Razgovor:Kišna erozija/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Huh, strefiće me nešto... Šta mu sad dođe kišna erozija? Koliko ja znam geomorfologiju, atmosferske padavine učestvuju u nekoliko procesa, ali prvi put čujem da postoji poseban proces. Šta sve neću čuti... --geologicharka piši mi 18:09, 28. mart 2009. (CET)

Evo, da pojasnim. Nije problem u znanju onoga ko je napisao članak, zato što znam da se na Geografskom fakultetu zaista tako uči, i... šta da se radi. Profesori traže svoje, i razumem zašto i svi studenti uče to. Ali, proces kao geomorfološki proces je nepostojeći. Kišna erozija u principu deluje u nekoliko procesa (ako bi i taj termin kišna erozija uopšte mogao da se prihvati). Kišnica, svojom kinetičkom energijom, deluje u svim padinskim procesima, zatim u eluvijalnom procesu, ali isto tako i u fluvijalnom procesu, jer se zbog kiše u stvari i stvaraju vodotokovi, kao i u kraškom procesu, gde je ta voda ključna u rastvaranju stenske mase. Znači, po onoj definiciji koja je data u članku izuzet je veliki deo delovanja kišnice, pa je, u tom pogledu, to potpuno neprihvatljivo. A sa druge strane, ne bi trebalo da imamo jedan ovakav članak, zbog toga što delovanje padavina treba da se posmatra zasebno u svakom od procesa gde imaju neku ulogu. I da, još nešto, ono što sam rekla da prvi put čujem da to postoji, je zbog toga što trenutno slušam geomorfologiju na fakultetu, pa radimo baš gore navedene procese. I ponovo kažem, nije problem u znanju autora članka, ali moramo da se dogovorimo kako ćemo i šta da pišemo, zato što znam da kod mene na fakultetu i na Geografskom fakultetu imaju skroz drugačije termine, pa da ne mešamo i pišemo o istoj stvari koja ima dva naziva. --geologicharka piši mi 03:11, 29. mart 2009. (CEST)

Kišna erozija

Pozdrav, geologičarko Ana, ja se zovem Ivan i studiram trenutno geografiju, treća sam godina. Dakle, slažem se da si zabrinuta terminima i da ti nije jasno šta se dešava. Ali evo objasniću i ja kako se to kod nas radi. Kišna erozija je geomorfološki proces koji poznaju samo naša i nemačka nauka. dakle, proces same erozije počinje pluvijalnom erozijom (kišnom), koja prelazi u denudaciju (spiranje), a ona prerasta u fluvijalnu (rečnu eroziju). Nisam ni ja super vešt ali sam dosta naučio čitajući uputstva za izradu stranica, pa se trudim nekako, ali svaka pomoć bi mi bila korisna...

Šta predlažeš u cilju izjednačavanja terminologije?

--Ivan25 (razgovor) 10:28, 29. mart 2009. (CEST)

Geomorfološki procesi

Nemam nameru da otvaram diskusiju ali denudacija ne može biti proces, a ni erozija. Geomorfološki proces je definisan kroz tri elementa : erozija, transport i akumulacija. Nešto mora biti negde erodovano da bi moglo da se transportuje i potom da se obavi depozicija tog materijala. Ne posmatranje sva ova tri elementa zajedno je svojstveno geografima, i to sam sretao u njihovoj literaturi. Razlog izučavanja geomorfoloških oblika sa aspekta izučavanja procesa kojim oni nastaju jeste da se izuče i jasno definišu svi geomorfološki oblici, da se jasno definiše koji oblici mogu u kojim uslovima da nastanu, da se razjasni od kojih materijala (stena) i na koji način mogu da nastanu različiti oblici. Ovo je u geologiji jako korisna alatka koja se koristi u fotogeološkoj interpretaciji. Dakle ne treba posmatrati to iz jednog ugla i ne sagledati celu priču. Termin kišna erozija kao proces u geomorfologiji je neopravdan. Bilo bi korisno da autor doda da je taj termin uskostručno vezan za geografiju ukoliko on postoji. -- piši mi   Jefe 14:36, 1. april 2009. (CEST)

