Скопље

Скопље
Застава Грб
Локација
Координате : 42°0′0"N, 21°25′59"E Временска зона : (CET (UTC+1 ) - лето : Летње време (CEST (UTC+2)
Општи подаци
Име	Скопље
Поштански код	1.000
Позивни број	(+389) 02
Свеци заштитници	Св. Богородица
Официјална страница	skopje.gov.mk
Историја
Стара имена	Скупи
Управа
Држава	Република Македонија
Број општина	10
Градоначелник	Коце Трајановски
Географија
Површина	571,46 km²
Надморска висина	240 m
Становништво
Број становника	515.419
Густина	901,5 ст./km² (2002.)

Скопље (македонски: Скопје) је главни град Републике Македоније. То је највећи град државе, у коме живи готово четвртина њеног становништва. Скопље је политичко, привредно и културно средиште Републике Македоније.

Скопље има велики значај за српску заједницу у Републици Македонији (око 1/3 укупног броја Срба у Републици Македонији). Срби чине мањину у граду, која је по степену образовања и градском животу много битније спрам удела у градском становништву.

Положај града

Скопље се налази на 21° 26' источне и 42° северне географске ширине, у средишњем делу Балканског полуострва. У односу на Скопље се околни важни градови се налазе на раздаљини од:

• Београд - 430 километара северно,
• Софија - 220 километара североисточно,
• Атина - 700 километара јужно,
• Тирана - 310 километара југозападно,
• Ниш - 210 километара северно,
• Солун - 230 километара јужно.

У оквиру Републике Македоније Скопље се налази у северном делу.

Природни услови

Рељеф

Скопље после Другог светског рата

Скопље је положено у истоименој Скопској котлини. Дата област је позната и као Скопско поље, као синоним за добро обрађено, пољопривредно подручје. Скопска котлина је са севера затворена Скопском црном гором, а са југа планина Водно. Надморска висина у његовом језгру износи 240 метара, али се ободни квартови налази и на преко 400 метара. Град се простире се на 1818 km² а само изграђено градско подручје захвата 225km².

Скопски земљотреси: Скопље је положено на изразито трусном подручју и град има дугу историју земљотреса:

• Први пут град погађа земљотрес 28. априла 518. године.
• 1555. године град поново погађа разорни земљотрес али он убрзо бива обновљен и постаје главно војно упориште турске војске. У 16. веку и 17. веку Скопље постаје највећи и најбогатији град у европском делу Османског царства.
• 26. јула 1963. град погађа земљотрес од 9 степени меркалијеве скале. У том земљотресу живот је изгубило 1 070 људи а повређених је било негде око 4 000. Око 90 посто грађевина било је порушено а 20 000 људи остало је без крова над главом.

Клима

Клима у граду је умерено континентална са знатним утицајем оближњег Егеја. Климу Скопља одликује средња годишња температура око 12,4 °C. Лета су дуга, сува и врела, а зиме хладне и са много магловитих дана.

Клима Скопља
Показатељ	Јан	Феб	Мар	Апр	Мај	Јун	Јул	Авг	Сеп	Окт	Нов	Дец	Годишње
Средњи максимум, °C	4,0	8,4	13,6	18,6	23,9	27,4	29,8	30,0	26,1	19,5	11,2	5,3	18,2
Средњи минимум, °C	−3,6	−1,3	1,9	5,4	10,0	13,0	14,8	14,6	11,4	6,3	1,4	−2,2	6,0
Количина падавина, mm	36	36	40	40	60	46	34	27	36	42	56	51	504
Извор: worldweather.org

Воде

Река Вардар у Скопљу

Поглед на град са планине Водно

Кроз Скопље протиче река Вардар средњим длом свог тока. Проток Вардара у Скопљу је скоро исти као и на његовој делти код Солуна. Долина Вардара је равна и подложна поплавама, па њена непосредна околина није много развијена. У Скопљу Вардар прави неколико већих меандра, а преко њега прелази неколико мостова. У Вардар се код Скопља улива неколико река. Најдужа од њих је Треска, дуга око 130 km. Друге реке су Лепенац, Пчиња, Кадина река, Маркова река и Патешка, које су све краће од 70 km.

Скопље има у својој близини два вешташка језера, Матку и Треску, у које се улива истоимена река и налазе се на само неколико километара од центра града.

Историја

Скопље није било познато у доба античке Грчке, и изгледа да су га основали Дарданци у 3. веку п. н. е. У време Римског царства на овој локацији је био град под именом Skupi (порекло данашњег назива), али је град уништен у земљотресу 518. године.

У средњем веку су се на власти у Скопљу често смењивали Византија и Бугарска, све док га нису освојили Срби у касном XIII веку и пренели у њега своју престоницу. Турци су га освојили 1392. године и дали му назив на турском, Üsküb или Uskup, за време петстогодишње отоманске владавине.

Скопље је у турско доба било главни град Косовског вилајета (округа). Турски писац Дилџер Зеде је посетио град у 17. веку, и написао: „Дуго сам путовао преко те земље Румелије и видео сам доста лепих градова и био сам запањен Алаховим благословима, али ниједан ме није надахнуо и обрадовао толико као небески град Скопље кроз који протиче река Вардар“. 1689, град је запалио аустријски генерал Пиколомини.

