Teodosije Kavkaski

Teodosije Kavkaski

Monah Teodosije Kavkaski (rođ. Fjodor Fedorovič Kašin) je svetitelj Ruske pravoslavne crkve.

Žitije

Rođen je 3. maja 1841. godine u Permskoj guberniji, u siromašnoj seljačkoj porodici. Njegovi roditelji, Fjodor i Katarina, bili su pobožni i duboko religiozni hrišćani i, uprkos siromaštvu i mnogo dece, učili su svoju decu da žive pobožno.

Kao veoma mlad, podstaknut Duhom Svetim, Fjodor je napustio svoj dom i, pridruživši se grupi hodočasnika, otišao sa njima na Svetu goru Atos. Tamo je odrastao, naučio da čita i piše, i vršio monaška poslušanja. Našavši ga poslušnim, sposobnim i vrednim u molitvi, iguman ga odvede na svoje mesto i dade mu keliju. Mladi podvižnik je govorio samo u slučajevima krajnje nužde, molio se nadahnuto, ostajao u smirenju,

Kada je Fjodor imao četrnaest godina, u manastir je došao ruski general. Sa sobom je doveo jednu veoma bolesnu ženu. Ostavivši je na brodu, general je došao da zamoli igumana za pomoć. Iguman je naredio da pozove Fjodora, a mladić molitve je učinio prvo čudo - izlečio je bolesnu ženu od njene bolesti.

Fjodorova pobožnost i vrline postali su predmet zavisti i ljubomore manastirske bratije, ali je on smerno podneo sva poniženja.

Zamonašio sa imenom Teodosije. Pet godina vršio poslušanja u dvorištu ruskog hospicija, primajući uboge, bolesne i sve kojima je bila potrebna njegova pomoć i uputstva.

Po blagoslovu svog ispovednika, Teodosije je hodočastio u Svetu zemlju i posetio mnoge svetinje. Ostao je u Jerusalimu kod Groba Gospodnjeg, služeći tamo više godina.

Krajem 19. veka Teodosije se vratio na Atos. Po blagoslovu igumana Joanikija, 12. decembra 1897. godine, rukopoložen je za jeromonaha Teodosiju 14. decembra 1897. godine.

Jeromonah Teodosije služio je u poslušanju igumanu Joanikiju do 1901. godine. Posle njegove smrti, postao je nastojatelj manastira. Godine 1907, na sopstveni zahtev, razrešio se dužnosti rektora i ponovo se povukao u Jerusalim, gde je primio shimu.

Posle izvesne nevolje, poklonivši se Svetoj zemlji, otac Teodosije je krenuo u Rusiju. Živeo je samo godinu dana na imanju generala u Platnirovki, a zatim se nastanio 27 kilometara od grada Krimska, nedaleko od sela Temnje Buki. Ovde je osnovao skit, gde je sa njim počelo da živi nekoliko monahinja iz obližnjeg manastira, kao i dve tinejdžerke koje mu je doveo Božanstveni Promisao – Ana i Ljubov, koje su provele trideset godina pored oca Teodosija i, posle pravednika starešine. smrti, sastavio rukopis o svom neverovatnom životu.

U okolini Krimska odmah su se proširile glasine o izuzetnom starcu. Ljudi su počeli da mu dolaze za blagoslove i savete, pošto je posedovao dar duhovnog uvida. Jedne je osuđivao, druge isceljivao od bolesti, a druge lečio rečima. Tretirali sve uz učešće, vođenje na putu spasenja.

U martu 1927. godine, dve nedelje pre Vaskrsa, otac Teodosije je uhapšen i odveden u Novorosijsk. Pod istragom je bio do januara 1929. godine, nakon čega je, osuđen na tri godine logora, poslat u progonstvo. Iskušenica Ljubov je otišla tamo za i služila mu je do kraja svog mandata. Otac Teodosije je ostao u izgnanstvu do 1932. godine.

Tokom Velikog otadžbinskog rata, otac Teodosije je bio jedan od najrevnosnijih molitvenika za pobedu Rusije, neprestano se molio za zdravlje njenih branilaca i za pokoj palih vojnika.

Kada su se Nemci približili Mineralnim vodama, dogodio se sledeći incident. Brzo, nimalo kao starac, otac Teodosije trči do vrtića i kaže deci koja idu ulicom: „Hodite, hodajte, za mnom, deco! Trčite za mnom! Za zabavu su deca trčala za dedom Kuzkom, a učitelji za decom. U međuvremenu, granata je pogodila zgradu vrtića i uništila je. Ali niko nije stradao - sve je izveo pronicljivi starac.

Starac ih je često upućivao da izgovaraju Isusovu molitvu, i govorio je da bi se, kada bi ljudi znali šta ih čeka posle smrti, molili Bogu dan i noć.

Na dan njegove smrti u kući se pojavio nepoznati stranac. Cele noći je čitao psalme i Sveto Jevanđelje napamet. Tokom sahrane, četiri mladića su se dobrovoljno javila da nose kovčeg. Bili su neobično obučeni: dugačke košulje, čizme; svi su imali plavu kosu. Podigli su kovčeg i na rukama ga odneli na groblje, nakon čega su netragom nestali.

25. aprila 1995. godine, u utorak Svetle sedmice, u crkvi Arhangela Mihaila, koja se nalazi u selu Crveni čvor, za vreme Vaskršnje službe poslednji put je otpevana „Večna pamjat” starcu Teodosiju. Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit Gedeon blagoslovio je ovdašnje poštovanje jeroshimonaha Teodosija na dan njegove blažene upokojenja 27. jula/8. avgusta.