Dakle, evo, i Milan se složio sa ovim što sam i ja rekla. U članku treba napomenuti ili da je pisan sa gegrafske tačke gledišta, i da sadrži terminologiju koju samo oni koriste, ili da se preradi, i da se uvede u standard za kakav smo se mi ovde odlučili, i smatramo da je pravilan. Odluči se, ako želiš da ga preradiš, mogu ti pomoći, ako ne... onda napomeni ono što smo rekli. --geologicharka piši mi 21:33, 2. april 2009. (CEST)

Izvinjavam se što se mešam u raspravu geo-kolegijuma (), ali ovo se može rešiti kao na mnogobrojnim drugim člankovima različitih tipova. Definicija bi mogla da počne sa: Kišna erozija u geografiji predstavlja... bla, bla.--Metodičar zgovor²a 21:39, 2. april 2009. (CEST)

Vidi, Dejane, to nije u geografiji i u geologiji, to je termin iz geomorfologije, a ona ne pripada ni nama ni geografima. Tačno se zna šta je šta u geomorfologiji, samo što geografi imaju neka druga shvatanja (koja nama verovatno nikada neće biti razumljiva). --geologicharka piši mi 21:41, 2. april 2009. (CEST)

Da, ali, kada kažeš da u geografiji predstavlja to i to, onda ga ubacuješ isključivo u okvir geografije, ne i geomorfologije. Ukoliko isti termin postoji u geomorfologiji, onda dalje kažeš, a u geomorfologiji predstavlja nešto, pak drugo. Vidi svaku enciklopediju i jasno će ti biti da sam u pravu. Na pr, u enciklopediji je dozvoljeno da kažem: broj u srpskom jeziku je vrsta reči trnte, a u matematici je mrnte... (sada sam malo više improvizovao, ali da bih pojasnio ). Niti jezičari niti matematičari ne svojataju taj termin, samo ga različito posmatraju. Hoću da kažem, ako geografi to upotrebljavaju kao validni termin, ne vidim zašto ne bi moglo tako.--Metodičar zgovor²a 21:49, 2. april 2009. (CEST)

Zato što oni kažu da je to geomorfološki proces (tako su ga definisali), a tačno se zna šta je geomorfološki proces. On je precizno definisan, i ne možemo ni mi ni geografi, niti bilo ko drugi, sada da izmišlja neke nove procese. To je isto kao kad bih ja sada rekla da je, u geologiji, dinosaurus vrsta vodozemca, a ti znaš da nije tako (dobro, znam i ja). I hoćeš li ostaviti to, iako sam ja rekla da se to tako u geologiji kaže. Kad je nešto nepravilno, nepravilno je kako god ga okreneš. --geologicharka piši mi 21:53, 2. april 2009. (CEST)

Ukoliko geologija tvrdi da je dinosaurus vodozemac, ne vidim razlog zašto bih se ja bunio. Uostalom, nije retkost da dve nauke različito objašnjavaju iste termine. Ti bi napisala: dinosaurus je u geologiji vodozemac bla, bla, a ja bih dodao, a u biologiji predstavlja gmizavca. Uostalom, možda geologija ima neku svoju podelu i razlog zašto bi ga tu svrstala. Sve ovo smešno zvuči jer se „frljamo“ sa nepostojećom situacijom, ali evo i jedne realne; geografija vodene tokove deli različito od biologije, jer geografima su vodeni tokovi važni kao sami tokovi, a biolozima kao ekosistemi ili njihovi delovi. Niti jedni niti drugi ne možemo da tvrdimo da ovi drugi nisu u pravu.--Metodičar zgovor²a 22:00, 2. april 2009. (CEST)

Da, ali kada ti kažeš reka i geograf kaže reka, tačno se zna na šta se misli - ima tu i tu dužinu, količinu vode itd. samo ga posmatrate sa različitih aspekata. A ne slažem se sa tim da istu stvar treba da definišemo na 5 načina i da na kraju ne znaš šta je šta. --geologicharka piši mi 22:16, 2. april 2009. (CEST)

