Nehat

Nehat (culpa) je jedan od najvažnijih krivičnopravnih instituta. On je u isto vreme i subjektivni elemenat bića krivičnog dela i stepen krivice (mada mu naša krivičnopravna doktrina neopravdano i netačno priznaje samo ovu poslednju funkciju).

Pojam nehata

Nehat je lakši oblik krivice i kod njega postoji krivično delo samo onda kada je to zakonom izričito propisano. Međutim, čak i tada, kazna za nehatno ponašanje je obavezno blaža nego za umišljaj. I neki drugi instituti krvičnog prava se na nehat primenjuju drugačije, ili se čak uopšte ne primenjuju (npr. pokušaj, saučesništvo u užem smislu, generalno-preventivna svrha kazne se dovodi u pitanje, a i nehatna dela podrazumevaju nastupanje posledice).

Pojam nehata se, kao i pojam umišljaja, zasniva na dva konstitutivna elementa - volji i svesti.

Svest je intelektualni element i on označava da je učinilac bio svestan da svojim ponašanjem može izazvati krivično delo.

Volja je voluntaristički element i on pretpostavlja postojanje odluke učinioca da preduzme radnju kojom će ostvariti krivično delo, odn. da li on pristaje na to da može izvršiti krivično delo.

Vrste nehata

Zakon poznaje dve vrste nehata:

Svesni nehat

Svesni nehat (luxuria) postoji onda kada je učinilac svestan da svojom radnjom može učiniti delo (svest - odn. intelektualni elemenat), ali olako drži da do toga neće doći, ili da to može da spreči (volja - odn. voluntaristički elemenat), iz jednog od dva razloga:

1. u prvoj situaciji on precenjuje svoje sposobnosti (npr. po lošem vremenu vozi neprilagođenom brzinom, zato što negde žuri, uzdajući se u to da mu se ništa neće desiti, jer je dobar vozač, pa izazove udes - samopouzdanje);
2. u drugoj situaciji on pogrešno procenjuje objektivnu situaciju (vozi jednosmernom ulicom u pogrešnom smeru, nadajući se da za to vreme iz drugog pravca neće naići niko, a to se ipak desi i dođe do nezgode - pouzdanje).

Nesvesni nehat

Nesvesni nehat (negligentia) postoji u slučaju kada ne postoji psihička veza između učinioca i dela, odn. ne postoji ni intelektualni, ni voluntaristički elemenat. Učinilac apsolutno nije bio svestan toga da svojom radnjom može prouzrokovati krivično delo (npr. žena koja čisti kuću, za trenutak ostavi saksiju cveća na simsu, a ona padne i teško povredi prolaznika. Ili čuva kiselinu u flaši od soka, pa se neko otruje popivši je, misleći da je u flaši sok).

Međutim zakon zahteva odgovornost i za ovu vrstu nehata, ali postavlja dva dodatna uslova koji se moraju ispuniti kumulativno. Prvi uslov jeste objektivne prirode i on traži da je učinilac bio dužan da predvidi posledicu, dok drugi (subjektivni) uslov zahteva da je učinilac, prema svojim sposobnostima, mogao to da uradi. Njegova sposobnost predviđanja, u svakom konkretnom slučaju, ceni se prema sposobnosti prosečne ljudske osobe. Tako ako je učinilac, po svojim sposobnostima, ispod proseka NEĆE biti odgovoran za delo učinjeno iz nesvesnog nehata. Ista je situacija i ako je osoba natprosečna, što je, veoma glupo rešenje, ali bi postojala diskriminacija sposobnijih lica da se od njih zahteva više nego od onih manje sposobnih.

Vidi još

• Umišljaj
• Krivica

Spoljašnje veze

• Umišljaj i nehat u sudskoj praksi