Пенис

Из Википедије, слободне енциклопедије
Илустрација пениса са унутрашњим органима.

Пенис (лат. penis) је назив за копулаторни орган (интромитентни) мужјака код животињских врста са унутрашњим оплођењем. Пениси су карактеристични за мужјаке гмизаваца и сисара, али их поседују и поједине групе риба, водоземаца и птица. Сем репродукционе, код сисара пенис има улогу и у екскрецији: кроз пенис путем мокраћне цијеви излазе сперматозоиди, као и мокраћа.[1]

Садржај

[уреди] Анатомија пениса човјека

Пенис се састоји од тела пениса лат. corpus penis и главића лат. glans penis. Тело пениса је грађено од два ткива, кавернозног и сунђерастог. Ове две врсте ткива чине еректилно тело пениса.

Пенис човјека
  1. мокраћни мехур
  2. карлица
  3. пенис
  4. corpus cavernosum (спужвасто ткиво)
  5. glans penis (главић)
  6. препуцијум
  7. уретра (мокраћна цијев)
  8. дебело црево
  9. право црево
  10. семене врећице
  11. семеновод
  12. простата
  13. кауперова жлезда
  14. анус
  15. семеновод
  16. пасеменик
  17. семеник
  18. мошнице

[уреди] Развој

Полни органи се формирају крајем шеснаесте седмице трудноће и тада постају видљиви и путем ултразвучног прегледа. Код мале деце је неразвијен и с временом се повећава, а уобличава током пубертета.

[уреди] Величина

Пенис у опуштеном стању и у ерекцији.

Просјечна величина пениса одраслог мушкарца у мировању је 6 до 10 cm, али максимална растезљивост је различита код мушкараца различитих раса. Тако нпр. за бијелу расу просјечна величина пениса у ерекцији износи 9 до 20 cm, односно просјечна растезљивост је 14,5 cm, пречник 4 cm, а обим на коријену пениса 12 cm. Код мушкараца црне расе лигамент који подржава пенис (у висини стидне кости) лабавији је него код бијеле расе, па је положај пениса тијеком ерекције водоравнији. Код мушкараца бијеле расе тај је лигамент чвршћи па је пенис под оштрим углом у односу на трбух, што незнатно скраћује његову дужину. Изузетно, код неких мушкараца пенис у ерекцији може достићи и 25 - 27 cm, тада је ријеч о макрофалији, а у литератури је забиљежена и величина од 35 cm, али без објашњења да ли се ради о патолошкој појави[2].

[уреди] Сексуална функција

Приликом сексуалног узбуђења крвни судови пениса испуне се крвљу што доводи до ерекције, односно укрућености полног органа што омогућава пенетрацију, односно продирање пениса у вагину.

Мушкарци за вријеме полног узбуђења уз два усклађена рефлекса остварују пражњење (емисију) и потом бризгање сјемена (ејакулацију), а мишићна стезања у пенису редовно прати оргазам.

Одстрањивање полних жлијезда (тестиса) хируршким путем, зрачењем или хормонима, назива се кастрација, потпуно уклањање пениса назива се пенектомија а подвезивање сјеменовода се зове вазектомија.

[уреди] Обољења

[уреди] Референце

  1. ^ [1858] (2009) Ed.: Susan Standring Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult, illustrated by Richard E. M. Moore, 40, Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.
  2. ^ [1]

[уреди] Спољашње везе

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Пенис


Анатомија човјека

Анатомија и геометријске пропорције (Albrecht Dürer)

 
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици