Истанбул

Из Википедије, слободне енциклопедије
Истанбул
тур. İstanbul

Istanbul collage 5f.jpg
Истанбул - колажни приказ знаменитости

Основни подаци
Држава Застава Турске Турска
Вилајет Истанбул
Становништво
Становништво (2009) 10.895.257 (процена)
Агломерација 18.635.000
Географске карактеристике
Координате 41°00′36″N 28°57′37″E / 41.01, 28.960278
Надморска висина 100 м
Површина 1.830,92 км²
Истанбул на мапи Турске
{{{alt}}}
Истанбул
Истанбул на мапи Турске
Остали подаци
Градоначелник Кадир Топбаш
Веб-страна istanbul.gov.tr


Координате: 41° 00′ 36" СГШ, 28° 57′ 37" ИГД
Истанбул, Цариград или Константинопољ (тур. İstanbul; грч. Κωνσταντινούπολις) је град у Турској у вилајету Истанбул. Град је смештен на Босфорском мореузу, некадашња је престоница трију великих царстава - римског (330—395), византијског (395—1453) и отоманског (1453—1923). Након оснивања модерне републике Турске, Анкара је проглашена њеним главним градом. Истанбул је највећи град у Турској и њено културно и привредно средиште, а уједно и једини град на свету који се простире на два континента. Према процени из 2009. у граду је живело 10.895.257 становника.

Данас је седиште истоимене области, док је делу града познатом као Фанар седиште Васељенског патријарха.

Назив[уреди]

Београдска капија.(тур. Belgrad Kapısı)

Најстарије име за овај град, оно које су му доделили грчки колонисти из Мегаре јесте Византион (грчки: Βυζάντιον, латиничним: Byzantion, латински назив: Byzantium). Једно кратко време у 3. веку, град је носио име Августа Антонина које му је дао цар Септимије Север у част свога сина.

Кад је Константин Велики град учинио источном престоницом царства, град се називао Други Рим (латински: Secunda Roma, грчки: Δευτέρα Ρώμη). Од 5. века користи се и назив Нови Рим (латински: Nova Roma, грчки: Νέα Ρώμη).

Уместо назива Нови Рим ускоро се чешће почео користити назив Константинопол или Константинополис (грчки: Κωνσταντινούπολις, латиничним: Kōnstantinoupolis, латински назив: Constantinopolis) што значи „Константинов град“. Осим овог назива, у Византији се често град ословљавао као „Краљица градова“ (Βασιλίς τῶν πόλεων), а у колоквијалном говору обично се користио само назив „Град“ (старогрчки: ἡ Πόλις, латиничним: hē Polis, грчки: η Πόλη, i Poli).

У исламском свету град је био познат под називима - арапски: القسطنطينية, латиничним: al-Qusṭanṭiniyah, отомански турски: قسطنطينيه, латиничним: Kostantiniyye. Након освајања Цариграда 1453. године, ово је било званично име у османском турском језику, те се користило до пада царства 1923. године. У персијском и арапском језику такође су се пре користили и називи као Rūmiyet al-kubra (Велики град Римљана) или Taht-i Rūm (престоница Римљана) и сл.

Назив Истанбул се први пут помиње у 10. веку у јерменским и арапским па онда турским изворима. Име долази од грчког израза "εἰς τὴν Πόλιν" или "στην Πόλη", што значи „у граду“. Овај се назив користио у говорном језику и пре османског освајања града, те се тако користио и за време османске владавине, мада је званичан назив био قسطنطينيه, (Kostantiniyye). Након стварања Турске Републике 1923. године, овај је назив проглашен јединим службеним називом града, те су турске власти од странаца захтева коришћење овог назива уместо нетурских назива као Константинопољ или Цариград. Такође се понекад користио и назив Стамбул, што је укинуто проглашењем новог службеног назива. У 17. и 18. веку неко се време паралелно уз службени османски назив Kostantiniyye, користио и назив İslambol или İslambul у неким делима и документима. Као и Византијци, и Турци су у отоманско време додавали граду нека почасна имена, као: Dersaadet (در سعادت 'Врата благостања'), Derâliye (در عاليه) или (Bâb-ı Âlî ' 'باب عالی' Висока или Узвишена порта'), или Pâyitaht (پایتخت, 'Столица престола'), која су обично означавала власт.

