Tropsko voće
Tropsko voće je botanički raznolika vrsta koja potiče iz tropskih regiona. Uzgaja se i razvija u klimatskim zonama sa visokim temperaturama, predstavljajući biodiverzitet voćnih sorti koje se razlikuju po strukturi, karakteristikama i fiziologiji.[1] Tradicionalno se tropsko voće konzumiralo lokalno ili se dobivalo iz divljine, međutim povećana proizvodnja, efikasniji transportni sistem i hladnjača doveli su do povećane globalne potrošnje poslednjih godina. Znatne količine tropskog voća sada se svakodnevno izvoze na evropsko, japansko i američko tržište. Velika većina ove proizvodnje troši se dok je voće sveže, ipak osnovana je i prerađivačka industrija.
Rasprostranjenost i raznovrsnost[uredi | uredi izvor]
Tropsko voće uspeva u delovima sveta gde su zastupljene ekvatroijalna, tropska i tropska monsunska klima, koje najviše odlikuju obilne padavine tokom cele godine, temperature tokom godine koje su u rasponu od 26 °C do 30 °C, vlažnost vazduha je takođe izuzetno velika (70—80%), a količina padavina na godišnjem nivou dostiže i 10 000mm[2]. U ovim uslovima preovlađuju vlažne i bujne tropske šume, izuzetno bogat biljni i životinjski svet. Tropsko voće najzastupljenije je u Južnoj Americi, južnoj i jugoistočnoj Aziji, Africi, u delovima Srednje Amerike, takođe i u nekim delovima Australije. Tropsko voće oduvek je bilo deo pejzaža ovih regiona sa svrhom da obezbedi hranu i ishranu na tim prostorima. Ovo voće veoma je raznoliko, međutim najpoznatiji primerci su: akiota, acerola, ananas, avokado, argan, banana, grejpfrut, guava, djurian,zmajevo voće (pitaja), jojoba, kaki, kaktus smokva, karambola, kas, kivi, kokos, limeta, liči...
Uslovi uzgajanja[uredi | uredi izvor]
Većina tropskog voća osetljiva je na niske temperature od 1°- 13 °C. Fiziološki poremećaji nastali kao rezultat metaboličkih reakcija ploda na takve temperature smanjuju njihove tržišne vrednosti.[1] Dakle, ovo voće uspeva najbolje u tropskim predelima gde temperatura varira od oko 26 °C- 32 °C.
Boja i ukus[uredi | uredi izvor]
Za tropsko voće značajne su intenzivne boje. Molekuli boja u biljnim namirnicama čini više od 2000 pigmenata koji voću daju boju i sadrže jake antioksidanse. Što je boja voća intenzivnija, veća je antioksidativna snaga.Dakle karakteristične su žive boje, te mnogo vitamina, minerala i vlakana. Za dobro uravnoteženu ishranu, izbegavanje kardiovaskularnih problema i dijabetesa preporučuje Svetska Zdravstvena Organizacija (WHO- World Health Organisation) dobro bi došlo redovno konzumiranje različitih vrsta ovog voća.[3] Što se tiče ukusa, jarke raznolike boje ovog voća uglavnom primame čoveka, međutim to ne znači da je i ukus podjednako dobar. Ovo voće često ima kiseo ili gorak ukus, tako da njegov izgled može zavarati.
Izvoz i uvoz[uredi | uredi izvor]
Sveže tropsko voće uglavnom se uzgaja u zemljama u razvoju.Iako se i dalje u Evropi smatra nišnim proizvodima, interesovanje za nove arome i posebne sorte raste[4]. Prenošenje zdravstvenih koristi tropskog voća može pomoći povećanju potražnje. Liči je jedno od glavnih uvezenih egzotičnih voćki. Takođe, sve je veći uvoz marakuje i ostalih voćki.Izbor vazdušnog ili pomorskog tereta zavisi od tržišta i roka trajanja proizvoda. Transport brodom biće mnogo jeftiniji, ali rok trajanja voća će isticati. Većina egzotičnog tropskog voća se u malim količinama isporučuje vazdušnim saobraćajem, dok se veće robe ili manje pokvarljivi proizvodi isporučuju morskim saobraćajem kad je to moguće. Holandija trguje raznim egzotičnim tropskim proizvodima koji se tokom cele godine nabavljaju, na primer, u Kolumbiji, Južnoj Africi, Zimbabveu, Tajlandu, Vijetnamu i Maleziji. Belgija je značajno povećala svoj ponovni izvoz ličija sa Madagaskara zbog logističkih izbora. To je njegov princip egzotičnog uvoza, naročito tokom decembra i januara.Španija izvozi uglavnom lokalno proizvedene egzotične sorte voća kao što su voće kaki, šipak i čerimoja, koje će verovatno biti uključene u istu trgovinsku statistiku i objašnjavaju njihov snažan rast izvoza.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Tropical Fruit - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Pristupljeno 2020-04-13.
- ^ „DEVETA GIMNAZIJA - GEOGRAFIJA”. www.devetagimnazija.edu.rs. Pristupljeno 2020-04-13.
- ^ „Tropical Fruit Information – TFNet – International Tropical Fruits Network” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-04-13.
- ^ „Exporting fresh exotic tropical fruit to Europe | CBI - Centre for the Promotion of Imports from developing countries”. www.cbi.eu. Pristupljeno 2020-04-13.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
