Razgovor:Bioskop
| Ovo je stranica za razgovor na kojoj možete da predlažete izmene u vezi sa člankom. | |||
| Pravila sadržaja
|
||
 | Bioskop je naveden kao vitalni članak nivoa-4 u tematskoj grupi: Umetnost. Ako ga možete poboljšati, molimo vas da to uradite. Ovaj članak je ocenjen kao Start-klasa. |
Prvi podnaslov[uredi izvor]
Ovaj deo je u potpunosti neenciklopediski. S obzirom da ga je nemoguće preraditi, ostaće ovde da možda nekome pomogne pri pisanju u budućnosti. --Aleks (razgovor) 03:04, 4. jul 2011. (CEST)
Zanimljivosti[uredi izvor]
Na bioskope je bila velika navala, pa se pojavilo i novo zanimanje - tapkaroš. Tapkaroši su kupovali karte u velikom broju i onda neposredno pred projekciju prodavali po višim cenama. Imali su i svoj kodeks - karta se nije smela prodati „po ceni“ - ako je zanimanje bilo manje od očekivanog, karte su se cepale. Policija ih je, naravno, gonila.
U pojedinim zemljama je bilo dozvoljeno pušenje za vreme predstava. Grickanje semenki od bundeve je takođe bilo vrlo popularno, ali ne i dozvoljeno. Prodavci semenki su bili obavezni deo miljea pred bioskopsku predstavu.
Mnoge dvorane su grejane klasičnim pećima na drva (nije bilo centralnog grejanja). Za vreme predstave radnice u biskopu su posebnim pumpama rasprašivale u vazduh miris na bazi kolonjske vode, pošto je i ventilacija bila nedovoljna, a predstave su se davale jedna za drugom.
U prigradskim bioskopima su se skupljali lokalni momci, i smatralo se izuzetnom zabavom glasno komentarisati film. Jedan od fazona je bio da neko počne da viče „ima li u dvorani doktora!!??“ i kada bi se neki slučajni doktor javio, misleći da je nekom pozlilo, sledilo bi pitanje „Doktore, kako vam se sviđa film?!“. Erotske scene su posebno komentarisane.
U nekim zemljama su popodnevne predstave (za penzionere) bile jeftinije da bi se smanjio pritisak na večernje predstave.
Postojali su i tzv. „non-stop“ bioskopi. Kupovinom karte moglo se u bilo kom momentu ući i izaći iz bioskopa. U zapadnim zemljama su postojali posebni bioskopi za porno filmove. Filmska predstava, na svaki sat vremena, je prekidana i jedna striptizeta bi izvela striptiz uživo.
Za filmove su štampani programi u vidu letka, na kojima je prepričan film, pobrojani glumci i stvaraoci filma kao i fotografije iz naj interesantnijih delova filma. Mnogi su to kupovali, pa čak i sakupljali.
Takođe, štampani su za svaki film i filmski plakati koji su se lepili po gradu i nalazili u izlogu bioskopa. Ovi plakati su takođe bili meta kolekcionara.
Pojavom televizije interesovanje za posete bioskopima opada. Pojavom videa, VHS-a i video klubova, a pogotovu DVD-a i „kućnih bioskopa“ klasični bioskopi definitivno gube bitku.
Piratska izdanja su takođe dala svoj značajan doprinos u procesu gašenja bioskopa. Od 40 bioskopa koliko ih je bilo u Beogradu na vrhuncu, danas ih radi manje od desetak. A Beograd je tada imao upola manje stanovnika.