У источним и јужним словенским језицима, па тако и у српском пре се користио и још се користи назив Цариград (старословенски језик: Цѣсарьградъ, старословенски: Царьградъ, руски језик: Царьград, бугарски језик: Цариград, украјински језик: Царгород, западни јужнословенски језици: Цариград, тј латиничним: Carigrad. Овај је назив спој словенских речи „цар“ и „град“, који вероватно долази од грчког израза Βασιλέως Πόλις (латиничним: Basileus Polis), што значи „град цара“ (или краља). Такође, ово име је прешло и у румунски језик у облику Ţarigrad.

Средњовековни Викинзи, тачније Варјази, за овај су град користили старонордијско име Miklagarðr (од mikill 'велико' и garðr 'град'). Ово се име користи и данас у исландском језику у облику Mikligarður.

Иако турска влада намеће у свим језицима службени назив „Истанбул“, многи језици још увек користе традиционална имена за тај град. Тако се на модерном грчком језику, град још увек назива Κωνσταντινούπολη (Konstantinupoli), на јерменском Болис, на хебрејском קושטא (Кушта) итд. Такође се у српском користи и назив Цариград.

Географија[уреди]

Истанбул се налази близу Северноанадолијског раседа који је одговоран за неколико разорних земљотреса у скоријој историји. Истраживања показују да постоји велика вероватноћа да ће Истанбул и околину задесити страховити земљотреси у наредним деценијама.[1] Близина Мраморног мора доноси и опасност од цунамија ако дође до земљотреса. Лош квалитет градње већег дела модерног града прети да евентуалне земљотресе претвори у разарајуће катастрофе.[2]

Клима[уреди]

Клима Истанбула је умерено-континентална.


Клима Истанбула, Застава Турске Турска
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 18,3 24,0 26,2 32,9 33,0 40,2 40,5 38,8 33,6 34,2 27,2 21,2 40,5
Средњи максимум, °C 8,7 9,1 11,2 16,5 21,4 26,0 28,4 28,5 25,0 20,1 15,3 11,1 18,4
Средња температура, °C 5,8 5,9 7,6 12,1 16,7 21,0 23,4 23,6 20,2 16,0 11,9 8,2 14,3
Средњи минимум, °C 2,9 2,8 3,9 7,7 12,0 16,0 18,5 18,7 15,5 12,0 8,5 5,3 10,3
Апсолутни минимум, °C −10,4 −16,1 −7 −0,6 3,6 8,0 10,5 8,2 5,2 2,0 −2 −3,4 −16,1
Количина падавина, mm 98,4 80,2 69,9 45,8 36,1 34,0 38,8 47,8 61,4 96,9 110,7 123,9 843,9
Извор: Светску метеоролошку организацију (ОУН)[3] Devlet Meteoroloji İşleri Genel Müdürlüğü[4][5] и BBC Weather Centre[тражи се извор од 12. 2013.]


Окрузи[уреди]

Капали чаршија

Адалар (Adalar), Арнавуткој (Arnavutköy), Аташехир (Ataşehir), Авџилар (Avcılar), Багџилар (Bağcılar), Бахчелиевлер (Bahçelievler), Бакиркој(Bakırköy), Бајрампаша (Bayrampaşa), Башакшехир (Başakşehir), Бешикташ (Beşiktaş), Бејкоз (Beykoz), Бејликдузу (Beylikdüzü), Бејоглу (Beyoğlu), Бујукчекмеџе (Büyükçekmece), Чаталџа (Çatalca), Чекмекој(Çekmeköy), Есенлер (Esenler), Есенјурт (Esenyurt), Ејуп (Eyüp), Фатих (Fatih), Газиосманпаша (Gaziosmanpaşa), Гунгорен (Güngören), Кадикој (Kadıköy), Кагитхане (Kağıthane), Картал (Kartal), Кучукчемекџе (Küçükçekmece), Малтепе (Maltepe), Пендик (Pendik), Санџактепе (Sancaktepe), Саријер (Sarıyer), Силиври (Silivri), Султанбејли (Sultanbeyli), Султангази (Sultangazi), Шиле (Şile), Шишли (Şişli), Тузла (Tuzla), Умраније (Ümraniye), Ускудар (Üsküdar), Зејтинбурну (Zeytinburnu)