Pa ne slažem se. Evo, kad kažemo sunčanica, kosa ili šarka, nisam baš siguran da bi svi znali na šta ja mislim. Neki nazivi su naprosto, homonimi. I mislim da treba da jednu stvar definišemo i na osam načina, jer smisao enciklopedije nije jasno, striktno i konkretno određen ka jednoj jedinoj ničim poljuljanoj definiciji, već sveobuhvatno, široko pružanje informacija. Jednostavno nisam za zakopavanje u strukovne „rovove“, već interdisciplinaran pristup svakom pojmu gde god je to moguće. U svakom članku treba da bude prisutno što je moguće više struka. Ne vidim razlog zašto o dinosaurusima ne bi pisali i biolozi i paleontolozi i istoričari i geografi i fizičari i ko god nađe interes za dati pojam da o njemu kaže ponešto.--Metodičar zgovor²a 22:34, 2. april 2009. (CEST)

Ljudi, ajde ovako, pošto sam ja autor članka a vidim da se digla nepotrebna prašina oko njega, zamolio bih vas da prekinete raspravu koja nema poente, jer se delimično ja za nju osećam krivim... Dakle, geografi imaju svoje viđenje procesa, geomorfolozi svoje, geolozi svoje i tamo neki četvrti imaju svoje. Tako da evo mog predloga -- S obzirom da je već ustaljen neki red u ovim kategorijama, predlažem da se moj članak integriše u oblast kojoj pripada po mišljenju geologicharke, a da se napomene i sledeće ... geografska nauka ima sledeći pogled na ovu temu: Pluvijalna erozija je po njima to, to i to... Da li se slažete sa mnom?--Metju (razgovor) 22:45, 2. april 2009. (CEST)

Da, to bi bilo kao „Pokazivač je u programiranju promjenljiva koja sadrži adresu neke promjenljive, a U MATEMATICI je...“ (šta bre u matematici, to je programerski pojam). Ovde čak i samo ime kaže „geoMORFOloški proces“, dakle njima se bavi geomorfologija. Možda sam laik, ali meni se čini logično ovo što Ana i Hefe pričaju. --Darko Maksimović (razg.) 23:38, 2. april 2009. (CEST)

Da sa tim da nije svaki pojam jasno nečiji. Iskreno, nisam baš ubeđen da se pokazivač (pokazivač za šta?) javlja isključivo u programiranju, ali ako ti kažeš, naravno. Ipak, kada si već zagovornik teorije „svaki pojam u svoju vreću“, da li bi možda odredio kojoj struci pripada termin „voda“? Fizici ili hemiji? Da li sam u krivu ako, kao biolog definišem vodu kao osnovu za postojanje života? Nego, koliko sam ja propratio fabulu radnje, pomenuta geoMORFOlogija (nije mi jasno zašto su baš ta slova velika, ali mi se baš sviđa kako koristiš velika slova, pa ajde i ja) uopšte ne priznaje „kišnu eroziju“ kao termin. U tom slučaju, uopšte nema geoMORFOlogije ovde ili je ipak ima? Nebitno. Uglavnom, drago mi je da ste se dogovorili, ali i dalje mislim da je „zapljuvavanje“ za striktno određene struke loše. To je ipak, samo moje mišljenje.--Metodičar zgovor²a 00:16, 3. april 2009. (CEST)

Geomorfologija priznaje kišnu eroziju, ali ne kao geomorfološki proces, već kao deo (eroziju) u nekoliko različitih geomorfoloških procesa. To sam ja i rekla na početku. Dakle, kišna erozija nije geomorfološki proces, i kao takav nikako ne sme da ostane. --geologicharka piši mi 00:31, 3. april 2009. (CEST)

Ali ako je već tako, ja tek sada ne vidim problem. Zašto definicija ne može da bude upravo ovo što si rekla (...je erozija u nekoliko različitih geo..bla, bla-bla, bla)? Ništa mi jasno nije, povlačim se iz ove komplikovane, komplikovane geologije i geomorfologije i geoMORFOlogije.--Metodičar zgovor²a 00:48, 3. april 2009. (CEST)

Zbog toga što se erozija definiše u okviru svakog geomorfološkog procesa, a ne kao poseban članak. Jer erozija u jednom procesu nije potpuno ista kao u drugom, pa je bezveze da imamo poseban članak koji će se baviti tom tematikom u svim procesima, kad imamo članke o procesima, što je pravilnije. --geologicharka piši mi 00:55, 3. april 2009. (CEST)