 36.154
7. Шуто Оризари 7,48 km² 22.017
8. Карпош 35,21 km² 59.666
9. Ђорче Петров 66,93 km² 41.634
10. Сарај 229,06 km² 35.408
Укупно Велико Скопље 571,46 km² 515.419

Привреда[уреди]

У складу са величином и важности за државу, Скопље је и главно седиште македонске индустрије (металопрерађивачка, хемијска, дрвна, текстилна, кожна и штампарска). Индустријски развој је праћен интензивним развојем унутрашње и спољне трговине и банкарства, као и активности на пољима културе и спорта.

Транспорт[уреди]

Улога Скопља као главног транспортног центра југоисточне Европе је порасла од 1990-их година. Град се налази на раскрсници две велике европске саобраћајне кориде - Коридор VIII (исток-запад) и Коридор X (север-југ). Овај значајан положај града је побољшан изградњом нових ауто-путева на две трансферзале, нове обилазнице, ау току је и проширење и модернизација аеродрома Александар Велики.[4]

Аеродроми[уреди]

Скопљов једини међународни аеродром Александар Велики налази се у општини Петровец, удаљеној 22 km источно од града. Аеродром је дат под концесију турске ТАВ компаније, са којом је уговорено да уложи €200  милиона да прошири и реновира обе стране Скопља и охридског аеродрома, као и за изградњу новог карго аеродрома у Штипу. Скопље је повезано ваздушном линијом сваке године са Београдом, Амстердамом, Берлином, Будимпештом, Бурсом, Бриселом, Диселдорфом, Хамбургом, Истанбулом, Љубљаном, Лондоном, Подгорицом, Прагом, Римом, Софијом, Бечом, Загребом и Цирихом. [4]

Знаменитости града[уреди]

Скопље - колаж знаменитости

Знамените личности[уреди]

Збратимљени градови[уреди]

Скопље је збратимљен град са следећим градовима[6]:

Збирка слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б Официјални портал града Скопља, Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ Народна енциклопедија, 1925 г. - књига 4. - страница 126.
  3. ^ Заборавили на творца модерног Скопља („Вечерње новости“, 9. новембар 2013)
  4. ^ а б TAV Macedonia. „Дестинације“. Скопље, Аеродром Македонија. 
  5. ^ „Archaeological site Tauresium“ (на Macedonian and English) Приступљено 26. 1. 2011.. 
  6. ^ Збратимљени градови Скопља
  7. ^ Збратимљени градови са Инстанбулом
  8. ^ Erdem, Selim Efe (3. 11. 2003.). „İstanbul'a 49 kardeş“ (на турски). Радикал. „49 збратимени града во 2003“ 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези:


Координате: 42° 00′ СГ Ш, 21° 26′ ö. ИГД