Tatarin

Tatarin i surudžija, druga polovina 19. veka

Tatarin je pripadnik tatarskog naroda, ali u Srbiji pod tim terminom se podrazumeva, preteča današnjih poštara. Dužnost mu je da, na konju, nosi poštu, važne dokumente, novac, vrednosti manjih dimenzija na određenoj relaciji.

Prvi naziv Pošte u Srbiji 1835. kada je osnovana je bio „Tatarska služba”.

Tatari su jahali konje koje su menjali u usputnim menzulanama, ređe mezulana ili menzilanama (pretečama objekata pošte). U Menzulani su pored svežeg konja mogli dobiti i hranu i smeštaj (menzulana = menzil na turskom „konj” + han — „kuća, odmorište”).

Tatari su bili vrlo izdržljivi i hrabri ljudi poznati po brzini. Najbrži su relaciju Beograd–Istanbul prelazili za 4 dana! Tatari su bili ljudi od ugleda i poverenja rang im je bio definisan visinom fesa. Što viši fes, viši rang. Za pomoćnike su imali surudžije (dolazi od turske reči surukçi).

Poslednji tatarin u Srbiji bio je Rista Prendić.