Пошта

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Поштар (вишезначна одредница).
Disambig.svg
Уколико сте тражили предузеће у Србији, погледајте чланак ЈП ПТТ саобраћаја „Србија“.
Табла на згради где је била прва Пошта у улици краља Петра I, у Београду

Пошта је појам који означава:

  • Пошту као врсту услуге пријему преносу и дистрибуцији пошиљки.
  • Пошту као институцију која се бави дистрибуцијом пошиљки.
  • Пошту као зграду где се налазе просторије за рад службеника поште.

Пошта је врста услуге која се односи на пријем, разношење, превоз и испоруку: писама, дописница, разгледница, новца, судских и војних позива, пакета и слично.

Наплаћивање услуга обично иде у виду поштанских марака које се лепе на коверат или се наплаћују у облику таксе уз пошиљку и оверава печатом.

Сакупљање поштанских марака (обично ретких примерака) назива се филателија. Овом активношћу се баве филателисти.

Истим именом „пошта“, назива се и грађевински објекат у којем су смештене службене просторије предузећа за вршење поштанских услуга. Свака пошта има свој поштански број, у Србији је тај број петоцифрен нпр. за Крупањ је то 15314 итд. Прве две цифре обично представљају позивни телефонски број за то место. Обично се у пошти налази и телефонска говорница, што у време када је било мало телефонских прикључака, а нарочито пре увођења мобилне телефоније, било посебно значајно.

Предузећа за пружање поштанских услуга, раније су по правилу обављала и телеграфски и телефонски саобраћај, па је заједничка скраћеница била ПТТ.

Данас се у Србији пружањем поштанских услуга бави Јавно предузеће ПТТ саобраћаја „Србија“, користећи за ове своје активности назив (робну марку) Пошта.

Историја[уреди]

Данас нам је сасвим нормално да путем поште шаљемо и примамо писма и пакете. Међутим, премда је идеја о поштанској служби никла врло давно, она се остваривала веома споро. У старо доба, у Ирану и Риму, држава се бринула о испоруци порука, али су се те поруке односиле искључиво на државне послове. Током средњег века, удружење трговаца и нека већа универзитета одржавали су посебну и ограничену поштанску службу, којом су се користили искључиво њени чланови. Тек су у 16. веку владе неких земаља почеле уводити редовну поштанску службу; најпре због тога што су на тај начин могле надзирати сумњиву преписку; затим, због тога јер је поштанска служба представљала извор прихода; и коначно, зато што је обезбеђивала услуге потребне јавности. Данас је као основа за обављање поштанских услуга практично остао само овај трећи разлог. Краљ Хенри VIII је имао поштанску службу у Енглеској, а његови су насљедници ту службу проширили. Године 1609. само су службене листоно- ше могли преносити поруке у облику писма. Међутим. лондонски трговци су 1680. године основали сопствену службу испоруке писама у граду и околини. То је била тзв. "пени-пошта" - једно писмо стајало један пенни. Та је пошта пословала врло успешно, па ју је енглеска влада преузела и наставила њен рад све до 1801. године. Читав тај систем коначно је промењен 1840. године. Уведене су поштанске марке и јединствене тарифе за сва места у земљи, а разлика је постојала једино у вези са тежином поштанске пошиљке. Све остале државе организовале су свој поштански систем по узору на онај у Великој Британији.

Поштар[уреди]

Поштар је врста занимања и то је службеник поште који носи поштанске пошиљке до крајњег корисника. Поштар има посебну униформу и превозно средство. Раније су се користили коњи касније бицикли а сада мотоцикл и аутомобили за превоз поште. О поштарима су снимани и филмови.

Познати филмови су „Љубавни случај службенице ПТТ-а“, „Поштанска кочија“ и „Поштар увек звони два пута“.

Види још[уреди]