Разговор:Биоскоп
| Ово је страница за разговор на којој можете да предлажете измене у вези са чланком. | |||
| Правила садржаја
|
||
 | Биоскоп је наведен као витални чланак нивоа-4 у тематској групи: Уметност. Ако га можете побољшати, молимо вас да то урадите. Овај чланак је оцењен као Старт-класа. |
Први поднаслов[уреди извор]
Овај део је у потпуности неенциклопедиски. С обзиром да га је немогуће прерадити, остаће овде да можда некоме помогне при писању у будућности. --Алекс (разговор) 03:04, 4. јул 2011. (CEST)
Занимљивости[уреди извор]
На биоскопе је била велика навала, па се појавило и ново занимање - тапкарош. Тапкароши су куповали карте у великом броју и онда непосредно пред пројекцију продавали по вишим ценама. Имали су и свој кодекс - карта се није смела продати „по цени“ - ако је занимање било мање од очекиваног, карте су се цепале. Полиција их је, наравно, гонила.
У појединим земљама је било дозвољено пушење за време представа. Грицкање семенки од бундеве је такође било врло популарно, али не и дозвољено. Продавци семенки су били обавезни део миљеа пред биоскопску представу.
Многе дворане су грејане класичним пећима на дрва (није било централног грејања). За време представе раднице у бископу су посебним пумпама распрашивале у ваздух мирис на бази колоњске воде, пошто је и вентилација била недовољна, а представе су се давале једна за другом.
У приградским биоскопима су се скупљали локални момци, и сматрало се изузетном забавом гласно коментарисати филм. Један од фазона је био да неко почне да виче „има ли у дворани доктора!!??“ и када би се неки случајни доктор јавио, мислећи да је неком позлило, следило би питање „Докторе, како вам се свиђа филм?!“. Еротске сцене су посебно коментарисане.
У неким земљама су поподневне представе (за пензионере) биле јефтиније да би се смањио притисак на вечерње представе.
Постојали су и тзв. „нон-стоп“ биоскопи. Куповином карте могло се у било ком моменту ући и изаћи из биоскопа. У западним земљама су постојали посебни биоскопи за порно филмове. Филмска представа, на сваки сат времена, је прекидана и једна стриптизета би извела стриптиз уживо.
За филмове су штампани програми у виду летка, на којима је препричан филм, побројани глумци и ствараоци филма као и фотографије из нај интересантнијих делова филма. Многи су то куповали, па чак и сакупљали.
Такође, штампани су за сваки филм и филмски плакати који су се лепили по граду и налазили у излогу биоскопа. Ови плакати су такође били мета колекционара.
Појавом телевизије интересовање за посете биоскопима опада. Појавом видеа, ВХС-а и видео клубова, а поготову ДВД-а и „кућних биоскопа“ класични биоскопи дефинитивно губе битку.
Пиратска издања су такође дала свој значајан допринос у процесу гашења биоскопа. Од 40 биоскопа колико их је било у Београду на врхунцу, данас их ради мање од десетак. А Београд је тада имао упола мање становника.