Prostata

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Prikaz prostate i susednih organa

Prostata (grč. prostátēs) je muška polna žlezda koja predstavlja deo muškog reproduktivnog sistema.

Nalazi se između bešike i rektuma, a okružuje uretru, cev koja provodi mokraću iz bešike kroz penis. Ona proizvodi materije koje ulaze u sastav ejakulata (sperme).

Veličina i građa[uredi]

Normalno, prostata je veličine i oblika kestena. Pri rođenju, prostata je velika otprilike kao zrno pasulja. Raste lagano do puberteta, kada se naglo poveća, postižući svoju normalnu veličinu i oblik.

Prosečne dimenzije prostate su: 3.5 x 4.5 x 2.5 cm, a težina normalne prostate se kreće između 16 i 22 grama. Tu veličinu zadržava do sredine četrdesetih godina života, kada se ponovno počne povećavati zbog umnožavanja ćelija, koje se naziva adenom, benigna hiperplazija ili doborćudno povećanje prostate.

Sastoji se od glatkih mišićnih ćelija i žlezdanog epitelnog tkiva, okruženog gustom fibroznom kapsulom. Žlezdano tkivo proizvodi semenu plazmu.

Funkcija[uredi]

Produkti prostate ulaze u sastav ejakulata (sperme). U semenoj tečnosti se nalaze materije koje imaju razna biološka dejstva: prostaglandini, imunoglobulini, spermin, fruktoza, limunska kiselina, razni enzimi itd.

Prostaglandini su važni za procese kao što su erekcija, ejakulacija, pokretljivost spermatozoida. Sekret prostate sadrži i materije koje štite repoduktivne i mokraćne puteve od infekcije.

U njoj se nalaze mnogi aktivni sastojci čija je svrha da štite spermatozoide, održavajući ih pokretnima i omogućuje im preživljavanje.

Bolesti i poremećaji prostate[uredi]

Statistike su pokazale da od svih unutrašnjih organa čoveka prostata najčeše oboljeva.

  • Benigna prostatična hiperplazija
  • Prostatitis
  • Prostatatodinija
  • Rak prostate

Benigna prostatična hiperplazija[uredi]

Benigna prostatična hiperplazija ili dobroćudno uvećanje prostate ne nosi povećan rizik od raka prostate. Razlog je što se ta dva razvijaju na različitim mestima u prostati. Dobroćudno povećanje u unutrašnjosti prostate, a rak na spoljašnjem delu ove žlezde. Od 30. godine života kod mnogih muškaraca dolazi do povećanja veličine prostate, pa razlikujemo prema težini sledeća uvećanja:

  • malo (do 30 g)
  • srednje (30-50 g)
  • veliko (50-150 g)
  • vrlo veliko (preko 150 g)

Dijagnoza se postavlja na osnovu razgovora sa pacijentom, ultrazvučnog pregleda prostate, digitorektalnog pregleda prostate ili laboratorijskih analiza.

Prostatitis[uredi]

Prostatitis je upala prostate najčešće utrokovana biološkim agensima. Razlikuje se akutni i hronični prostatitis. Ranije je najčešći uzročnik prostatitisa bio gonokok, ali danas su to:

Rak prostate[uredi]

Karcinom (rak) prostate je maligno oboljenje prostate i jedan je od najčešćih tumora kod muškaraca pored karicnoma debelog creva i pluća. Javlja se u dobi od 45 godina i nadalje, dok je kod muškaraca mlađih od 45 godina retkost.

Spoljašnje veze[uredi]