Не дај ми никада да одем

Ne daj mi nikada da odem
Korice knjige
Orig. naslov	Never Let Me Go
Autor	Kazuo Išiguro
Zemlja	Velika Britanija
Jezik	engleski jezik
Žanr / vrsta dela	distopija
Izdavanje
Broj stranica	347
Prevod
Prevodilac	Ljiljana Marković
Datum izdavanja	2009.
Klasifikacija
ISBN ?	978-86-6457-167-8

Ne daj mi nikada da odem je distopijski roman britanskog književnika Kazua Išigura koji je izašao 2005. godine iz štampe. Preveden je na srpski jezik 2009. godine.

Ušao je u uži izbor za Bukerovu nagradu 2005. (nagrada koju je Išiguro prethodno osvojio 1989. za roman Ostaci dana), za nagradu Artur Č. Klark 2006. i za Nacionalnu nagradu kruga kritičara knjige 2005. godine. Časopis Tajm proglasio ga je najboljim romanom 2005. godine i uvrstio ga u svoje „100 najboljih romana na engleskom jeziku objavljenih od 1923. godine—početka vremena“. Takođe je dobio ALA Alek nagradu 2006. Filmska adaptacija koju je režirao Mark Romanek objavljena je 2010. godine; japanska televizijska drama emitovana je 2016. godine.

Pozadina romana

Ne daj mi nikada da odem je Išigurov šesti roman. Radnja ovog romana se odvija u alternativnoj stvarnosti Engleske tokom 1990-ih. Za to vreme, kloniranje ljudi je bilo odobreno i izvršeno. Išiguro je počeo da piše roman tokom 1990. godine, prvobitno nazvan „Studentski roman“.

Radnja romana

Priča počinje sa Keti H., koja sebe opisuje kao negovateljicu, govoreći o brizi o donatorima organa. Ona je negovateljica skoro dvanaest godina u vreme pripovedanja i često se priseća vremena provedenog u Hejlšamu, internatu u Engleskoj, gde su nastavnici poznati kao čuvari. Deca se pažljivo prate i često im se govori o važnosti stvaranja umetnosti i zdravlja (pušenje se smatra tabuom, skoro na nivou zločina, a rad u povrtnjaku je obavezan). Umetnost učenika se zatim prikazuje na izložbi, a najbolju umetnost bira žena poznata studentima kao Madam, koja svoje radove čuva u galeriji. Keti razvija blisko prijateljstvo sa još dvoje učenika, Rut i Tomijem. Keti razvija naklonost prema Tomiju, brine o njemu kada ga maltretiraju i vodi privatne razgovore s njim. Međutim, umesto toga Tomi i Rut uspostavljaju vezu.

U izolovanom incidentu, gospođica Lusi, jedna od starateljica, govori deci da su oni klonovi koji su stvoreni da doniraju organe drugima (slično braći i sestrama spasiocima), a nakon njihove donacije oni će umreti mladi. Ona implicira da ako oni žele da žive pristojno, onda moraju znati istinu: njihovi životi su već unapred određeni. Gospođica Lusi je uklonjena iz škole kao rezultat otkrivanja istine, ali učenici pasivno prihvataju svoju sudbinu.

Rut, Tomi i Keti se sele u Vikendice kada imaju 16 godina. Ovo je prvi put da im je dozvoljeno da uđu u spoljašnji svet, ali se većinu vremena drže za sebe. Rut i Tomi su još uvek zajedno, a Keti ima neke seksualne odnose sa drugim muškarcima. Dvoje starijih ukućana, koji nisu bili u Hejlšamu, kažu Rut da su videli „moguće“ za Rut, stariju ženu koja liči na Rut i stoga bi mogla biti žena od koje je klonirana. Kao rezultat toga, njih petoro idu na put da je vide, ali dvoje starijih učenika prvo žele da razgovaraju o glasinama koje su čuli: da par može da odloži donacije ako mogu da dokažu da su zaista zaljubljeni. Zatim pronalaze ženu, ali sličnost sa Rut je samo površna, zbog čega se Rut ljutito pita da li su svi klonirani iz „ljudskog smeća“.

