Мрки многобојац
| Mrki mnogobojac | |
|---|---|
| |
| Nymphalis vaualbum | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Potporodica: | |
| Pleme: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | N. vaualbum
|
| Binomno ime | |
| Nymphalis vaualbum | |
| Podvrste | |
| |
| Sinonimi | |
Mrki nogobojac[3][4] (lat. Nymphalis vaualbum) vrsta je leptira iz porodice šarenaca (lat. Nymphalidae).
Opis[uredi | uredi izvor]
Osnovna boja krila je pepljastocrvena, sa žućkastim delovima, a na svakom krilu imaju po jedno belo i nekoliko crnih polja. Rub krila je nepravilnog oblika, nazubljen i prati ga tamni pojas. Donja strana krila je u žuto-braon nijansama sa karakterističnom, belom šarom u obliku slova „V“. Raspon krila im je između 58 i 68 mm.
Lako se raspoznaje po obliku krila, belim mrljama sa gornje strane krila i beloj „V“ šari sa donje strane krila. Uz nešto nepažnje se može zameniti sa mnogobojcem i žutonogim mnogobojcem, a pomalo nalikuje nekoliko sitnijih vrsta, kao što su koprivar, egejac i belo ocilo.
Rasprostranjenje i staništa[uredi | uredi izvor]
Mrki mnogobojac je izuzetno redak leptir koji lokalno nastanjuje centralnu i istočnu Evropu, odakle se širi na veliki deo umerene Azije i Severne Amerike. Izgleda da populacije ove vrste imaju redovne fluktuacije, bar kada je evropski deo areala u pitanju. Poznato je i da vrsta može lako nestati i ponovo rekolonizovati udaljena staništa, a kao glavni uzročnik njenog nestanka se navodi temperatura u zimskom i prolećnom periodu[5]. Pri tome jedinke prezimljavaju kao odrasli, nakon čega postaju polno zrele, pare se i polažu jaja. Gusenica se razvija tokom proleća, a nova generacija odraslih se javlja sredinom godine.
Nalažen je duž puteva i čistina u listopadnim šumama, pokraj reka i potoka, pri čemu se kod nas najčešće se sreće u bukovom pojasu.
Posle četrdesetogodišnje pauze, od 2009. godine je zabeleženo je više jedinki, pretežno u istočnoj Srbiji.[6][5] Sada je Srbija među retkim evropskim državama gde se mrki mnogobojac može redovno videti. Beležen je u čitavom brdsko-planinskom području, a stabilne populacije postoje u okolini Majdanpeka sa Đerdapom, na Staroj i Suvoj planini, u podnožju Kopaonika…
Biljke hraniteljke[uredi | uredi izvor]
Gusenice se prehranjuju različitim vrstama biljaka, a najčeće na drveću iz roda vrba (Salix spp.) topola (Populus spp.) i brestova (Ulnus spp.)[5].
Galerija slika[uredi | uredi izvor]
-
Nymphalis vaualbum -
Nymphalis vaualbum, donja strana
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Compton Tortoiseshell, Butterflies of Canada
- ^ a b Beccaloni, G.; Scoble, M.; Kitching, I.; Simonsen, T.; Robinson, G.; Pitkin, B.; Hine, A.; Lyal, C., ur. (2003). „Polygonia vau-album”. The Global Lepidoptera Names Index. Natural History Museum. Pristupljeno 21. 4. 2018.
- ^ „Srpski nazivi dnevnih leptira (Lepidoptera: Nymphalidae)” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 26. 06. 2013. g. Pristupljeno 28. 04. 2018.
- ^ Popović, Miloš; Verovnik, Rudi (2018-06-22). „Revised checklist of the butterflies of Serbia (Lepidoptera: Papilionoidea)”. Zootaxa. 4438 (3): 501. ISSN 1175-5334. doi:10.11646/zootaxa.4438.3.5.
- ^ a b v Gascoigne-Pees, Martin; Wiskin, Colin; Đurić, Milan; Trew, Duncan (2014). „The lifecycle of Nymphalis vaualbum ([Denis & Schiffermüller], 1775) in Serbia including new records and a review of its present status in Europe (Lepidoptera: Nymphalidae)”. Nachrichten des Entomologischen Vereins Apollo. 35 (1/2): 77—96. ISSN 0723-9912.
- ^ Popović, Miloš; Đurić, Milan (2011). Dnevni leptiri Srbije priručnik. HabiProt.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Biologer – slobodan softver za prikupljanje podataka o biološkoj raznovrsnosti Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. oktobar 2020)
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Popović, Miloš; Đurić, Milan (2011). Dnevni leptiri Srbije priručnik. HabiProt.
- Tolman,T.; Lewington, R.(2008), Collins butterfly guide