Историја[уреди]

Византион[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Византион

Византон (старогрчки: Βυζάντιον, латински: Byzantium, грчки: Βυζάντιο) било је колонијално насеље Грка из Мегаре из 667. п. н. е., које је добило име по њиховом краљу Бизасу, (грчки: Βύζας, Βύζαντας).

Након удружења са Песценијем Нигером, против Септимија Севера, град је био под римском опсадом, и претрпео је велику штету 196. године. Септимије Север обновио је град који је убрзо опет био у успону.

Византијско царство[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Византски Цариград
Уметников доживљај Цариграда

Положај Византиона мотивисао је Константина Великог на утемељење Новог Рима (латински: Nova Roma) тј. Константинопоља (грчки:Κωνσταντινούπολις, латиничним: Kōnstantinoupolis, латински: Constantinopolis). По легенди, пророчански сан показао му је положај града. Константинопољ је постао и остао престоница Источног римског царства или Византског царства, све до његовог пада 1453. године.

Повољан положај града између Европе и Азије био је веома важан за развој трговине и културе. Због важног стратешког положаја, Цариград је контролисао путеве између Азије и Европе, као и пролаз из Средоземног мора у Црно море.

Цариград је, као главни град Византије, био највећи град у Европи, па су га Грци звали i Poli ("Град"), будући да је био средиште хеленског света. 1204. године град су освојили и опљачкали крсташи у Четвртом крсташком рату, а поново су га освојили Никејанци 1261. године, под вођством Михајла VIII Палеолога.

Падом Рима и Западног римског царства, град је постао једини главни град онога што данас Историчари зову Византија или Византско царство (овај термин уведен је тек у 18. веку). Ово је царство имало грчку културу те је постало центар православља, након одвајања од римске Цркве. У овом се царству налазило мноштво цркви, укључујући Ају Софију (Свету Софију), највећу светску цркву. Град је још увек седиште цариградског патријарха, духовног вође православне Цркве.

Османско царство[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Османско царство и Пад Цариграда (1453)

Након опсаде дуге 53 дана, 29. маја 1453. године, султан Мехмед II Освајач ушао је у Цариград кроз велику рупу у Теодосијевим зидовима коју је направио његов топ. Цариград је 1453. године постао трећа престоница османског царства.

Велики базар и палата Топкапи подигнути су неколико година након турског освајања. У граду су подигнуте џамије, као џамија Фатих, заједно са припадајућим школама и купалиштима. У град је насељено ново становништво које се састојало од Јевреја, хришћана и муслимана, који су досељени из свих делова царства.

За време владавине Сулејмана држава доживљава велики уметнички и архитектонски развој. Архитекта Синан у граду је направио многе џамије и друге зграде, а османска керамичка уметност и калиграфија такође доживљава процват.

Прошлост града[уреди]

Историјски делови Истанбула*
Светска баштина Унеска
Држава Застава Турске Турска
Врста културна
Критеријум I, II, III, IV
Референца 356
Регија Европа
Историја уписа у светску баштину
Упис 1985.  (9. седница)
* Име као на званичној листи светске баштине.
Регију је класификовао УНЕСКО.
Цар Константин Велики, мозаик из цркве св. Софија

Прву насеобину на овом месту основали су грчки колонисти из Мегаре 667. п. н. е. и назвали су је Византион по свом краљу Бизасу. Током грађанског рата 196 године, Септимије Север га опседа и тешко разара, али га по доласку на власт обнавља и град се врло брзо опоравља од тога.