Скопље је 1905. године имало око 32.000 становника, мешавину Срба, Бугара, Турака, Албанаца и Цигана. Овде је било седиште архиепископа Грчке православне цркве, архиепископа католичких Албанаца и бугарског епископа. 1910. Agnes Gonxha Bojaxhiu, познатија као Мајка Тереза, је рођена у Скопљу у римокатоличкој албанској породици.

Срби су током Првог балканског рата, 1912. ослободили Скопље од турског ропства. Град је постао део Србије, која се утопила у Краљевину СХС 1918. године, а потом у Краљевину Југославију 1929. Између светских ратова у граду је српска управа подигла много нових здања и алеја и да је град у средишњем делу добио "европске црте". Скопље је под бугарском окупацијом током оба светска рата, а 1945. је постало главни град Македоније, републике чланице Југословенске федерације. 1963. Скопље је погодио снажан земљотрес, у ком су страдали или били оштећени бројни културни споменици.

За време Југославије, Скопље је брзо расло и постало је важно средиште тадашње државе. 1991. године, са распадом Југославије, Скопље је постало главни град независне Републике Македоније. Грчка се противила коришћењу имена Македонија (види:Македонско питање) од стране новоосноване државе и наметнула је економску блокаду и затворила приступ мору преко солунске луке, која је жестоко нашкодила привреди Скопља. Блокада је скинута 1995. након договора између Грчке и Македоније. Многи Грци и даље ову државу називају "Републиком Скопље" а њене становнике "Скопљацима" (Skopiani на грчком).

Стновништво

Према подацима из 2010. године град Скопље има око 515 хиљада становника, док са околином има око 680 хиљада (око 30% становништва Македоније). Ово је готово 15 пута више него почетком 20. века, а број становништва се и даље повећава захваљујући досељавању становништва из свих делова државе и позитивном демографском расту.

Етнички састав: Скопље традиционално има веома шаролик етнички састав. По последњем попису из 2002. године већинско становништво су етнички Македонци (66,75%), а значајне мањине су Албанци (20,49%), Роми (4,63%), Срби (2,28%), Турци (1,70%) и Бошњаци (1,50%). Две градске општине (Чаир и Сарај) имају албанску већину, а једна ромску (Шуто Оризари).

Управна подела града

Управна подела Скопља

Као и многи други велики градови и Скопље ј подељено на више градских општина. Данашња подела садржи 11 градских општина:

1. Центар
2. Гази Баба
3. Илинден
4. Аеродром
5. Чаир
6. Кисела Вода
7. Бутел
8. Шуто Оризари
9. Карпош
10. Ђорче Петров
11. Сарај

Привреда

Контроверзни споменик Александру Великом

Душанов мост у Скопљу

Главна градска пешачка улица

Стара чаршија на Чаиру

У складу са величином и важности за државу, Скопље је и главно седиште македонске индустрије (металопрерађивачка, хемијска, дрвна, текстилна, кожна и штампарска). Индустријски развој је праћен интензивним развојем унутрашње и спољне трговине и банкарства, као и активности на пољима културе и спорта.

Знаменитости града

• Душанов мост, на реци Вардар који је симбол града изграђен у 15. веку. Представља везу старог и новог дела Скопља.
• Тврђава Кале,
• Стара скопска чаршија на Чаиру,
• Мустафа-пашина џамија - један од најлепших исламских споменика у Скопљу, изграђена је 1492. године,
• Даут-пашин амам — изграђен 1484.

Познате личности

• Јустинијан I, византијски цар, рођен у Таурезијуму (данашње село Таор) у близини Скупија;
• Мајка Тереза (Агнеза Бојаџију), позната хуманисткиња, добитница Нобелове награде за мир 1979.
• Милчо Манчевски, познати режисер (филм „Пре кише“ и др.)
• Мајк Зафировски, познати светски бизнисмен, менаџер и саветник америчког председника Џорџа В. Буша
• Бранимир Штулић - Џони, легендарни рок-музичар рођен 1954. године у Скопљу
• Срђан Керим, Председник Генералне скупштине Уједињених нација

Збратимљени градови

• Сарагоса, Шпанија
• Истамбул, Турска
• Питсбург, Пенсилванија, САД
• Нирнберг, Немачка
• Темпи, Аризона САД
• Бредфорд, Енглеска
• Крајова, Румунија
• Дижон, Француска
• Дрезден, Немачка
• Ист Јорк, Онтарио, Канада
• Лече, Италија
• Љубљана, Словенија
• Анкара, Турска
• Београд, Србија
• Перник, Бугарска
• Рубе, Француска
• Варем, Белгија

Збирка слика

• 

  Народна скупштина Македоније (Собрање)

• 

  Саборни храм непризнате Македонске православне цркве

• 

  Иса бегова џамија

• 

  Државни Универзитет св. Ћирила и Методија, у Скопљу

• 

  Куршумли хан

• 

  Ристићева кућа

• 

  Чифте хамам, данас Народна галерија Македоније

• 

  Градски музеј, смештен делом у старој железничкој станици, тешко оштећеној и земљотресу 1963.

Спољашње везе

• Званични сајт Скопља