Кривично дело

Из Википедије, слободне енциклопедије
Info non-talk.svg Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.


Чланак је означен овим шаблоном 21.01.2012. и налази се у категорији Право.
Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Кривично дело је радња човека која је у закону предвиђена као кривично дело, која је противправна и скривљена. Дакле, овако одређен појам кривичног дела има четири конститутивна елемента, при чему се дело човека, предвиђеност у закону и противправност сматрају објективним, а кривица субјективним елементом.

Елементи кривичног дела[уреди]

  1. Први елеменат кривичног дела јесте то да оно мора бити дело човека. Дакле, уколико је последица наступила нпр. дејством природне силе или животиње (сем ако је животињу, као средство извршења, искористио човек) кривично дело не постоји. Такође, кривично дело неће постојати онда када је учинилац лице које је млађе од 14 година, јер не постоји објективни услов (узраст) да би се то лице могло сматрати одговорним. Иначе, традиционалне дефиниције кривичног дела уместо појма дело користе појам радња, међутим, у нашој кривичноправној теорији, уобичајено је да се користи дело, као шири појам, који сем радње обухвата и последицу, као и узрочну везу између радње и последице.
  2. Други елеменат јесте да је дело предвиђено у закону као кривично дело. Предвиђеност у закону јесте дериват најважнијег начела Кривичног права, начела законитости, које каже да се за неко дело учинилац може казнити само када су, у време извршења тог кривичног дела, његова обележја, као и казна која је за њега предвиђена била одређена у закону. Предвиђеност законом сужава круг противправних понашања на она противправна понашања која су проглашена кривичним делом.
  3. Противправност се обично схвата као противност некој правној норми, односно кршење неког прописа људском радњом. Међутим, није свако противправно дело истовремено и кривично дело, јер постоје различити основи који могу искључити противправност (нпр. нужна одбрана, крајња нужда, вршење службене дужности, итд.), а када је противправност искључена онда нема ни кривичног дела.
  4. Последњи елеменат кривичног дела јесте виност или кривица. Виност (кривица) се схвата психички однос учиниоца према делу које је извршио и за које му се може упутити социјално-етички прекор. Кривица се може степеновати (умишљај, нехат..), што је релевантно, пре свега, приликом одмеравања казне.

Друштвена опасност[уреди]

Друштвену опасност (иако се она, од стране теоретичара Кривичног права, редовно уноси у општи појам кривичног дела) Закон изоставља, јер је спорно да ли она уопште треба да уђе у појам кривичног дела. Наиме, као материјални елеменат (који даје одговор на питање зашто је неко дело уопште проглашено за кривично дело), сматра се да она треба да стоји ван општег појма кривичног дела јер је она само законадавни мотив инкриминисања, одн. она садржи критеријуме на основу којих се неко дело предвиђа у закону као кривично дело, или, још прецизније, она представља само материјалну страну противправности. Постоје још неки разлози због којих се друштвена опасност данас изоставља из општег појма кривичног дела: њена непрецизност (а начело законитости захтева да појмови у закону буду што одређенији), комплексност, али и велика повезаност са социјалистичком теоријом у Кривичном праву.

Редослед елементата у појму[уреди]

Онако као је дата, дефиниција кривичног дела представља једну прецизну и непроменљиву целину чији се значај види тек онда када суд утврђује да ли има места примени кривичноправних санкција у односу на неко дело. Тада се елементи кривичног дела могу посматрати као ступњеви у доказивању. Дакле, прво се одређује да ли постоји радња човека. А ако постоји да ли се она на неки начин може искључити. Ако може, онда има нема кривичног дела, ако не може иде се даље и утврђују се остали елементи - прво предвиђеност у закону (ако је дело није предвиђено у закону, онда се институти Кривичног права не могу ни примењивати), затим противправност (посматра се да ли постоји неки основ који искључује противправност), и напослетку да ли постоји кривица учиниоца, одн. да ли је она довољног интензитета да се учинилац може казнити, као и да ли постоји неки основ који би могао кривицу да искључи. Тек уколико су испуњени сви ови елементи, можемо говорити о томе да постоји кривично дело и да се за то дело може изрећи одређена санкција.

Међународно кривично право[уреди]

У међународном кривичном праву може се применити исти појам кривичног дела, тј. међународно кривично дело има исте елементе као и у унутрашњем. Специфичност се односи на елемент предвиђености у закону где је у питању заправо предвиђеност у неком међународном акту, пре свега у међународним конвенцијама. Поред тога списак међународних кривичних дела далеко је краћи и ту поред четири базична (геноцид, ратни злочин, злочин против човечности и злочин против мира) ту спада и још један известан број дела као што су злочин апартхејда, пиратство и међународни тероризам.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Кривично дело