Tokom putovanja, Keti i Tomi se odvajaju od ostalih i traže kopiju muzičke kasete koju je Keti izgubila kada je bila u Hejlšamu. Tomijevo sećanje na traku i želja da je pronađe za nju jasno pokazuju dubinu njegovih osećanja prema Keti. Pronalaze traku – Pesme posle mraka od izmišljene pevačice Džudi Bridžvoter – i onda Tomi deli sa Keti teoriju da je razlog zašto je gospođa prikupila njihovu umetnost da utvrdi koji su parovi zaista zaljubljeni, citirajući učitelja koji je rekao da je njihova umetnost otkrili svoje duše. Nakon putovanja, Keti i Tomi ne govore Rut o pronađenoj traci, niti o Tomijevoj teoriji o odlaganju.

Kada Rut sazna za snimku i Tomijevu teoriju, ona koristi priliku da zabije klin između Tomija i Keti. Ubrzo nakon toga, ona kaže Keti da, čak i ako bi se Rut i Tomi razišli, Tomi nikada ne bi stupio u vezu sa Keti zbog njene seksualne istorije. Nekoliko nedelja kasnije, Keti se prijavljuje da postane negovateljica, što znači da neće videti Rut ili Tomija oko deset godina.

Nakon toga, Rutina prva donacija ide loše i njeno zdravlje se pogoršava. Keti postaje Rutina negovateljica i obe su svesne da će Rutina sledeća donacija verovatno biti njena poslednja. Rut predlaže da ona i Keti krenu na put i povedu Tomija sa sobom. Tokom putovanja, Rut izražava žaljenje što je Keti i Tomija razdvojila. Pokušavajući da se iskupi, Rut im predaje Madaminu adresu, pozivajući ih da traže odlaganje. Ubrzo nakon toga, Rut daje svoju drugu donaciju i završava, implicirani eufemizam za umiranje i doniranje njihovih preostalih organa.

Keti postaje Tomijeva negovateljica i oni uspostavljaju vezu. Ohrabreni Rutinim poslednjim željama, odlaze u Madaminu kuću da vide da li mogu da odlože Tomijevu četvrtu donaciju, uzimajući Tomijevo umetničko delo sa sobom da potkrepe svoju tvrdnju da su zaista zaljubljeni. Zateknu Madam u njenoj kući, a takođe upoznaju gospođicu Emili, njihovu bivšu direktorku, koja živi sa njom. Dve žene otkrivaju da su staratelji pokušali da klonovima pruže humano obrazovanje, za razliku od drugih institucija. Galerija je bila mesto koje je trebalo da prenese spoljnom svetu da su klonovi u stvari normalna ljudska bića sa dušom i da zaslužuju bolji tretman. Otkriva se da je eksperiment propao i da je to razlog zašto je internat zatvoren. Kada Keti i Tomi pitaju o odlaganju, saznaju da takva odlaganja nikada nisu postojala.

Tomi zna da će njegova sledeća donacija okončati njegov život i suočava se sa Keti u vezi sa njenim radom negovateljice. Keti daje ostavku na mesto Tomijevog negovatelja, ali ga ipak posećuje. Roman se završava nakon Tomijevog "završetka", gde Keti dolazi do Norfolka i nakratko mašta o svemu čega se seća i svemu što je izgubila.

Naziv romana

Roman proizilazi iz pesme koju je Keti slušala tokom svog života. Keti je pronašla pesmu „Ne daj mi nikada da odem“ na traci Džudi Bridžvoter koju je kupila na jednom od pijaca. Kada bi se Keti osećala usamljeno, puštala bi pesmu na ponavljanju. Keti je često pevala i plesala uz refren: "Dušo, nikad me ne puštaj." Jednom prilikom, dok pleše i peva, primećuje da je gospođa posmatra i plače. Madam objašnjava susret kada se sretnu na kraju knjige. Dok Keti otkriva čitaocu da je jednostavno razmišljala o tome da drži dete, Madam povezuje ples i pesmu sa onim što rade deci. Obuzeta je krivicom i tugom i zato počinje da plače kada vidi Keti.

Naslov romana takođe odražava centralnu borbu Ketinog lika. Ona se bori između onoga čega bi trebalo da se drži u životu i onoga čega bi trebalo da pusti. Drugim rečima, Keti „nikada ne pušta“ svoja sećanja.

U drugom delu knjige, Keti se poziva na tri glavna lika „koji završavaju“ nakon što su napustili vikendice.