Константин Велики одлучује да на том месту подигне нову престоницу, пошто му се оно указало у сну, и 330. године оснива га под именом Нови Рим. Тај назив, међутим није ухватио корена и уместо тога све више се користио назив Константинов град тј. Константинопољ. Након распада Римског царства Цариград постаје главни град Источног дела који ће бити назван Византија тек у новије време. Никада у својој историји цар и поданици Источног римског царства нису себе називали Византијци, нити су икада своју државу називали Византија. Они су били Ромеји током целе своје историје, док је антички назив града Византион био потпуно ван употребе.

Захваљујући доброј позицији на раскршћу главних копнених и морских путева, као и чињеници да је био престоница најзначајније државе у то доба Цариград се врло брзо развија и ускоро постаје највећи и најбогатији град ондашњег света.

Крсташи IV крсташког похода успевају да га освоје са морске стране и страховито га пљачкају 1204 (Пад Цариграда (1204)). Након тога Цариград бива седиште Латинског царства све док 1261. не бива ослобођен од стране никејског цара Михаила VIII Палеолога који обнавља Византијско царство.

Турски султан Мехмед II успева да, након дуге блокаде и опсаде, освоји град у последњем јуришу у уторак, 29. маја 1453, након чега је град претрпео огромно пљачкање и разарање, а у одбрани града погинуо је и последњи византијски цар Константин Драгаш (Пад Цариграда (1453)).

Цариград, као престоница Турске империје, доживљава велику промену из Византијског у Отомански град. Црква св. Софија (Аја Софија), као и још неколико цркава у граду, бива претворена у џамију. Широм града су подизане џамије, јер је сваки султан хтео да градњом џамије покаже своју величину. Најлепше су свакако: Сулејманова (која је и највећа у граду), Фатихова, Бајазитова и султан Ахметова.

Ред Суфита, који је раширен по целом исламском свету, основао је у граду велики број текија, а сматра се да их је у доба Турске империје било преко 100 оперативних у самом граду. Многе од њих су опстале до дана данашњег као џамије или музеји.

Оснивањем Турске републике 1923. престоница се сели у Анкару (Ангору), а град од 1930. добија званично име Истанбул.

Педесетих година 20. века турска полиција организује велике насилне антигрчке нереде. Као последица тога велики број Грка напушта Истанбул, а некада бројна и напредна грчка заједница у граду бива драстично смањена. Аднанова влада је шездесетих година 20. века започела процес модернизације и индустријализације земље који није заобишао ни Истанбул. Цену модернизације платиле су неке историјске грађевине широм града. Као последица тога 1970их година почиње велики прилив становништва у град, првенствено из Анадолије, јер је рад у фабрикама нудио много бољи живот у односу на мукотрпно бављење пољопривредом у планинским пределима Мале Азије.

Становништво[уреди]

Становништво кроз историју
Пре успостављања републике Након успостављавања републике
година популација година популација раст
100 36,000 1924 500,000
361 300,000 1927 680,000 +36.0%
500 400,000 1935 741,000 +9.0%
7. век 150–350,000 1940 793,000 +8.4%
8. век 125–500,000 1945 860,000 +8.4%
9. век 50–250,000 1950 983,000 +14.3%
1000 150–300,000 1955 1,258,000 +28.0%
1100 200,000 1960 1,466,000 +16.5%
1200 150,000 1965 1,742,000 +18.8%
1261 100,000 1970 2,132,000 +22.4%
1350 80,000 1975 2,547,000 +19.5%
1453 45,000 1980 2,772,000 +8.8%
1500 200,000 1985 5,475,000 +97.5%
1550 660,000 1990 7,620,000 +39.2%
1700 700,000 1995 9,260,000 +21.5%
1800 570,000 2000 10,923,000 +18.0%
1850 785,000 2005 12,061,000 +10.4%
1914 1,125,000 2010 13,256,000 +9.9%

Током историје, Истанбул се често рангиран међу највећим градовима света. Око 500. године, Константинопољ је имао између 400.000 и 500.000 људи. До 13. века Константинопољ је био у конкуренцији за највећи град у свету заједно са Багдадом и кинеским Чанањем. Никада више није био највећи град на свету, али је био највећи град у Европи до 19. века када га је претекао Лондон. Данас је то један од највећих урбаних средина у Европи. Према подацима из јула 2011. Истанбул има 11,25 милиона чиме је то други град у Европи након Москве са 11,65 милиона.[6] Према превиђањима англомерација Истанбула ће до 2015. да претекне англомерацију Москве.

