Скопље

Скопље

Застава

Грб

Локација

Координате : 42°0′0"N, 21°25′59"E
Временска зона : (CET (UTC+1 )
- лето : Летње време (CEST (UTC+2)

Општи подаци

Име

Скопље

Поштански код

1.000

Позивни број

(+389) 02

Свеци заштитници

Св. Богородица

Официјална страница

skopje.gov.mk

Историја

Стара имена

Скупи

Управа

Држава

Република Македонија

Број општина

10

Градоначелник

Коце Трајановски

Географија

Површина

571,46 km²

Надморска висина

240 m

Становништво

Број становника

515.419^[1]

Густина

901,5 ст./km² (2002.)

Скопље (мк. Скопје, алб. Shkupi, тур. Üsküp) је главни град Републике Македоније. То је највећи град државе, у коме живи готово четвртина њеног становништва. Скопље је политичко, привредно и културно средиште Републике Македоније.

Скопље има велики значај за српску заједницу у Републици Македонији (око 1/3 укупног броја Срба у Републици Македонији). Срби чине мањину у граду, која је по степену образовања и градском животу много битније спрам удела у градском становништву.

Положај града [уреди]

Скопље се налази на 21° 26' источне и 42° северне географске ширине, у средишњем делу Балканског полуострва. У односу на Скопље се околни важни градови се налазе на раздаљини од:

Београд - 430 километара северно,
Софија - 220 километара североисточно,
Атина - 700 километара јужно,
Тирана - 310 километара југозападно,
Ниш - 210 километара северно,
Солун - 230 километара јужно.

У оквиру Републике Македоније Скопље се налази у северном делу.

Име [уреди]

Скопље је током свог постојања, зависно од околности било називано више именима. Античко име овог града је Скупи (латински: Scupi). На различитим језицима, Скопље се другачије изговара. Ево неких конкретних примера:

Скопје (Скопје) - македонски
Shkupi (Шкупи) - албански
Scupi (Скупи) - латински
Скопье (Скопје) - руски
Σκόπια (Скопија)- грчки
Scoplie (Скоплје) - румунски
Üsküp (Ускуп)- турски.

У византијским документима име града је забележено као Скопија, а Словени су га назвали и као Скопiе, Скопје, Скопље. Током владавине цара Самуила, Скопље постаје део Самуиловог царства. Касније, град долази под власт Византије, Бугарске и Србије, а 19. јануара 1392. године овај град заузимају Османлије и дају му име Ускуп (Üsküp).

Историја [уреди]

Скопље није било познато у доба античке Грчке, и изгледа да су га основали Дарданци у 3. веку п. н. е. У време Римског царства на овој локацији је био град под именом Skupi (порекло данашњег назива), али је град уништен у земљотресу 518. године.

У средњем веку су се на власти у Скопљу често смењивали Византија и Бугарска, све док га нису освојили Срби у касном XIII веку и пренели у њега своју престоницу. Турци су га освојили 1392. године и дали му назив на турском, Üsküb или Uskup, за време петстогодишње отоманске владавине.

Скопље је у турско доба било главни град Косовског вилајета (округа). Турски писац Дилџер Зеде је посетио град у 17. веку, и написао: „Дуго сам путовао преко те земље Румелије и видео сам доста лепих градова и био сам запањен Алаховим благословима, али ниједан ме није надахнуо и обрадовао толико као небески град Скопље кроз који протиче река Вардар“. 1689, град је запалио аустријски генерал Пиколомини.

Скопље је 1905. године имало око 32.000 становника, мешавину Срба, Бугара, Турака, Албанаца и Цигана. Овде је било седиште архиепископа Грчке православне цркве, архиепископа католичких Албанаца и бугарског епископа. 1910. Agnes Gonxha Bojaxhiu, познатија као Мајка Тереза, је рођена у Скопљу у римокатоличкој албанској породици.

Срби су током Првог балканског рата, 1912. ослободили Скопље од турског ропства. Град је постао део Србије, која се утопила у Краљевину СХС 1918. године, а потом у Краљевину Југославију 1929. Између светских ратова у граду је српска управа подигла много нових здања и алеја и да је град у средишњем делу добио „европске црте“. Скопље је под бугарском окупацијом током оба светска рата, а 1945. је постало главни град Македоније, републике чланице Југословенске федерације. 1963. Скопље је погодио снажан земљотрес, у ком су страдали или били оштећени бројни културни споменици.

За време Југославије, Скопље је брзо расло и постало је важно средиште тадашње државе. 1991. године, са распадом Југославије, Скопље је постало главни град независне Републике Македоније. Грчка се противила коришћењу имена Македонија (види:Македонско питање) од стране новоосноване државе и наметнула је економску блокаду и затворила приступ мору преко солунске луке, која је жестоко нашкодила привреди Скопља. Блокада је скинута 1995. након договора између Грчке и Македоније. Многи Грци и даље ову државу називају „Републиком Скопље“ а њене становнике „Скопљацима“ (Skopiani на грчком).

Природни услови [уреди]

Рељеф [уреди]

Скопље после Другог светског рата

Скопље је положено у истоименој Скопској котлини. Дата област је позната и као Скопско поље, као синоним за добро обрађено, пољопривредно подручје. Скопска котлина је са севера затворена Скопском црном гором, а са југа планина Водно. Надморска висина у његовом језгру износи 240 метара, али се ободни квартови налази и на преко 400 метара. Град се простире се на 1818 km² а само изграђено градско подручје захвата 225km².

Скопски земљотреси: Скопље је положено на изразито трусном подручју и град има дугу историју земљотреса:

Први пут град погађа земљотрес 28. априла 518. године.
1555. године град поново погађа разорни земљотрес али он убрзо бива обновљен и постаје главно војно упориште турске војске. У 16. веку и 17. веку Скопље постаје највећи и најбогатији град у европском делу Османског царства.
26. јула 1963. град погађа земљотрес од 9 степени меркалијеве скале.

Клима [уреди]

Клима у граду је умерено континентална са знатним утицајем оближњег Егеја. Климу Скопља одликује средња годишња температура око 12,4 °C. Лета су дуга, сува и врела, а зиме хладне и са много магловитих дана.

Клима Скопља
Показатељ	Јан	Феб	Мар	Апр	Мај	Јун	Јул	Авг	Сеп	Окт	Нов	Дец	Годишње
Средњи максимум, °C	4,0	8,4	13,6	18,6	23,9	27,4	29,8	30,0	26,1	19,5	11,2	5,3	18,2
Средњи минимум, °C	−3,6	−1,3	1,9	5,4	10,0	13,0	14,8	14,6	11,4	6,3	1,4	−2,2	6,0
Количина падавина, mm	36	36	40	40	60	46	34	27	36	42	56	51	504
Извор: worldweather.org

Воде [уреди]

Река Вардар у Скопљу

Поглед на град са планине Водно

Кроз Скопље протиче река Вардар средњим длом свог тока. Проток Вардара у Скопљу је скоро исти као и на његовој делти код Солуна. Долина Вардара је равна и подложна поплавама, па њена непосредна околина није много развијена. У Скопљу Вардар прави неколико већих меандра, а преко њега прелази неколико мостова. У Вардар се код Скопља улива неколико река. Најдужа од њих је Треска, дуга око 130 km. Друге реке су Лепенац, Пчиња, Кадина река, Маркова река и Патешка, које су све краће од 70 km.^[1]

Скопље има у својој близини два вешташка језера, Матку и Треску, у које се улива истоимена река и налазе се на само неколико километара од центра града.

