Stanca

U poeziji stanca je jedinica u okviru veće književne poetske forme. U modernoj poeziji, najčešće se poistovećuje sa strofom. Stanca se sastoji od grupisanih strofa, razdvojenih novim redom, sa određenim ritmom i šemom i ustaljenim brojem redova:

• 2 reda = Kuplet
• 3 reda = Tercet
• 4 reda = Katren
• 5 reda = Sinkven
• 6 reda = Sestet
• 7 reda = Septet
• 8 reda = Oktava

Ostale vrste stanci::

• Baladna stanca
• Burnsova (Škotska) stanca
• Otava rima
• Sicilijanska oktava
• Spenserova stanca
• Balasijeva stanca
• Onjeginova stanca
• Terca rima

Primeri

Primeri stance su mnogobrojni, posebno u srednjovekovnoj književnosti, kod trubadura, ali i Dantea, Petrarke, Bokača. Stance su suptilne kod Šekspira, povezane zajedničkom rimom, kao u Sonetu 116::

Спој верних душа, сметња не ремети.                  |\
А љубав није љубав, коју свако                       | \
С променом мења, ил' ако се сети                     | / Једна станца
Да с неверником изневери лако.                       |/

О, не! Љубав је тек кула светиља                     |\ 
Што гледа буре и њихову пену                         | \
Она је звезда, висока водиља,                        | / Једна станца
За залуталу барку. Ни времену                        |/

Играчка није, мада су румена                         |\
Лица под њеном косом која чека;                      | \
О, љубав нема промена, ни мена                       | / Једна станца
Већ траје док је света и века.                       |/

Ако ја грешим, мој стих је лаж тада                  |\
И нико није волео никада.                            |/  Куплет