Турски институт за статистику проценио је да популација на дан 31. децембар 2012. износи 13.854.740, чиме је то највећи град у Турској где живи 18% становништва државе. Годишњи пораст становника је око 3,45% чиме је Истанбул најбрже растући град међу метрополисима у државама које су чланови Организације за економску сарадњу и развој. Високи раст осликава тренд урбанизације широм земље, с обзиром да су после Истанбула други и трећи град по расту у земљама ОЕЦД-а турски градови Измир и Анкара.

Истанбул је доживео велики раст поготову у другој половини 20. века, када је дошло до удесетостручења у броју становника. Раст је делимично последица проширења града између 1980. и 1985. године када је број становника града дуплиран. Значајан раст је услед велике миграције људи са истока Турске услед потраге за послом и бољих услова живота.

Број странаца у Истанбулу је релативно мали са само 42.228 у 2007.[7] Само 28% становника града су оригинално из Истанбула.

Знаменитости[уреди]

Истанбул је град у коме се сусрећу многе цивилизације и чији су трагови видљиви широм града.

Зграде, споменици и стадиони[уреди]

Тргови, квартови и пијаце[уреди]

  • Трг Таксим
  • Бејолу
  • Бебечки рибљи ресторани
  • Велики Базар
  • Пијаца зачина
  • Залив Златни рог

Образовање[уреди]

Капије универзитета

Град је седиште многих универзитета, који су претежно државни, али се последњих година отворио и један број приватних.

  • (Bahçeşehir University)
  • (Boğaziçi University)
  • Фатих универзитет
  • Галатасарај универзитет
  • (Işık University)
  • (İstanbul Bilgi University)
  • (İstanbul Technical University)
  • (İstanbul University)
  • (Koç University)
  • (Marmara University)
  • (Sabancı University)
  • (Yeditepe University)
  • (Yıldız Technical University)

Градски превоз[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Градски превоз у Истанбулу
Босфорски мост

Истанбул има развијен систем градског превоза али је и поред тога свакодневно суочен са великим саобраћајним застојима на прилазима граду и главним градским саобраћајницама.

Градски превоз у Истанбулу чине аутобуси, минибусеви, лаки метро, бродићи и трајекти. У граду се налази и цивилни аеродром.

Братски градови[уреди]

Истанбул је збратимљен са 45 градова широм света.[8] То су:

Референце[уреди]

  1. ^ „archives.cnn.com“. Archives.cnn.com. 28. 4. 2000. Приступљено 7. 1. 2012.. 
  2. ^ „atlas.cc.itu.edu.tr“. Atlas.cc.itu.edu.tr Приступљено 7. 1. 2012.. 
  3. ^ „Istanbul“. Worldweather. 5. 10. 2006. Приступљено 7. 1. 2012.. 
  4. ^ „Yıllık Toplam Yağış Verileri - İstanbul (Data of the total annual precipitacion of Istanbul)“. Meteor.gov.tr Приступљено 7. 1. 2012.. 
  5. ^ „Ölçülen En Düşük Sıcaklıklar (Lowest Recorded Temperatures): 30.01.2012 06:00 - 31.01.2012 06:00 (UTC) - İstanbul“. 
  6. ^ „File 11a: The 30 Largest Urban Agglomerations Ranked by Population Size at Each Point in Time, 1950–2025“ (xls). World Urbanization Prospects, the 2011 Revision. The United Nations. 5. 4. 2012. Приступљено 20. 9. 2012.. 
  7. ^ Kamp, Kristina (17. 2. 2010.). „Starting Up in Turkey: Expats Getting Organized“. Today's Zaman Приступљено 27. 3. 2012.. 
  8. ^ „Братски градови Истанбула“ Приступљено 08. 09. 2007.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :