Организам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ешерихија коли је чест пример прокариотског микроорганизма
Гљива паразитира на дрвету

Организам је, са биолошке тачке гледишта, било који повезани животни систем. У ову категорију потпадају микроорганизми, биљке, гљиве и животиње. Сваки организам у мањој или већој мери има могућност да осети и одговори на стимулусе (дражи и надражаје), да се размножава, расте и развија, а има и способност хомеостазе (самоодржавања).

Организми се према броју ћелија деле на једноћелијске (уницелуларне) и вишећелијске (мултицелуларне). Први се састоје од само једне ћелије која обавља све животне функције. Поједини једноћелијски организми образују колоније, што доводи до специјализације ћелија. Друга група је изграђена од великог броја ћелија, неколико билиона у случају људи. Такви организми су вишећелијски, а могу бити на ћелијском нивоу организације (у случају плакозоа), док други образују ткива, органе, органске апарате и системе органа.[1]

Према уређености ћелијског једра (нуклеуса), организми се деле на прокариотске и еукариотске. Прокариоте сачињавају два домена — бактерије и архее. Њихова цитоплазма је зрнаста и колико-толико једнаког састава у свим њеним деловима. Еукариоте чине трећи домен, а карактерише их присуство мембраном издвојеног једра око којег се додатно налазе специјализоване ћелијске органеле, све са улогом обављања животних процеса.[2]

Таксономски гледано, организми се деле на три претходно поменута домена. Унутар ових домена налазе се и према традиционалној подели установљених пет царстава — царство бактерија, царство протиста, царство гљива, царство биљака и царство животиња. Само бактерије су прокариоте. Сви од набројаних организама су ћелијски. Ван свих досад поменутих категорија налазе се нећелијски организми, што су заправо вируси.[2]

Појам организам потиче од грчке речи органисмос (грч. ὀργανισμός), која своје порекло вуче од такође грчке речи органон (ὄργανον) у значењу оруђе, алат, инструмент. Исту етимологију имају сродне речи попут организација.[3] Ван биолошког описивања организама као таквих, под овим појмом се подразумева сваки самоодржив (аутономан) и правилно уређен ентитет.[4]

Референце[уреди]

  1. ^ Петров 2005
  2. ^ а б Шербан 2010
  3. ^ „ὄργανον , τό, (ἔργον, ἔρδω)“. A Greek-English Lexicon Приступљено 26. 10. 2013.. 
  4. ^ Organisms Machines and Thunderstorms. University of California Press. 2008 Приступљено 26. 10. 2013.. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Организам


Литература[уреди]

  • Петров, Бригита (2005). „Организација животиња“. Биологија за други разред гимназије природно-математичког смера. Београд: ЗУНС. ISBN 978-86-17-13085-7. 
  • Шербан, Нада М. (2010). „Класификација организама“. Биологија за први разред гимназије. Београд: ЗУНС. ISBN 978-86-17-17585-4.