Еуфемизам

Из Википедије, слободне енциклопедије

Еуфемизам (грч. euphemos = добар говор; eu = добар, pheme = говор) је стилска фигура којом се неки израз замењује другим, али у блажем облику, због бонтона, друштвених, религиозних, политичких, пропагандних и других разлога.

Примери еуфемизма[уреди]

У свакодневном говору:

  • Мало је весео. (пијан је.)
  • Увек обилази истину. (лаже.)
  • Уцена — услов
  • Стар — искусан

Посебно су чести еуфемизми за смрт:

  • Он нас је заувек напустио.
  • Отишао је на вечна ловишта.
  • Отишао је на онај свет.
  • Издахнуо је.
  • Уснуо је вечан сан.
  • Отишао је на боље место.
  • Нема га више.

Еуфемизми у поезији[уреди]

Добриша Цесарић, „Балада из предграђа“

А њега нема, и нема, и нема,
И нема га више...

Иво Андрић, „Јадни немир”

Ипак има извјестан ред, неки:
јест биједно живјети и трудно
човјеку на овој земљи,
ал коначно дође сваком његово
добро поподне...

Види још[уреди]