Odlubljivanje unutrašnjeg sloja materice
| Odlubljivanje unutrašnjeg sloja materice | |
|---|---|
 Histeroskopsko odlubljivanje unutrašnjeg sloja materice | |
| ICD-9-CM | 68.23 |
Odlubljivanje unutrašnjeg sloja materice, ablacija endometrijuma ili resekcija endometrijuma minimalno je invazivna terapijska metoda uklanjanja tankog sloja tkiva (endometrijuma) koji oblaže matericu. Radi se da se zaustavi ili smanji obilno menstrualno krvarenje, ali samo na ženama koje ne planiraju da imaju decu u budućnosti.[1]
Izvodi se uz pomoć alata koji se zove histeroskop i koji omogućava lekaru da vidi golim okom ili kamerom unutrašnjost materice, primenom električne energije, zagrejane tečnosti, visokoenergetskih radio talasa (radiofrekventna ablacija), hladnoće (krioablacija), mikrotalasa (mikrotalasna ablacija), lasera (laserska ablacija). Trenutno se najčešće koriste dve metode; laserska i elektrohirurška.
Pre primene ove metode planiranje porodice treba da se završi, da se isključi maligna bolest sluzokože materice ( karcinom endometrijuma ) i njeni prekursori. Ovo zahteva pregled tkiva sluzokože materice pomoću struganja (kiretaže) , ako je moguće u kombinaciji sa endoskopijom materice .
Indikacije[uredi | uredi izvor]
Odlubljivanje unutrašnjeg sloja materica je medicinski indikovana za prekomerna, česta i nepravilna menstrualna krvarenja koja se ne mogu hormonski lečiti i nisu uzrokovana submukoznim fibroidima ili polipima sluzokože materice.
Metoda je opcija za pacijente sa visokim rizikom od operacije i anestezije, ako bolesnica odbije histerektomija, ili da bi se izbegla histerektomija.
Pri odrećivanju indikacije za ablaciju (resekciju) endometrijuma treba uzeti u obzir sledeće faktore:[2]
- Sremnost žene da održi reproduktivnu funkciju.
- Odbijanje histerektomije (želja da se spasi materica)
- Veličina materice koja je ne veća od 10-12 nedelja trudnoće.
Pripreme[uredi | uredi izvor]
Pre donošenja odluke za primenu ablacije (presecanje) endometrijuma, osim opšteg kliničkog ispitivanja je neophodno isključiti druge uzroke krvarenje u materici. Od ispitivanja treba obaviti ispitivanja tiroidne žlezde, hormonski status, radiografiju, citologiji razmaza iz sluzokože grlića materice, kolposkopiju ultrazvuk karlice i abdomena (koji pružaju dodatne informacije o veličini materice, debljini endometrijuma,[a] prisustvu i lokaciji mioma, njihove veličinu i stanje jajnika.
Kontraindikacije[uredi | uredi izvor]
U kontraindikacije za ablaciju endometrijuma spadaju
- Alergija ili osetljivost na lekove, jod ili lateks
- Trudnoća (jer ablacija endometrijuma tokom trudnoće može dovesti do pobačaja).
- vaginalna ili cervikalna infekcija,
- zapaljenska bolest karlice
- rak grlića materice, endometrijuma ili materice,
- nedavna trudnoća
- slabost mišićnog zida materice
- intrauterini uložak (IUD)
- prethodne operacije materice za fibroide
- klasični ili vertikalni rez na carskom rezu,
- abnormalna struktura ili oblik materice,
- suženje unutrašnjeg dela grlića materice, mala dužina ili velika veličina materice.
Metode[uredi | uredi izvor]
Postoje različite metode, ali osnovni princip je isti. Kako se sluzokoža materice (koja je sklerozirana) uklanja do mišića, kasnije nijedna nova sluzokoža ne može da se stvori u materici tokom mesečnog ciklusa . Kao rezultat toga, menstrualno krvarenje prestaje ili se ponovo smanjuje na normalan nivo. Metode se dele na metode 1. i 2. generacije.
| Metode 1. generacije | Metode 2. generacije |
|---|---|
| Sling resekcija električnom energijom | Resekcija balon kateterom |
| Histeroskopska rollerbal ablacija endometrijuma | Kriohirurška ablacija |
| Nd:YAG-laser | Hidrotermalna ablacija |
| Mikrotalasna koagulacija | Bipolarna trodimenzionalna mreža |
Metode prve generacije se u principu razlikuju od onih iz druge generacije po tome što se cela sluzokoža tretira istovremeno i homogeno sa ovom drugom, i što se ove metode mogu lakše naučiti i zahtevaju manje iskustva.
Metode prve generacije[uredi | uredi izvor]
U procedurama prve generacije, instrumenti se ubacuju tokom histeroskopije , a sluznica materice se uklanja električnom zamkom, ablatira laserom ili sklerozira strujom ili mikrotalasima.