Likovi

Glavni likovi

• Keti – Keti je protagonista i narator romana. Ona je tridesetjednogodišnji klon koji je odgajan da bude donor organa. Tokom svog detinjstva, Keti je slobodoumna, ljubazna, puna ljubavi i zalaže se za ono što je ispravno. Na kraju romana, Keti je mlada žena koja ne pokazuje mnogo emocija kada se osvrne na svoju prošlost. Kao odrasla osoba, ona manje kritikuje ljude i prihvata živote svojih prijatelja.

• Tomi – muški donator i Ketin prijatelj iz detinjstva. U internatu je predstavljen kao nekreativan i izolovan dečak. On je loše naravi i predmet je mnogih smicalica od strane druge dece zbog njegove kratke ćudi. U početku reaguje tako što ima besne narav, sve dok mu gospođica Lusi, staratelj iz Hejlšema, ne kaže nešto što mu, kratkoročno, pozitivno menja život: u redu je ako nije kreativan. Oseća veliko olakšanje. Godinama kasnije, gospođica Lusi mu kaže da nije trebalo da kaže ono što je uradila, a Tomi prolazi kroz još jednu transformaciju. Ponovo uznemiren nedostatkom umetničkih veština, postaje tih i tužan tinejdžer. Kako sazreva, Tomi postaje mladić koji je generalno miran i promišljen.

• Rut - Ketina drugarica iz detinjstva, Rut je donatorka iz Hejlšama, koju je Keti opisala kao šeficu. Na početku romana, ona je ekstrovertna sa čvrstim mišljenjima i čini se da je centar društvene aktivnosti u svojoj kohorti; međutim, ona nije tako samouverena kao što je narator u početku shvatio. Imala je nadu u svoju budućnost, ali njene nade su slomljene kada shvati da je rođena da bude donator i da nema drugu budućnost. U vikendicama, Rut prolazi kroz transformaciju kako bi postala svesnija, promišljenija osoba koja duboko razmišlja o stvarima. Stalno pokušava da se uklopi i bude zrela, odbacujući stvari iz svoje prošlosti ako smatra da će te stvari negativno uticati na njen imidž. Ona je bacila celu svoju kolekciju umetničkih dela kolega studenata, nekada njenu dragocenu imovinu, jer je osetila da starija deca na to gledaju prezrivo. Ona postaje odrasla osoba koja je duboko nesrećna i žaljena. Rut na kraju odustaje od svih svojih nada i snova i pokušava da pomogne Keti i Tomiju da imaju bolji život.

Sporedni likovi

• Madam (Mari - Klod) - Žena koja posećuje Hejlšam da uzima umetnička dela dece. Studenti u Hejlšamu su je opisali kao misteriju. Deluje profesionalno i strogo, a mlada Keti je opisuje kao daleku. Kada deca odluče da se šale sa njom i da se roje oko nje da vide šta će učiniti, šokirani su kada otkriju da im se ona gadi. U drugačijim okolnostima, ona u tišini gleda Keti kako pleše uz pesmu pod nazivom „Ne daj mi nikada da odem“ i plače od tog prizora. Njih dvoje o tome govore tek godinama kasnije; dok je Keti tumačila značenje pesme kao žena koja ne može da ima bebu, madam je plakala pri pomisli da klonovima nije dozvoljeno da žive duge, srećne i zdrave živote kao što to žive ljudi.

• Gospođica Emili – direktorka Hejlšama. Može biti veoma oštra, prema Keti. Deca su mislila da ona ima dodatni osećaj koji joj omogućava da zna gde je dete ako se kriju.

• Gospođica Lusi – učiteljica u Hejlšamu sa kojom se deca osećaju prijatno. Ona je jedan od mlađih nastavnika u Hejlšamu i vrlo iskreno govori studentima da postoje samo za donaciju organa. Ona oseća veliki stres dok je u Hejlšamu i otpuštena je zbog onoga što je rekla studentima.

• Gospođica Džeraldin - starateljka u Hejlšamu. Gospođica Džeraldin radi sa mlađim učenicima i predaje umetnost.

• Krisi – Još jedna donatorka, koja je nešto starija od tri glavna lika i bila je sa njima neko kraće vreme. Ona i njen dečko Rodni bili su oni koji su otkrili da je Rut moguća (osoba od koje je Rut možda klonirana) i odveli su Keti, Tomija i Rut u Norfolk. Ona završava (tj. umire zbog donacije organa) pre nego što se knjiga završi.

• Rodni – Krisin dečko, on je prvobitno video da je Rut moguća. Pominje se da su on i Krisi raskinuli pre nego što je ona završila.

Analiza

U intervjuu za Bay Area Book Festival, Išiguro je tvrdio da postoji mala razlika između pisanja ljudskih likova i veštačke inteligencije nalik čoveku, rekavši: „Svi likovi u romanima su veštački. Ovo bi za neke čitaoce moglo biti užasna vest, ali jesu. Svi su izmišljeni. Navikli smo na ideju da plačemo ili plačemo nad izmišljenim likovima.”

U Savremenoj književnosti (magazinu), autorka En Vajthed ističe usredsređenost romana na zdravstvenu zaštitu kao posebno podsticajnu za razmišljanje, pri čemu Ketin status „negovateljice“ definiše veći deo njenog odraslog života. Vajthed piše: „[Ketina] preokupacija profesionalnim uspehom i manjim nedoslednostima u sistemu znače da se ona ne bavi ni sopstvenom neposrednom smrću ni većim nejednakostima i nepravdama na poslu“, i pita se: „Da li je ’brižna‘, gledano u ovo svetlo, oblik rada koji je društveno vredan jer Keti čini pozitivnu razliku u odnosu na druge (sprečavajući „agitaciju“), ili – imajući u vidu političke rezonancije Išigurovog izbora reči – da li je to sredstvo za sprečavanje otpora i nemira? "

Džon Mulan spekuliše da je moderno okruženje romana „proračunato tako da ima defamilijarizirajući efekat. Iako ovaj roman pažljivo meri protok vremena, njegova hronologija je, uskoro shvatamo, uklonjena iz svake istorijske stvarnosti koju možemo da prepoznamo.“

Kritike

Luis Menand iz The New Yorker, opisao je roman kao „kvazi-naučnu fantastiku”, rekavši, „čak i nakon što su tajne otkrivene, još uvek ima mnogo rupa u priči [...] to je zato što, očigledno , genetička nauka nije ono o čemu govori knjiga“.

Sara Ker iz The New York Times, karakteriše postavku romana kao „potencijalni roman u prodavnici novčića“ i „ogromnu kocku“, ali elaborira da „tema kloniranja omogućava [Išiguru] da dovede do granice ideje koje je ranije negovao fikcija o pamćenju i ljudskom ja; zatvorenost škole u stakleniku čini je idealnom laboratorijom za njegovu fascinaciju klikama, lojalnošću i prijateljstvom."

Autor horora Remzi Kembel označio ga je jednim od najboljih horor romana od 2000. godine, „klasičnim primerom priče koja je užasavajuća, upravo zato što narator ne misli da jeste“.

Džozef O'Nil je sugerisao da se roman uspešno uklapa u žanr odrastanja. O'Nil piše da je „Išigurovo zamišljanje dečjeg malog sveta duboko promišljeno, a njihovo neodlučno napredovanje u saznanje o njihovoj nevolji predstavlja ekstremnu i srceparajuću verziju egzodusa sve dece iz nevinosti u kojoj dobroćudni, ali prevarantski svet odraslih zaverava da ih postavi“.

Teo Tejt, napisao je: „Čitaocu postepeno pada na pamet da je roman parabola o smrtnosti. Užasno indoktrinirani glasovi studenata Hejlšama koji jedni drugima pričaju patetične male priče kako bi odagnali jezive istina o budućnosti — oni pripadaju nama; rečeno nam je da ćemo svi umreti, ali nismo baš razumeli“.

Godine 2019. roman je zauzeo 4. mesto na Gardijanovoj listi 100 najboljih knjiga 21. veka.

Adaptacije

U režiji Marka Romaneka, roman je adaptiran za film 2010. godine sa Keri Maligan kao Keti, Endrjuom Garfildom kao Tomijem i Kirom Najtli kao Rut.

Godine 2016. pod istim naslovom, Tokyo Broadcasting System Television, Inc. je emitovala adaptaciju televizijske drame smeštene u Japan u kojoj glume Haruka Ajase kao Kjoko Hošina i Haruma Miura kao Tomohiko Doi.

Spoljašnje veze

• Roman na srpskom jeziku
• James Wood review
• Ne daj mi nikada da odem na sajtu IMDb (jezik: engleski)