Из Википедије, слободне енциклопедије
|
Било је времена када је васељена била пуна небесних тела, али наше земље у њој није било. И било је времена када се наша земља створила, али на њој не беше ни биља ни животиња. Па насташе времена, када је на земљи било разнога биља и разних животиња, али никаквих људи није било... Земља наша има дакле врло дуготрајну историју, која величином и разноликошћу својом далеко превазилази историју целога човештва и свију појединих народа. |
|
|
|
|
Све су Дрине овог света криве; никада се оне неће моћи потпуно исправити, али и никад не смемо престати да их исправљамо. |
|
|
|
 |
Овај корисник студира или је студирао
геологију. |
 |
Овај корисник студира или је студирао геофизику. |
 |
Матерњи језик овог корисника је предугачак! |
|
|
Будућност овог корисника је толико шљаштећа да је исти приморан да стално тегли цвиџе |
 |
Овај корисник воли да све буде војнички беспрекорно и уредно. |
 |
Овај корисник је жестоки анти-пушач. |
!ист! |
Овај корисник је оперисан од историје. |
|
 |
Поздрав! Ја сам Ана Младеновић, мастер инж. геологије. Геофизичар у покушају - научила сам геофизику толико да умем да урадим тектонску интерпретацију. Највише ме интересују: сеизмологија, тектоника, сеизмотектоника, структурна геологија и даљинска детекција.
Упорна сам у повезивању метода геолошких истраживања, које све скупа могу дати квантитативан резултат и добар геодинамички модел, и планирам да се и у будућности тиме бавим. 
За сада је доказано да имам јаку емотивну везу са хемијом (у негативном погледу, што ће рећи да и' не волем) и да сам ваљач Тумача за Основну геолошку карту СФРЈ.
Можда ми неко прикачи још неку титулу... А можда је и имам, али још увек то не знам...
|
Пут до звезда је само кружна етапа пута до себе, и ако знаш пречицу нема потребe да се пуно ломаташ по беспућима... Не бато... Стигао си чим кренеш... Циљ носиш сакривен под капутом, истетовиран на грудима као мету... И ето ти... У томе је тајна... У томе је једини трик... |
|
|
|
|
Устукнух пред тежином тог задатка. Шаренило Земљиних климата збуни ме, облаци нашег неба наоблачише моје чело, свака киша учини ме покислим, а када би духнуо ветар, а нарочито београдска кошава, запитао бих се: „Ко би могао похватати у математичке обрасце све ћуди Еолове?“. |
|
|
|
|