Ribozomska RNK
Ribozomska RNK (rRNK) učestvuje u građi ribozomske strukture u citosolu koje su mesto sinteze proteina. Ribozomi imaju 2 subjedinice (malu I veliku) od kojih svaka predstavlja kompleks RNK i ribozomalnih proteina. Ribozomska-RNK čini oko 65% u građi subjedinica ribozoma. To je najveća grupa RNK jer čini oko 80% svih molekula RNK. Razlikuje se nekoliko podvrsta koje se međusobno razlikuju prema veličini i sedimentacionom koeficijentu. Kod eukariota 5S, 5,8S, 18S, i 28S rRNK u ribozomima u citoplazmi, kao i 12S i 16S u ribozomima mitohondrija. Molekul rRNK katalizuje formiranje peptidne veze između aminokiselina u toku translacije.[1]
Ribozimi su molekuli RNK sa enzimskom aktivnošću. rRNK učestvuje u građi ribozoma zajedno sa ribozomskim proteinima. Formiranje peptidne veze između aminokiselina u translaciji katalizuje rRNK iz velike subjedinice ribozoma koja ima polimeraznu aktivnost.
Iako su ribozimi retki u ćeliji, esencijalni su za život. Na primer, funkcionalni deo ribozoma koji prevodi RNK u protein je ribozim koji poseduje tercijarnu strukturu koja mu omogućava obavljanje te funkcije
Pored osnovnih tipova RNK kod eukariota postoje određene frakcije malih i mikro RNK koje su uglavnom ukljuCene u obradu i modifikaciju glavnih kategorija RNK i kontrolu sinteze proteina.[2]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Informaciona RNK (iRNK)
- Transportna RNK (tRNK)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Berk, Arnold; Baltimore, David; Lodish, Harvey; Darnell, James; Matsudaira, Paul; Zipursky, S. Lawrence (2013-03-12). Molekulare Zellbiologie (na jeziku: nemački). De Gruyter. ISBN 978-3-11-081057-8. doi:10.1515/9783110810578.
- ^ „Molekuli rRNK”.