Разговор:Kišna erozija/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Хух, стрефиће ме нешто... Шта му сад дође кишна ерозија? Колико ја знам геоморфологију, атмосферске падавине учествују у неколико процеса, али први пут чујем да постоји посебан процес. Шта све нећу чути... --geologicharka пиши ми 18:09, 28. март 2009. (CET)

Ево, да појасним. Није проблем у знању онога ко је написао чланак, зато што знам да се на Географском факултету заиста тако учи, и... шта да се ради. Професори траже своје, и разумем зашто и сви студенти уче то. Али, процес као геоморфолошки процес је непостојећи. Кишна ерозија у принципу делује у неколико процеса (ако би и тај термин кишна ерозија уопште могао да се прихвати). Кишница, својом кинетичком енергијом, делује у свим падинским процесима, затим у елувијалном процесу, али исто тако и у флувијалном процесу, јер се због кише у ствари и стварају водотокови, као и у крашком процесу, где је та вода кључна у растварању стенске масе. Значи, по оној дефиницији која је дата у чланку изузет је велики део деловања кишнице, па је, у том погледу, то потпуно неприхватљиво. А са друге стране, не би требало да имамо један овакав чланак, због тога што деловање падавина треба да се посматра засебно у сваком од процеса где имају неку улогу. И да, још нешто, оно што сам рекла да први пут чујем да то постоји, је због тога што тренутно слушам геоморфологију на факултету, па радимо баш горе наведене процесе. И поново кажем, није проблем у знању аутора чланка, али морамо да се договоримо како ћемо и шта да пишемо, зато што знам да код мене на факултету и на Географском факултету имају скроз другачије термине, па да не мешамо и пишемо о истој ствари која има два назива. --geologicharka пиши ми 03:11, 29. март 2009. (CEST)

Кишна ерозија

Поздрав, геологичарко Ана, ја се зовем Иван и студирам тренутно географију, трећа сам година. Дакле, слажем се да си забринута терминима и да ти није јасно шта се дешава. Али ево објаснићу и ја како се то код нас ради. Кишна ерозија је геоморфолошки процес који познају само наша и немачка наука. дакле, процес саме ерозије почиње плувијалном ерозијом (кишном), која прелази у денудацију (спирање), а она прераста у флувијалну (речну ерозију). Нисам ни ја супер вешт али сам доста научио читајући упутства за израду страница, па се трудим некако, али свака помоћ би ми била корисна...

Шта предлажеш у циљу изједначавања терминологије?

--Ivan25 (разговор) 10:28, 29. март 2009. (CEST)

Geomorfološki procesi

Nemam nameru da otvaram diskusiju ali denudacija ne može biti proces, a ni erozija. Geomorfološki proces je definisan kroz tri elementa : erozija, transport i akumulacija. Nešto mora biti negde erodovano da bi moglo da se transportuje i potom da se obavi depozicija tog materijala. Ne posmatranje sva ova tri elementa zajedno je svojstveno geografima, i to sam sretao u njihovoj literaturi. Razlog izučavanja geomorfoloških oblika sa aspekta izučavanja procesa kojim oni nastaju jeste da se izuče i jasno definišu svi geomorfološki oblici, da se jasno definiše koji oblici mogu u kojim uslovima da nastanu, da se razjasni od kojih materijala (stena) i na koji način mogu da nastanu različiti oblici. Ovo je u geologiji jako korisna alatka koja se koristi u fotogeološkoj interpretaciji. Dakle ne treba posmatrati to iz jednog ugla i ne sagledati celu priču. Termin kišna erozija kao proces u geomorfologiji je neopravdan. Bilo bi korisno da autor doda da je taj termin uskostručno vezan za geografiju ukoliko on postoji. -- piši mi   Jefe 14:36, 1. април 2009. (CEST)

Дакле, ево, и Милан се сложио са овим што сам и ја рекла. У чланку треба напоменути или да је писан са геграфске тачке гледишта, и да садржи терминологију коју само они користе, или да се преради, и да се уведе у стандард за какав смо се ми овде одлучили, и сматрамо да је правилан. Одлучи се, ако желиш да га прерадиш, могу ти помоћи, ако не... онда напомени оно што смо рекли. --geologicharka пиши ми 21:33, 2. април 2009. (CEST)

Извињавам се што се мешам у расправу гео-колегијума (), али ово се може решити као на многобројним другим чланковима различитих типова. Дефиниција би могла да почне са: Кишна ерозија у географији представља... бла, бла.--Методичар зговор²а 21:39, 2. април 2009. (CEST)

Види, Дејане, то није у географији и у геологији, то је термин из геоморфологије, а она не припада ни нама ни географима. Тачно се зна шта је шта у геоморфологији, само што географи имају нека друга схватања (која нама вероватно никада неће бити разумљива). --geologicharka пиши ми 21:41, 2. април 2009. (CEST)

Да, али, када кажеш да у географији представља то и то, онда га убацујеш искључиво у оквир географије, не и геоморфологије. Уколико исти термин постоји у геоморфологији, онда даље кажеш, а у геоморфологији представља нешто, пак друго. Види сваку енциклопедију и јасно ће ти бити да сам у праву. На пр, у енциклопедији је дозвољено да кажем: број у српском језику је врста речи трнте, а у математици је мрнте... (сада сам мало више импровизовао, али да бих појаснио ). Нити језичари нити математичари не својатају тај термин, само га различито посматрају. Хоћу да кажем, ако географи то употребљавају као валидни термин, не видим зашто не би могло тако.--Методичар зговор²а 21:49, 2. април 2009. (CEST)