Стaновништво [уреди]

Према подацима из 2010. године град Скопље има око 515 хиљада становника, док са околином има око 680 хиљада (око 30% становништва Македоније). Ово је готово 15 пута више него почетком 20. века, а број становништва се и даље повећава захваљујући досељавању становништва из свих делова државе и позитивном демографском расту.

Етнички састав: Скопље традиционално има веома шаролик етнички састав. По последњем попису из 2002. године већинско становништво су етнички Македонци (66,75%), а значајне мањине су Албанци (20,49%), Роми (4,63%), Срби (2,28%), Турци (1,70%) и Бошњаци (1,50%). Две градске општине (Чаир и Сарај) имају албанску већину, а једна ромску (Шуто Оризари).

Управна подела града [уреди]

Управна подела Скопља

Као и многи други велики градови и Скопље ј подељено на више градских општина. Данашња подела садржи 11 градских општина:

Привреда [уреди]

Споменик Александру Великом

Душанов мост у Скопљу

Главна градска пешачка улица

Стара чаршија на Чаиру

У складу са величином и важности за државу, Скопље је и главно седиште македонске индустрије (металопрерађивачка, хемијска, дрвна, текстилна, кожна и штампарска). Индустријски развој је праћен интензивним развојем унутрашње и спољне трговине и банкарства, као и активности на пољима културе и спорта.

Транспорт [уреди]

Улога Скопља као главног транспортног центра југоисточне Европе је порасла од 1990-тих година. Град се налази на раскрсници две велике европске саобраћајне кориде - Коридор VIII (исток-запад) и Коридор X (север-југ). Овај значајан положај града је побољшан изградњом нових ауто-путева на две трансферзале, нове обилазнице, ау току је и проширење и модернизација аеродрома Александар Велики.^[2]

Скопље, аеродром Александар Велики
E65 део северне обилазнице
Аутобус у Скопљу

Аеродроми [уреди]

Скопљов једини међународни аеродром Александар Велики налази се у општини Петровец, удаљеној 22 km источно од града. Аеродром је дат под концесију турске ТАВ компаније, са којом је уговорено да уложи €200 милиона да прошири и реновира обе стране Скопља и охридског аеродрома, као и за изградњу новог карго аеродрома у Штипу. Скопље је повезано ваздушном линијом сваке године са Београдом, Амстердамом, Берлином, Будимпештом, Бурсом, Бриселом, Диселдорфом, Хамбургом, Истанбулом, Љубљаном, Лондоном, Подгорицом, Прагом, Римом, Софијом, Бечом, Загребом и Цирихом. ^[2]

Знаменитости града [уреди]

Душанов мост, на реци Вардар који је симбол града изграђен у 15. веку. Представља везу старог и новог дела Скопља.
Тврђава Кале,
Стара скопска чаршија на Чаиру,
Мустафа-пашина џамија - један од најлепших исламских споменика у Скопљу, изграђена је 1492. године,
Даут-пашин амам — изграђен 1484.

Познате личности [уреди]

Јустинијан I, византијски цар, рођен у Таурезијуму (данашње село Таор) у близини Скупија.^[3]
Мајка Тереза (Агнеза Бојаџију), позната хуманисткиња, добитница Нобелове награде за мир 1979
Милчо Манчевски, познати режисер (филм „Пре кише“ и др.)
Мајк Зафировски, познати светски бизнисмен, менаџер и саветник америчког председника Џорџа В. Буша
Бранимир Штулић - Џони, легендарни рок-музичар рођен 1954. године у Скопљу
Срђан Керим, Председник Генералне скупштине Уједињених нација

Збратимљени градови [уреди]

Збирка слика [уреди]

Народна скупштина Македоније (Собрање)
Саборни храм непризнате Македонске православне цркве
Иса бегова џамија
Државни Универзитет св. Ћирила и Методија, у Скопљу
Куршумли хан
Ристићева кућа
Чифте хамам, данас Народна галерија Македоније
Градски музеј, смештен делом у старој железничкој станици, тешко оштећеној и земљотресу 1963.