Stanište

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Stanište, životno stanište ili biotop je prostorno ograničena jedinica, koja se odlikuje specifičnim kompleksom ekoloških faktora.

Svaki organizam živi u određenom tipu životnog staništa, u jednom jezeru, reci ili pustinji, i tu ga je moguće lako pronaći. Prostor sa različitim oblicima nežive materije i odgovarajućim klimatskim osobinama u kojem živa bića žive naziva se biotop. Biotop-Telo svakog živog bića izgrađeno je od iste one materije koja se nalazi u neživoj prirodi(ugljenik, vodonik, kiseonik, azot, fosfor i dr). Takođe, i gotovo svi vitalni životni procesi zavise od hemijskih jedinjenja iz spoljašnje sredine (voda, ugljen-dioksid i dr). Zato od nežive materije u biotopu umnogome zavisi kakve će osobine imati i sam ekosistem. Ekološka niša, međutim podrazumeva ne samo fizički prostor u kome živi neki organizam, već i njegovu funkcionalnu ulogu u životnoj zajednici (npr. vrstu ishrane), kao i položaj koji zauzima u odnosu na ekološke faktore. Ekološka niša govori o ulozi jedne vrste u ekosistemu. Često se govori da neka vrsta zauzima određenu ekološku nišu, što zapravo znači da se ona razlikuje od druge vrste u pogledu npr. načina ishrane, perioda aktivnosti, korišćenja različitih skloništa i dr. Slikovito objašnjeno – pojam životnog staništa jednog organizma možemo shvatiti kao njegovu adresu, a ekološku nišu kao profesiju. Svako životno stanište naseljeno je određenom kombinacijom biljnih i životinjskih vrsta – životnom zajednicom (biocenozom).

Životna zajednica i stanište ne mogu postojati odvojeno, već su povezane u celinu u kojoj je biocenoza biotička, a biotop abiotička komponenta. Životnu zajednicu odlikuje, pre svega, određena struktura koju sačinjavaju odgovarajuće ekološke niše, sastav vrsta i dr.

Areal[uredi]

Pojam staništa treba odvojiti od pojma areala vrste. Areal je prostor ili oblast na Zemlji koju jedna vrsta naseljava. U okviru areala jedne vrste mogu da se nađu različita staništa. Granice areala neke vrste predstavljaju u stvari granice njene rasprostranjenosti. Vrste koje su vrlo široko rasprostranjene su kosmopoliti. Nasuprot njima su endemiti, vrste koje naseljavaju samo jednu, često usku oblast. Endemiti nastaju izolovanjem oblasti u kojima se zadržavaju vrste kojih nema u drugim oblastima. Vrste koje se sreću u samo određenim staništima i predstavljaju ostatke izumrlih vrsta koje su živele u ranijim geološkim periodima nazivaju se relikti. Zaštiti tih vrsta mora se pokloniti posebna pažnja.

Literatura[uredi]

  • Janković, M., Đorđević, V: Primenjena ekologija, Naučna knjiga, Beograd, 1981.
  • Đukanović, Mara: Ekološki izazov, Beograd, 1991.
  • Stanković, S: Ekologija životinja, Beograd, 1979.
  • Janković, M: Fitoekologija, Beograd, 1986.