Skit Laku
| Skit Laku | |
|---|---|
 | |
| Osnovni podaci | |
| Jurisdikcija | Vaseljenska patrijaršija |
| Osnivanje | 18. vek |
| Mesto | Sveta gora |
| Država |  Grčka |
Skit Laku zvani Lakoskit ili skit Svetog Dimitrija (grč. Σκήτη Αγίου Δημητρίου, Λακκοσκήτη), je rumunski pravoslavni idioritmijski svetogorski skit. Pod ingerencijom je manastira Sveti Pavle. U ovom egzotičnom skitu danas živi desetak monaha.[1] Okruženi mirom i tišinom, okupani svelošću sunca, monasi ovog skita i putnici namernici u njemu doživljavaju viziju susreta sa Bogom i svecima.[2]
Položaj i razmeštaj[uredi | uredi izvor]
Skit Svetog Dimitrija nalazi se na jugoistočnoj strani atonskog poluostrva na nadmorskoj visini od 280 metara, u uvali između manastira Karakala i Velike Lavre, u uvali po kojoj i nosi naziv (Lakkou – Uvala). Skit ima preko 20, uglavnom zapuštenih staništa u kojima danas živi nekoliko monaha.[3]
Centralno mesto u skitu ima crkva koja je posvećena Svetom Dimitriju.
U skitu postoji četrnaest različitih monaških staništa (kelija i koliba), u kojima žive monasi rumunske nacionalnosti.[3]
Pristup[uredi | uredi izvor]
Ženama je zabranjeno da posećuju skit. Ovamo dolaze hodočasnici ili putnici namernici koji žude za razgovorom o duhovnom životu s podvižnicima, za koje je uživanje u ovozemaljskom životu strano. A kada konačno stignu do pustinjakove kelije, treba dugo da stoje pred vratima dok ih neki od monaha ne otvori (iako ovi pustinjaci rado primaju goste, sa posebnom radošću), zbog njihovog gesla da se samo upornima otvaraju vrata. A kada prime goste, oni se prema njima odnose tako da ih ugošćuju najlepše što mogu.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Osovan je u 10 veku. kao skit skit u sastavu Amalfićanskog manastira, koji se i sam nalazio u ovom delu Svete Gore. Amalfićanski manastir nosi ime po italijanskom gradu Amalfi, i pripadao je zapadnim hrišćanima sve do njihovog otpadništa od pravoslavlja kada se ovaj manastir gasi.[2]
Po gašenju Amalfićanskog manastira, skit je prešao u nadležnost Prota Svete Gore, koji ga je u 14. veku ustupio nekom srpskom monahu, kome se ubrzo pridružuju, i zajeno se njim naseljavaju skit i drugi mnogi srpsi monasi. Oni obnavljaju skit, podižu keliju u njegovoj blizini i unapređuju ekonomiju.
Skit je živeo punom energijom sve do sredine 18 veka. kada se zbog velikih turskih nameta i dugova ponovo gasi. Skit je potom ustupljen manastiru Vatopedu pa manastiru Svetog Pavla u čijem je posedu i danas.
Najveći doprinos razvoju skita dali su Rumuni, kada je manastir Sveti Pavle dat na korišćenje rumunskom monahu Danilu koji delimično obnovio skit, podigao crkvu i posvetio je svetom Dimitriju.[4]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Kallistos de Diokleia, Saint Maxime de Kapsokalyvia et du quatorzième siècle, Athos Hésychasme, éd. Julian Chrysostomides, 1988.
- ^ a b „Skitovi na Svetoj Gori”. www.atlantaserbs.com. Pristupljeno 1. 2. 2018.
- ^ a b Onufrije (8. novembar 2020). „Svetogorske staze: Skit Svetog Dimitrija - Lakoskiti”. svetogorskestaze.blogspot.com. Pristupljeno 2022-02-27.
- ^ Virgil Cândea, Mărturii românești peste hotare. Mică enciclopedie, vol. I, București, (1991). str. 542.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Pimen Vlad : Sfântul Munte Athos - Grădina Maicii Domnului (Holy Mountain Athos - The Garden of Theotokos), 2 izd., Lakkoskete, Holy Mount Athos.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Skit svetog Dimitrika — Lakoskit — Mount Athos Infos. gr (jezik: ruski)