Зато што они кажу да је то геоморфолошки процес (тако су га дефинисали), а тачно се зна шта је геоморфолошки процес. Он је прецизно дефинисан, и не можемо ни ми ни географи, нити било ко други, сада да измишља неке нове процесе. То је исто као кад бих ја сада рекла да је, у геологији, диносаурус врста водоземца, а ти знаш да није тако (добро, знам и ја). И хоћеш ли оставити то, иако сам ја рекла да се то тако у геологији каже. Кад је нешто неправилно, неправилно је како год га окренеш. --geologicharka пиши ми 21:53, 2. април 2009. (CEST)

Уколико геологија тврди да је диносаурус водоземац, не видим разлог зашто бих се ја бунио. Уосталом, није реткост да две науке различито објашњавају исте термине. Ти би написала: диносаурус је у геологији водоземац бла, бла, а ја бих додао, а у биологији представља гмизавца. Уосталом, можда геологија има неку своју поделу и разлог зашто би га ту сврстала. Све ово смешно звучи јер се „фрљамо“ са непостојећом ситуацијом, али ево и једне реалне; географија водене токове дели различито од биологије, јер географима су водени токови важни као сами токови, а биолозима као екосистеми или њихови делови. Нити једни нити други не можемо да тврдимо да ови други нису у праву.--Методичар зговор²а 22:00, 2. април 2009. (CEST)

Да, али када ти кажеш река и географ каже река, тачно се зна на шта се мисли - има ту и ту дужину, количину воде итд. само га посматрате са различитих аспеката. А не слажем се са тим да исту ствар треба да дефинишемо на 5 начина и да на крају не знаш шта је шта. --geologicharka пиши ми 22:16, 2. април 2009. (CEST)

Па не слажем се. Ево, кад кажемо сунчаница, коса или шарка, нисам баш сигуран да би сви знали на шта ја мислим. Неки називи су напросто, хомоними. И мислим да треба да једну ствар дефинишемо и на осам начина, јер смисао енциклопедије није јасно, стриктно и конкретно одређен ка једној јединој ничим пољуљаној дефиницији, већ свеобухватно, широко пружање информација. Једноставно нисам за закопавање у струковне „ровове“, већ интердисциплинаран приступ сваком појму где год је то могуће. У сваком чланку треба да буде присутно што је могуће више струка. Не видим разлог зашто о диносаурусима не би писали и биолози и палеонтолози и историчари и географи и физичари и ко год нађе интерес за дати појам да о њему каже понешто.--Методичар зговор²а 22:34, 2. април 2009. (CEST)

Људи, ајде овако, пошто сам ја аутор чланка а видим да се дигла непотребна прашина око њега, замолио бих вас да прекинете расправу која нема поенте, јер се делимично ја за њу осећам кривим... Дакле, географи имају своје виђење процеса, геоморфолози своје, геолози своје и тамо неки четврти имају своје. Тако да ево мог предлога -- С обзиром да је већ устаљен неки ред у овим категоријама, предлажем да се мој чланак интегрише у област којој припада по мишљењу геологицхарке, а да се напомене и следеће ... географска наука има следећи поглед на ову тему: Плувијална ерозија је по њима то, то и то... Да ли се слажете са мном?--Metju (разговор) 22:45, 2. април 2009. (CEST)

Да, то би било као „Показивач је у програмирању промјенљива која садржи адресу неке промјенљиве, а У МАТЕМАТИЦИ је...“ (шта бре у математици, то је програмерски појам). Овде чак и само име каже „геоМОРФОлошки процес“, дакле њима се бави геоморфологија. Можда сам лаик, али мени се чини логично ово што Ана и Хефе причају. --Дарко Максимовић (разг.) 23:38, 2. април 2009. (CEST)

Да са тим да није сваки појам јасно нечији. Искрено, нисам баш убеђен да се показивач (показивач за шта?) јавља искључиво у програмирању, али ако ти кажеш, наравно. Ипак, када си већ заговорник теорије „сваки појам у своју врећу“, да ли би можда одредио којој струци припада термин „вода“? Физици или хемији? Да ли сам у криву ако, као биолог дефинишем воду као основу за постојање живота? Него, колико сам ја пропратио фабулу радње, поменута геоМОРФОлогија (није ми јасно зашто су баш та слова велика, али ми се баш свиђа како користиш велика слова, па ајде и ја) уопште не признаје „кишну ерозију“ као термин. У том случају, уопште нема геоМОРФОлогије овде или је ипак има? Небитно. Углавном, драго ми је да сте се договорили, али и даље мислим да је „запљувавање“ за стриктно одређене струке лоше. То је ипак, само моје мишљење.--Методичар зговор²а 00:16, 3. април 2009. (CEST)

Геоморфологија признаје кишну ерозију, али не као геоморфолошки процес, већ као део (ерозију) у неколико различитих геоморфолошких процеса. То сам ја и рекла на почетку. Дакле, кишна ерозија није геоморфолошки процес, и као такав никако не сме да остане. --geologicharka пиши ми 00:31, 3. април 2009. (CEST)

Али ако је већ тако, ја тек сада не видим проблем. Зашто дефиниција не може да буде управо ово што си рекла (...је ерозија у неколико различитих гео..бла, бла-бла, бла)? Ништа ми јасно није, повлачим се из ове компликоване, компликоване геологије и геоморфологије и геоМОРФОлогије.--Методичар зговор²а 00:48, 3. април 2009. (CEST)

Због тога што се ерозија дефинише у оквиру сваког геоморфолошког процеса, а не као посебан чланак. Јер ерозија у једном процесу није потпуно иста као у другом, па је безвезе да имамо посебан чланак који ће се бавити том тематиком у свим процесима, кад имамо чланке о процесима, што је правилније. --geologicharka пиши ми 00:55, 3. април 2009. (CEST)