Sreten Sokić

Sreten Sokić
Sreten Sokić
Datum rođenja	20. avgust 1945. (78 god.)
Mesto rođenja	Sevojno, NR Srbija, NFR Jugoslavija

Sreten Sokić (Sevojno, 20. avgust 1945) srpski je politikolog, ekonomista, privrednik i profesor univerziteta u penziji.^[1] Svojevremeni prorektor Univerziteta u Beogradu, prodekan na Fakultetu političkih nauka, redovni profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Bio je direktor Instituta za političke studije i generalni direktor Valjaonice bakra i aluminijuma u Sevojnu.

Autor je pedesetak naučnih i stručnih knjiga i monografija, devet udžbenika, preko pedeset samostalnih naučnih radova, oko trideset samostalnih naučnih i stručnih radova koji su sastavni delovi u monografskim publikacijama, preko 40 odrednica u ekonomskim leksikonima, kao i većeg broj objavljenih naučnih izlaganja na naučnim konferencijama.

Autor je osamnaest makro naučno-istraživačkih projekata, od kojih je u sedam bio rukovodilac. Oblasti naučnih istraživanja: Teorijske osnove nauke ekonomije; Ekonomska politika i ekonomski sistem; Savremene tendencije globalizacije; Tranzicija privrednih sistema i Ekonomska istorija Srbije.

Dobitnik je priznanja i nagrada, uključujući i Orden rada sa zlatnim vencem.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Sreten (Radoša) Sokić rođen je u Sevojnu, 20. avgusta 1945. godine. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 1970. godine. Magistrirao je na Fakultetu za istoriju i ekonomiju, Talahasi, Florida, SAD 1973., kao i na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 1974. Doktorirao je na Fakultetu političkih nauka, Beograd 1976. godine.

Između ostalog bio je asistent na Institutu za političke studije (1970–1974), rukovodilac Sektora za IPO (1980–1981), zamenik direktora (1981–1984) i direktor (1984–1987).

Na Fakultetu političkih nauka bio je asistent (od 1974), docent (od 1977), prodekan za nastavu (1981–1983), vanredni profesor (1982) i redovni profesor (od 1987).

Kao redovni profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu realizovao je predmete: Ekonomija, Ekonomski sistem Srbije, Teorija i praksa javnih finansija, Ekonomija vanrednih situacija i Teorija i praksa tranzicije (na doktorskim studijama). Bio je rukovodilac smerova na poslediplomskim (magistarskim) studijama na Fakultetu političkih nauka: Transformacija privrednog sistema i ekonomske politike Jugoslavije (smer realizovan od 1993. godine do 1997); Tranzicija od administrativno-centralističke ka tržišnoj ekonomiji (1993–1997); Tranzicija privrednih sistema (od 1997). U okviru ovih smerova izvodio je nastavu iz predmeta: Društveno-ekonomsko uređenje Jugoslavije; Svojina i tranzicija; Ekonomija tranzicije; Teorija i praksa tranzicije. Učestvovao u realizaciji nastave na univerzitetskim multidisciplinarnim studijama iz Rehabilitacije i socioterapije, školske godine 2003. i 2004.

Na specijalističkim i poslediplomskim studijama kao i u izradi doktorskih disertacija bio je više od dvadeset puta mentor, predsednik komisija i član komisija za odbranu.

Rukovodilac smerova na poslediplomskim studijama Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Takođe je bio generalni direktor Valjaonice bakra i aluminijuma u Sevojnu (1990–1991) i prorektor Univerziteta u Beogradu od 4. oktobra 2000. do 26. marta 2001.

Bio je urednik niza edicija i redakcija. Član je redakcije časopisa za filozofiju, društvene nauke i političku kritiku Srpska slobodarska misao od 2000. godine.

Održao više stotina javnih predavanja u zemlji i inostranstvu.

Katedra za političku ekonomiju i ekonomske nauke i Nastavno-naučno veće Fakulteta političkih nauka ocenili su da je prof. S. Sokić dao rezultate na visokom nivou.^[2]

Knjige (izbor)[uredi | uredi izvor]

