Транслација (генетика)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Транслација је други корак у процесу синтезе протеина, који је уједно део своукупног процеса испољавање гена. У транслацији информативна РНК (и-РНК) се декодира како би се произвео специфичан полипептид на основу правила које спецификује генетички код. Транслацији увек мора да претходи транскрипција. Слично транскрипцији, транслација се одвија у три фазе:

  • иницијација
  • елонгација
  • терминација

Својство неких антибиотика, уједно и њихова моћ, је да утичу на процес транслације тако што је или ометају, или потпуно терминују. Антибиотици који делују на овом принципу су анисомицин, циклохексимид, хлорамфеникол и тетрациклин.

Основни механизам[уреди]

Информативна РНК (и-РНК) је молекул који носи поруку, односно генетички код, то јест генетичку шифру из хромозома до рибозома. Генетичка информација коју и-РНК носи се помоћу водоничних веза идентификује и везује за тачно одређене транспортне РНК, односно т-РНК, које преносе специфичне амино киселине на растући полинуклеотидни ланац на место рибозомалне синтезе протеина. Генетичка информација се преноси у групи од три јединице, односно три нуклеотида. Свака од ових три нуклеотидних група представља једну амино киселину. Свака од три и-РНК нуклеотида се зове кодон, и њихова три комплементарна т-РНК нуклеотида се називају анти кодон. Аминоацил т-РНК синтетаза је ензим који управља везивање тачно одређених амино киселина на одговарајућу т-РНК како би се формирала аминоацил-т-РНК.

Прокариотска транслација[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Прокариотска транслација

Прокариоте немају нуклеус, тако да се транслација иРНК врши у исто време док траје и транскрипција. Због ове истовремене активности, каже се да је транслација полирибозомална, јер је више од један рибозом активан.

Иницијација[уреди]

Иницијација транслације захтева присуство мале рибозомалне јединице која се везује за старт кодон на и-РНК, што заузврат индикује где и-РНК почиње да кодира одређени протеин. У 98 % случајева овај кодон је АУГ, али алтернативни старт кодони код прокариота су чести. На пример, код бактерија старт кодон је модификована амино киселина N-формил метионин, скр. f-Мет. Код f-Мет, амино група је блокирана од стране формил групе како би се створио амид, тако да ова амино група не може да формира пептидну везу. Ово не представља проблем, јер се f-Мет налази на терминалном крају протеина. Код прокариота везивање мале рибозомалне јединице на тачно место на иРНК је могуће захваљујући постојању секвенце, познатој као Шајн-Далгарно секвенца и налази се између -8 и -13 региону РНК молекула.

Елонгација[уреди]

Велике 50S подгрупе подјединице формирају комплекс са мањим 30S подгрупама, и елонгација започиње. Новоактивирана транспортна РНК (т-РНК) улази на А регион рибозома и на основу комплементарности база се везује са и-РНК. Ензим пептидил трансфераза формира пептидну везу између суседних амино киселина.

Терминација[уреди]

Процес елонгације траје све док рибозом не наиђе на један од три могућа стоп кодона, када се транслација терминује. Када рибозом наиђе на стоп кодон, синтеза полипетидног ланца се зауставња, и фактори који имитирају т-РНК улазе на А регион, стопирају синтезу полипетидног ланза и испуштају протеин у цитоплазму.

Еукариотска транслација[уреди]

Главни чланак: Еукариотска транслација

Код еукариота, транскрипција се одвија у нуклеусу, затим и-РНК се премешта у цитоплазму како би се транслација започела. и-РНК се сече са 5'капом и 3' поли-А-репом и онда транспортује. Иницијација је описана, док су елонгација и терминација сличне онима код прокариотепрокариота.

Литература[уреди]

  • Думановић, Ј, маринковић, Д, Денић, М: Генетички речник, Београд, 1985.
  • Косановић, М, Диклић, В: Одабрана поглавља из хумане генетике, Београд, 1986.
  • Лазаревић, М: Огледи из медицинске генетике, Београд, 1986.
  • Маринковић, Д, Туцић, Н, Кекић, В: Генетика, Научна књига, Београд
  • Матић, Гордана: Основи молекуларне биологије, Завет, Београд, 1997.
  • Прентис С: Биотехнологија, Школска књига, Загреб, 1991.
  • Ридли, М: Геном - аутобиографија врсте у 23 поглавља, Плато, Београд, 2001.
  • Татић, С, Костић, Г, Татић, Б: Хумани геном, ЗУНС, Београд, 2002.
  • Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.
  • Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.
  • Шербан, Нада: ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001