Sofija Suzdaljska

Solomonija Jurjevna Saburova
Lični podaci
Datum rođenja	oko 1490.
Datum smrti	18. decembar 1542
Svetovni podaci
Kanonizacija	od strane 1916.
Praznik	18. decembar

Sofija Suzdaljska (rođ. Solomonija Jurjevna Saburova, oko 1490 - 18. decembar 1542) - prva žena Vasilija III , velikog kneza moskovskog. Zbog bezdetnosti je poslata u manastir gde je zamonašena.

Kanonizovana od Ruske pravoslavne crkve u činu prepodobnih. Dan sećanja je 29. decembar (16. decembar) i 14. avgust (1. avgust).

Biografija

Poticala je iz bojarske porodice Saburova. Ćerka Jurija Konstantinoviča Saburova. Rano je ostala bez majke, a odgajala ju je tetka, sestra njenog oca.

Solomonijina sestra, Marija, bila je supruga kneza Vasilija Semjonoviča Starodubskog.

4. septembra 1505. Vasilij Ivanovič se oženio Solomonijom. Izabrana je na svadbenoj smotri između 500 devojaka predstavljenih dvoru u tu svrhu iz cele zemlje (po uzoru na svadbenu paradu vizantijskih careva). Par je venčao mitropolit Simon u Uspenskoj katedrali Moskovskog Kremlja. Po prvi put u istoriji Moskve, vladajući monarh uzeo je za ženu ne stranu princezu ili rusku princezu, već nevestu iz porodice staromoskovskih bojara.

Posle dvadeset godina braka, Solomonija još uvek nije rodila. Vasilije je bio veoma zabrinut zbog toga, jer se protivio da njegova braća ili njihovi mogući sinovi postanu pretendente na presto. Braći je zabranio da se žene dok on ne dobije sina.

Odluku o razvodu podržala je Bojarska duma, ali nije naišla na podršku među crkvenim jerarsima. Oni koji su se protivili razvodu braka, Vasijan Patrikejev, mitropolit Varlam i monah Maksim Grk, prognani su, a mitropolit je raščinjen prvi put u ruskoj istoriji.

„Ti meni, nedostojnom, postavljaš takvo pitanje, kakvo nikada nisam video nigde u Svetom pismu, osim pitanja Irodijade o glavi Jovana Krstitelja“, odgovorio je monah Vasijan Vasiliju 1525. godine na njegovo pitanje o mogućnost razvoda od supruge.

Godine 1525, po odobrenju mitropolita Danila, Vasilije se razveo od Solomonije. Takav razvod sa prinudnim progonstvom žene u manastir nije imao mesta u istoriji Rusije tog vremena.

Početkom sledeće 1526. godine, veliki knez se oženio mladom Elenom Glinskom, ćerkom litvanskog kneza Vasilija Glinskog, iz ovog braka rođen je Ivan Grozni.

25. novembra 1525. godine Solomonija je postrižena u moskovskom manastiru Rođenja Bogorodice pod imenom Sofija.

Kasnije je Solomonija prebačena u Pokrovski manastir u gradu Suzdalju, koji je kao velika kneginja patronizovala od 1518. godine. Tamo je, pomirena sa sudbinom, vodila pravedan život. Za vreme regentstva Elene Glinske, prema nekim izvorima, bila je prognana u Kargopolj, a zatim vraćena u Suzdalj.

Posle 17 godina monaštva, sestra Sofija je umrla i sahranjena u suzdaljskom Pokrovskom manastiru.

Kanonizacija

Glas o monahinjinoj svetosti brzo se proširio Rusijom. Knez Andrej Kurbski je u svom pismu Ivanu Groznom naziva prepodobnom mučenicom. Pod carem Fjodorom Ivanovičem, sinom Groznog, ona je već bila poštovana kao svetica. Na Sofijinom grobu dogodila su se čudesna isceljenja, a 1609. godine, tokom invazije Poljaka, ona je spasla Suzdalj od propasti. Pojavila se pred vođom poljskog vojnog odreda Lisovskom. Ruka mu je bila paralizovana od straha, i on se zakleo da će ostaviti grad i manastir na miru. Patrijarh Josif je 1650. dozvolio suzdaljskom arhiepiskopu da je poštuje kao sveticu. Njene ikone naslikane još u 17. veku, opstala je do danas i smatra se čudotvornom. Sredinom 18. veka. postavilo se pitanje kanonizacije. Konačno, uz blagoslov Svetog Sinoda, njeno ime je uvršteno u pravoslavni crkveni kalendar za 1916. godinu.

Od 1984. godine, ukazom Patrijarha Pimena, Sveta Sofija se poštuje u mnoštvu lokalno poštovanih svetitelja Vladimiro-Suzdaljske zemlje; uvršten je u Menaion i Pravoslavni crkveni kalendar.