Велики отаџбински рат

Време:	22. јун 1941 — 9. мај 1945.
Локација:	Совјетски Савез, централна и источна Европа
Резултат:	Совјетска победа
Узрок битке:	; Немачка агресија на СССР
Промене у територији:	{{{територија}}}
Цивилне жртве:	{{{цивилне жртве}}}

ВЕЛИКИ ОТАЏБИНСКИ РАТ
	Део Другог светског рата
	; Орден отаџбинског рата
Време:	22. јун 1941 — 9. мај 1945.
Локација:	Совјетски Савез, централна и источна Европа
Резултат:	Совјетска победа
Узрок битке:	; Немачка агресија на СССР
Промене у територији:	{{{територија}}}
Цивилне жртве:	{{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
Совјетски Савез; * Савезници:; Велика Британија; САД; Југославија; Пољска; Чехословачка; Албанија; Румунија; (од септембра 1944); Бугарска; (од октобра 1944)	Трећи рајх; * Силе Осовине:; Италија; (до октобра 1943); Мађарска; Словачка; Хрватска; Шпанија; (до 1943, незванично); Финска; (до септембра 1944); Румунија; (до септембра 1944); Бугарска; (до октобра 1944)
Заповедници
Јосиф Стаљин; Георгиј Жуков; К. Рокосовски; Иван Баграмјан; Семјон Буђони; К. Ворошилов; Р. Малиновски; С. Тимошенко; Фјодор Толбухин; Савезници:; Винстон Черчил; Хари Труман; Јосип Броз Тито; Михаил Жимјерски; Лудвиг Слобода; Енвер Хоџа; Николај Камбреа; Владимир Стоичев	Адолф Хитлер; Федор фон Бок; Хајнц Гудеријан,; Евалд фон Клајст; Ерих фон Манштајн; Валтер Модел; Фридрих Паулус; Герд фон Рундштет; - Силе Осовине:; Ђовани Месе; Итало Гариболди; Густав Јани; Ференц Сомбатељи; Анте Павелић; Агустин Грандес; Петре Думитреску; К. Константинеску; Карл Ленарт Еш
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}}	{{{јединице2}}}
Јачина
5.800.000 војника; 117.511 топова и минобацача; 25.784 тенкова и јуришних топова; 24.488 авиона;	4.300.000 војника; 42.600 топова и минобацача; 4.171 тенкова и јуришних топова; 4.846 авиона;
Губици
{{{губици1}}}	{{{губици2}}}
	{{{подаци}}}

Велики отаџбински рат (рус. Вели́кая Оте́чественная война́) је назив који се користи у Руској федерацији и другим државама бившег Совјетског Савеза за операције вођене током Другог светског рата, од 22. јуна 1941. до 9. маја 1945. године на Источном фронту. Овај израз се углавном не користи изван земаља бившег Совјетског Савеза и он је патриотски и симболички израз. Настао је након немачког напада на СССР, 22. јуна 1941. године и имао је за циљ да мотивише становништво да брани совјетску државу. Пре овога термин „отаџбинског рата“ користио се за француску инвазију на Русију 1812. године. У току рата, 1942. године, уведен је Орден отаџбинског рата, којим су одликовани многи совјетски војници и официри, за „херојска дела почињена у борби за отаџбину“. Током Великог отаџбинског рата погинуло је 6,8 милиона совјетских војника, а 4,4 милиона је умрло у заробљеништву. Укупни губици Совјетског Савеза износе 26,6 милиона људи.

Дан победе у Великом отаџбинском рату, 9. мај, прославља се у Руској федерацији, Украјни, Белорусији и још неким другим бившим државама Совјетског Савеза, као Дан победе (рус. День Победы). Највећа парада „Парада победе“ (рус. Парад Победы) одржава се сваке године на Црвеном тргу у Москви, као сећање на прву Парду победе одржану 21. јуна 1945. године. Такође овај датум се у читавом свету обележава као Дан победе над фашизмом.

Садржај

1 Име
2 Историјат
- 2.1 Стратегијска дефанзива 1941-1943
- 2.2 Стратегијска офанзива 1943-1945
3 Стратешке операције и битке
4 Фото галерија
5 Види још
6 Спољашње везе

[уреди] Име

Термин Великог отаџбинског рата први пут се појавио у совјетском листу „Правда“ 23. јуна 1941. године, у чланку под насловом „Велики отаџбински рат совјетског народа“ (рус. Вели́кая Оте́чественная война́ советский народная), а коришћен је такође и у говору Јосифа Висарионовича Стаљина на радију 3. јула 1941. године. Поред овог назива, у Совјетском Савезу су током Другог светског рата коришћени и други називи, као: „Свети народни рат“ (рус. священная народная война), „Свети отаџбински народни рат“ (рус. священная отечественная народная война), „Победнички домовински рат“ (рус. победоносная отечественная война) и др. Предност називу Велики отаџбинки рат дата је и увођењем Ордена отаџбинског рата (рус. Орден Отечественной войны), Указом Президијума Врховног совјета СССР-а од 20. маја 1942. године.

Назив Велики отаџбински рат задржан је и после распада Савеза Совјетских Социјалистичких Република, 1991. године, и данас се користи у Руској федерацији и другим бившим совјетским републикама. У осталим земљама, које нису биле део Совјетског Савеза и где руски језик није основни језик комуникације, назив Велики отаџбински рат се не користи. У Америци и већини европских земаља користи се термин „Источни фронт у Другом светском рату“ (енгл. Eastern Front World War II), а у немачкој историографији: „Немачко-совјетски рат“ (нем. Deutsch-Sowjetischer Krieg), „Поход на Русију“ (нем. Russlandfeldzug), „Источна кампања“ (нем. Ostfeldzug) и друго.

језик	назив
Велики отаџбински рат на језицима народа СССР-а
абхаски	Аџьынџьтәылатәи Еибашьра ду
азербејџански	Böyük Vətən müharibəsi
белоруски	Вялікая Айчынная вайна
грузијски	დიდი სამამულო ომი
естонски	Suur Isamaasõda
литвански	Lielais Tēvijas karš
летонски	Didysis Tėvynės karas
казахски	Ұлы Отан соғысы
руски	Вели́кая Оте́чественная война́
украјински	Велика Вітчизняна війна

[уреди] Историјат

За више информација погледајте чланак Источни фронт у Другом светском рату

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.