Ablacija endometrijuma uklanjanjem i skleroterapijom (koagulacijom):
U histeroskopskoj resekciji, velike površine sluzokože se uklanjaju u slojevima električnom petljom, uključujući površinski sloj miometrijuma do dubine od 4-6 mm. Korišćenjem kugle ili slične elektrode, endometrijum se termički sklerozira sam ili dodatno.[3] To znači da se ovom opremom do delov asluzokože blizu ulaza u jajovod takođe može bezbedno doći. Međutim, prema preporukama Radne grupe za ginekološke endoskopije Nemačkog društva za ginekologiju i akušerstvo , trenutno se smatra da je standardno histeroskopsko uklanjanje sluzokože električnom petljom u kombinaciji sa skleroterapijom pomoću rolera ili valjka. Još jedna prednost ove metode je da se intrauterina septe, fibroidi i polipi mogu ukloniti u istoj sesiji.
Nd:YAG-laser
Dokazano je da Nd:YAG-laserski zrak uništava tkiva do dubine od 4-6 mm.
Mikrotalasna koagulacija
Kod ove metode umetnuta sonda i mikrotalasna energija se koriste za uništavanje sluznice materice. Ovaj postupak traje 3 do 5 minuta.[4]
Termalna skleroterapija endometrijuma pomoću mikrotalasa uglavnom se koristi u zemljama komonvelta, gde je i razvijena.
Radiofrekventna ablacija
Fleksibilni uređaj sa mrežastim vrhom koji se stavlja u ženinu matericu emituje radiofrekventnu energiju koja uklanjanje tkiva materice za 1 do 2 minuta.[4]
Metode druge generacije[uredi | uredi izvor]
U metode druge generacije spadaju:
Metoda uterinog balona
U ovoj proceduri, balon kateter se ubacuje u matericu i balon se puni toplom vodom. U zavisnosti od metode, uteralna šupljina se zagreva 8 do 15 minuta, čime se uništava sluzokoža materice.
Hidrotermalna ablacija
Kod hidrotermalne ablacije, fiziološki rastvor na 90 °C cirkuliše kroz šupljinu materice, što dovodi do sklerozacije sluzokože.[5] Zagrejanom fiziološkom rastvoru je dozvoljeno da slobodno teče kroz ženinu matericu oko 10 minuta, uništavajući tkivo materice. Ova procedura se koristi kod žena sa materičnom šupljinom nepravilnog oblika.[4]
U ovoj proceduri, lekar posmatra unutrašnjost materice kamerom (histeroskopija) i puni matericu tečnošću. Tečnost se zatim polako zagreva, a sluzokoža materice se spaljuje, tako da menstruacija postaje manje teška, a u nekim slučajevima čak i prestaje. Tečnost se zatim hladi i uklanja posebnim cevima kako bi se spoljne oblasti tela zaštitile od opekotina.[5]
Zagrejanoj fiziološkoj tečnosti je dozvoljeno da slobodno teče kroz vašu matericu oko 10 minuta, uništavajući tkivo materice. Ova procedura se koristi kod žena sa uteralnim šupljinama nepravilnog oblika.
Krioablacija
Kod ove metod sklerozacija sluzokože materice se postiže primenom hladnoće preko tanke sonde. Uz pomoć ultrazvučnog monitora postavljenog na kođu abdomena lekar vodi vodi i prati tok ablacije. Veličina i oblik materice određuju koliko će dugo ova procedura da traje.[4]
Bipolarna trodimenzionalna mreža
Postupak, poznat i kao metoda zlatne mreže, koristi trodimenzionalnu mrežu koja je proširena u šupljini materice. Sklerozacija endometrijuma se ovde odvija korišćenjem električne toplotne energije.
Priprema endometrijuma[uredi | uredi izvor]
Dokazano je da Nd:YAG-laser i električna energija iz elektrohirurške petlje i kuglastih elektroda uništavaju tkiva do dubine od 4-6 mm. Istovremeno, čak i uz normalan menstrualni ciklus, debljina endometrija varira od 1 mm u ranoj fazi proliferacije do 10-18 mm u fazi sekrecije. Zbog toga, da bi se dobili optimalni rezultati za ablaciju (resekcija) endometrijuma, njegova debljina bi trebala biti manja od 4 mm. Radi toga, operacija se mora izvoditi u ranoj fazi proliferacije, što nije uvek pogodno za pacijenta i doktora.[6]
Neki autori predlažu da izvrše mehaničku ili vakuumsku kiretažu materice neposredno pre operacije, s obzirom na to da je efikasna alternativa supresiji leka endometrijuma. Postupak postaje jeftiniji i pristupačniji, izbjegava brojne neželjene neželjene efekte hormonske terapije. Pored toga, operacija se može izvesti nezavisno od dana menstrualnog ciklusa i omogućava histološki pregled endometrija neposredno pre ablacije.[2]
Međutim, mnogi hirurzi veruju da kiretaža daje dovoljan proreda endometrijuma i samim tim, više vole da se pripremi endometrijuma uz pomoć hormona. Ovo smanjuje vreme rada, smanjuje rizik od značajnog preopterećenja vaskularnog sloja i povećava uspešnost rezultata.[2]
Stopa uspešnosti[uredi | uredi izvor]
Vreme oporavka nakon ablacije endometrijuma je između jednog dana i dve nedelje. Endometrijum zarasta sa ožiljcima, što dovodi do amenoreje (kod oko 40% pacijenata) ili smanjenja krvarenja. Ovo ne utiče na hormonski ciklus. Menstrualni bol se može smanjiti ili, u idealnom slučaju, potpuno nestati.[7]
Potpuni neuspeh metode, odsustvo bilo kakvog poboljšanja simptoma je retkost i javlja se u samo 5% slučajeva. Međutim, oko 20% lečenih žena zahteva drugu intervenciju ili čak histerektomiju.[8] Da bi se poboljšala stopa uspeha, može biti korisna predtretman progestinima ili analozima GnRH.
Ablacija endometrijuma nije prikladna kao oblik kontracepcije. Pošto se sluzokoža nikada ne može potpuno ukloniti ili uništiti, u retkim slučajevima moguće je iz ovih ostataka formiranje karcinoma endometrijuma .
Komplikacije[uredi | uredi izvor]
Iako su retke, moguće komplikacije ablacije endometrijuma uključuju:[9]
- krvarenje,
- infekciju,
- pucanje zida materice ili creva,
- preopterećenje krvotoka tečnošču.
- opekotine creva koje dovode do smrti
- post ablacioni sterilizacioni sindrom jajovoda
- plućni edem ili embolija.
Alternative odlubljivanje unutrašnjeg sloja materice[uredi | uredi izvor]
Ako ablacija endometrijuma nije metoda izbora, lekar može predložiti da bolesnica proba neke od ovih metoda pre nego što uradite ablaciju endometrijuma:[10]
- Intrauterini sistem (IUS) - plastični uređaj u obliku slova T koji se stavlja u matericu i oslobađa hormon, koji deluje tako što razređuje sluznicu materice i smanjuje krvarenje.
- Lekovi - kao što su kombinovana oralna kontraceptivna pilula ili traneksamska kiselina koji mogu smanjiti količinu krvi koja se gubi tokom svakog perioda mesntruacije.
- Histerektomija - ako sve druge opcije lečenja nisu prikladne. Ali ovo bi trebalo da bude konačna opcija jer je veća verovatnoća da će histerektomija izazvati češće komplikacije nego ablacija endometrijuma.
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Normalni endometrijum -
Uklonjen i skleroziran endometrijum -
Električni valjak za koagulaciju endometrijuma
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Sa velikom veličinom materične šupljine i dubokim adenomiozom povećava se procenat neuspeha i moguće su komplikacije.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Endometrial Ablation”. www.hopkinsmedicine.org (na jeziku: engleski). 2019-11-19. Pristupljeno 2022-07-08.
- ^ a b v „Resekcija endometrijuma (ablacija): indikacije, tehnika”. sr-m.iliveok.com. Pristupljeno 2022-07-08.
- ^ Preutthipan, Sangchai; Herabutya, Yongyoth (2010-10-01). „Hysteroscopic rollerball endometrial ablation as an alternative treatment for adenomyosis with menorrhagia and/or dysmenorrhea”. The Journal of Obstetrics and Gynaecology Research. 36 (5): 1031—1036. ISSN 1447-0756. PMID 20846253. doi:10.1111/j.1447-0756.2010.01251.x.
- ^ a b v g „What to Expect from an Endometrial Ablation”. Healthline (na jeziku: engleski). 2020-04-20. Pristupljeno 2022-07-08.
- ^ a b „HTA Ablation | Center for Womens Health”. web.archive.org. 2015-01-02. Arhivirano iz originala 02. 01. 2015. g. Pristupljeno 2022-07-08.
- ^ You, Joyce H.S.; Sahota, Daljit Singh; MoYuen, Pong (2006-07-01). „A cost-utility analysis of hysterectomy, endometrial resection and ablation and medical therapy for menorrhagia”. Human Reproduction. 21 (7): 1878—1883. ISSN 0268-1161. doi:10.1093/humrep/del088.
- ^ Cameron, Isobel M.; Mollison, Jill; Pinion, Sheena B.; Atherton-Naji, Audrey; Buckingham, Ken; Torgerson, David (1996). „A cost comparison of hysterectomy and hysteroscopic surgery for the treatment of menorrhagia”. European Journal of Obstetrics & Gynecology and Reproductive Biology. 70 (1): 87—92. ISSN 0301-2115. doi:10.1016/s0301-2115(96)02558-4.
- ^ Crosignani, Pier Giorgio; Vercellini, Paolo; Apolone, Giovanni; De Giorgi, Olga; Cortesi, Ilenia; Meschia, Michele (1997-07-11). „Endometrial resection versus vaginal hysterectomy for menorrhagia: Long-term clinical and quality-of-life outcomes”. American Journal of Obstetrics and Gynecology. 177 (1): 95—101. ISSN 0002-9378. doi:10.1016/s0002-9378(97)70445-9.
- ^ Masson, Elsevier. „Serious and deadly complications from pregnancy after endometrial ablation: Two case reports and review of the literature”. EM-Consulte (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2022-07-08.
- ^ „Endometrial Ablation | Health Information | Bupa UK”. www.bupa.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-07-08.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