Ekonomija i revolucionisanje proizvodnih snaga, Institut za političke studije, Beograd, 1977. Str. 400.
Materijalne snage i ekonomski oblici samoupravljanja, Institut za političke studije, Beograd, 1987. Str. 852. YU. ISBN 86-7419-001-2 nevažeći ISBN.
Ekonomski poredak, Naučna knjiga, Beograd, 1992. Koautor: prof. Ljubisav Marković.. ISBN 86-23-04101-1. str. 398.
Ekonomija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996. Koautor: prof. Ljubisav Marković.. ISBN 978-86-17-04914-8. str. 614.
Tranzicija – iluzija ili budućnost, Zavet, Beograd. 2000. ISBN 978-86-7034-035-0. str. 389.
Ekonomija tranzicije, „Zavet“, Beograd, 2003. Str. 678. ISBN 978-86-7034-055-8^[3]
Kapital u ekonomiji tranzicije, „Zavet“, Beograd. 2005. ISBN 86-7034-065-8. str. 840.
Srbija u procesima kapitala, „Zavet“, Beograd, 2008. Str. 634. ISBN 978-86-7034-068-8.^[4]
Ekonomija javne potrošnje, „Čigoja štampa“ i Fakultet političkih nauka, Beograd, 2011. god. ISBN 978-86-7558-792-7. str. 378.^[5]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Portreti savremenika: Sreten Sokić, Projekat Rastko, 25. 1. 2020.
^ „Prof. dr Sreten Sokić pripada prvoj generaciji studenata Fakulteta političkih nauka i istaknuto je ime u oblasti savremene političke ekonomije, ekonomije Jugoslavije i ekonomije tranzicije. Objavio je veliki broj radova u ovoj oblasti, a njegovi najnoviji radovi posvećeni ekonomije Jugoslavije i ekonomije tranzicije dobili su zapažene recenzije u stručnoj javnosti. Prof. dr Sreten Sokić je u toku svoje javne i akademske karijere bio na čelu privrednih i naučno–istraživačkih institucija, rukovodilac više naučno–straživačkih projekata od nacionalnog značaja i rukovodilac poslediplomskih studija.” — Nastavno-naučno veće Fakulteta političkih nauka, Beograd, 19. 4. 2006.
^ „Ovo kapitalno delo ima za cilj da naučno i analitički dokumentuje, objasni i razreši probleme i zadatke u razumevanju tranzicione evolucije od ‚kapitalizma‘ ka ‚postkapitalizmu‘, kao i tranzicije iz ‚socijalizma‘." — V. G. prikaz, Ekonomska politika, 4. april 2005. godine, str. 23.
^ „U ovoj knjizi, autor na izvanredan način, numerički i tabelarno, predstavlja srpsku ekonomiju, njene karakteristike i razvojni put kroz višedecenijsku političko-ekonomsku transformaciju našeg društva. Ta analiza predstavlja splet političkih zbivanja, kao i ekonomskih tokova koji prate ta zbivanja ili predstavljaju posledice istih.” — iz prikaza, Srpska slobodarska misao, Beograd, br. 76.
^ „Zahvaljujući sadržaju knjige, ova naučna ekonomska oblast – teorija i praksa javnih finansija – bogatija je za naučno djelo originalnog metodološkog i analitičkog pristupa i izuzetno značajnog teorijskog dometa." — Prikaz knjige, Godišnjak Fakulteta političkih nauka, br. 5, Beograd, 2011.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Zvanični sajt autora
Stranica o naučniku, Institut za političke studije, Boegrad
Stranica o profesoru, Fakultet političkih nauka, Beograd (engleski)

[1] Portreti savremenika: Sreten Sokić, Projekat Rastko, 25. 1. 2020.

[2] „Prof. dr Sreten Sokić pripada prvoj generaciji studenata Fakulteta političkih nauka i istaknuto je ime u oblasti savremene političke ekonomije, ekonomije Jugoslavije i ekonomije tranzicije. Objavio je veliki broj radova u ovoj oblasti, a njegovi najnoviji radovi posvećeni ekonomije Jugoslavije i ekonomije tranzicije dobili su zapažene recenzije u stručnoj javnosti. Prof. dr Sreten Sokić je u toku svoje javne i akademske karijere bio na čelu privrednih i naučno–istraživačkih institucija, rukovodilac više naučno–straživačkih projekata od nacionalnog značaja i rukovodilac poslediplomskih studija.” — Nastavno-naučno veće Fakulteta političkih nauka, Beograd, 19. 4. 2006.

[3] „Ovo kapitalno delo ima za cilj da naučno i analitički dokumentuje, objasni i razreši probleme i zadatke u razumevanju tranzicione evolucije od ‚kapitalizma‘ ka ‚postkapitalizmu‘, kao i tranzicije iz ‚socijalizma‘." — V. G. prikaz, Ekonomska politika, 4. april 2005. godine, str. 23.

[4] „U ovoj knjizi, autor na izvanredan način, numerički i tabelarno, predstavlja srpsku ekonomiju, njene karakteristike i razvojni put kroz višedecenijsku političko-ekonomsku transformaciju našeg društva. Ta analiza predstavlja splet političkih zbivanja, kao i ekonomskih tokova koji prate ta zbivanja ili predstavljaju posledice istih.” — iz prikaza, Srpska slobodarska misao, Beograd, br. 76.

[5] „Zahvaljujući sadržaju knjige, ova naučna ekonomska oblast – teorija i praksa javnih finansija – bogatija je za naučno djelo originalnog metodološkog i analitičkog pristupa i izuzetno značajnog teorijskog dometa." — Prikaz knjige, Godišnjak Fakulteta političkih nauka, br. 5, Beograd, 2011.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

Normativna kontrola
Međunarodne	VIAF
Državne	Nemačka