Троцветни јавор
| Trocvetni javor | |
|---|---|
| |
| Stablo u botaničkoj bašti Kju gardens | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | A. triflorum
|
| Binomno ime | |
| Acer triflorum | |
| |
| Areal | |
| Sinonimi | |
| |
Trocvetni javor (Acer triflorum) prvi je opisao ruski botaničar Komarov (Vladímir Leóntьevič Komaróv, 1869-1945) otkrivši ga na svom velikom putovanju po Dalekom istoku (Mandžuriji i Koreji) 1895-1897. Epitet vrste triflorum izabrao je zbog cvasti u kojima je po tri cveta opisujući cvast „Inflorescentiae cumuli velutino-pilosi rufiduli, racemi pauciflori, terni“ u publikaciji Trudы Imperatorskago S. Peterburgskago botaničeskago sada 18: 430. 1901. godine[1]. Kineski naziv 三花枫 (san hua feng) takođe znači trocvetni javor. U Srbiji je nepoznat.
Opis vrste[uredi | uredi izvor]
Listopadno podstojno drvo visoko do 25 m, u kulturi obično niže, sa okruglom krunom širine 15 m, i gustim grananjem; androdiecijska, ponekad andromonoecijska vrsta. Kora pepeljastosmeđa, vertikalno ispucala, ljušti se u manjim ljuspama ostavljajući narandžastobraon unutrašnju koru. Grančice vitke u početku maljave, ubrzo gole; zimski pupoljci mali, ljuspe trepavičasto dlakave.[2][3][4]
List složen iz tri izduženo objajaste liske srednje veličine (4-9 × 2-3,5 cm) celih ili sa nekoliko grubih zuba i 11-13 pari bočnih nerava, srednja liska klinastog vrha; ljubičastozelena peteljka duga 2,5-6 cm delimično dlakava ili gola; liske membranoznopapiraste ili kožaste, abaksijalno gole, sa gustodlakavim središnjim nervom; tri drščice liski tanke duge oko 5-10 mm slabo dlakave. U jesen listovi menjaju boju u nijanse naradžaste do crvene.[2][4][3]
Cvasti gronje sa tri zelenkastožuta, neupadljiva, petočlana cveta, 5 čašišnih, 5 kruničnih listića, 10 prašnika i dlakavim plodnikom. Cvetanje u aprilu.[2]
Šizokarpijum od dve krilate orašice, zelenožut. Deo uz seme elipsoidnoloptast, 1,4-1,6 × 1-1,2 cm, gusto dlakav; dužina sa krilima 3,5-4,5 × 1,3-2 cm, leđne linije krila pod uglom od 90°. Plod sličan plodu javora papiraste kore. Plodonosi u septembru.[2]
Areal[uredi | uredi izvor]
Javlja se u mešovitim šumama od 400 do 1700 m.n.v. u Kini u pokrajinama Hejlungđang, Đilin, Ljaoning, kao i u Koreji.[5]
Bioekološke karakteristike[uredi | uredi izvor]
Dobro se razvija na srednjehranljivim, dobro dreniranim kiselim zemljištima, na potpuno osunčanim pozicijama ili u delimičnoj senci. Toleriše i ostale tipove zemljišta ali ne i zabarena i zbijena. Habitus varira u zavisnosti od ekspozicije: na suncu kruna je kompaktna i okruglasta, u senci kruna raste u vis i ređa je. Kada se dobro ukoreni podnosi sušu do izvesnog stepena. Ima srednje zahteve prema zalivanju. Sporog je do srednje brzog rasta u 10. godini dostiže 5 m. Tokom neuobičajeno jakih zima mogu da izmrznu mlađi letorasti.[6]
Primena[uredi | uredi izvor]
Izvanredno drvo za hortikulturu i pejzažnu arhitekturu. Glavne ukrasne osobine trocvetnog javora su atraktivna jesenja boja lista i kora koja se ljušti. Po kori je sličan sa javorom papiraste kore, ali ljuštenje počinje ranije, a razlika u boji spoljne i unutrašnje kore je veća što ga čini upadljivijim, naročito zimi. Boje listova su u nijansama narandžaste, žute, crvene, ljubičaste, a skoro isti intenzitet boja se ispoljava i u senci što je ređe kod vrsta sa atraktivnom bojom jesenjeg lista. Kao vrsta koja privlači pažnju cele godine pogodna je za drvorede, a i zbog korena koji nije agresivan pa ne izdiže asfaltne zastore; podesan je i za male vrtove kao vizuelni fokus. U Evropi i SAD je u kulturi od 1923.[7][8]
Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
Iako je nosilac nagrada hortikulturnih udruženja u Britaniji i SAD redak je u asortimanu rasadnika zbog teškoća u razmnožavanju: klijavost semena je niska, a pre setve seme koje ima dvostruku dormantnost zahteva toplo-hladnu stratifikaciju; reznice se slabo ožiljuju, a inkompatibilnost svojstvena javorima dozvoljava kalemljenje na podloge najsrodnijih trolistih vrsta iz serije Grisea (A. griseum (Franch.) Pax, A. maximowiczianum Miq., A. triflorum Komarov) koje su takođe retke u Evropi i Americi.
Unutarvrsni taksoni[uredi | uredi izvor]
The Plant List navodi nekoliko prirodnih unutarvrsnih taksona A. triflorum var. leiopodum Hand.-Mazz., A. triflorum subsp. leiopodum (Hand.-Mazz.) A.E.Murray, A. triflorum f. subcoriaceum (Kom.) S.L.Tung, A. triflorum var. subcoriaceum Kom. i A. triflorum var. triflorum.[9]
Od kulturnih taksona izuzetno retka su dva američka kultivara 'Croy' (poznat i po robnoj marki Artist Etching™) koji u desetoj godini ima dimenzije 2,5-3 × 2-2,5 m; kora svetlooker, mnogo svetlija od tipične forme, skoro kao Betula nigra; ljuštenje kore proteže se i na tanke grančice. Registrovan je 2017. Drugi je 'Jack-O-Lantern' (robna marka Orange Aglot™) koji u prvih 15 godina ima godišnji prirast od 30 cm, listove 13 × 10 cm, u jesen boje tikve sa primešanom crvenom. Registrovan je 2011.[10]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Komarov V.L. (1901): Trudы Imperatorskago S. Peterburgskago botaničeskago sada 18: 430.
- ^ a b v g Dirr, M.A. (1998): Manual of Woody Landscape Plants : Their Identification, Ornamental Characteristics, Culture, Propagation and Uses. Champaign, IL: Stipes Publishing L.L.C.
- ^ a b Xu, T-z., Chen, Y., du Jong, P.C., Oterdoom, H.J. & Chang, C-S. (2008): Flora of China. Volume 11, Oxalidaceae through Aceraceae. Science Press (China) and Missouri Botanical Garden Press (USA)
- ^ a b Coons, J., Coutant, N., Whiteside, W. (2011): "Acer triflorum". Plants by Genus Species. 3
- ^ Jones, C. J. (1999): Three-flowered maple (Acer triflorum). The Public Garden: The Journal of the American Association of Botanical Gardens and Arboreta 14:40-42.
- ^ Mahr, S. (2008): Three Flowered Maple, Acer triflorum. A Horticulture Information article from the Wisconsin Master Gardener website.
- ^ Hill, B. (2010): Season-spanning beauty: Acer triflorum. The American Gardener 89:62.
- ^ Gelderen, C.J. van & Gelderen, D.M. van (1999) Maples for gardens: A color encyclopedia Timber Press Inc., Portland, Oregon, USA
- ^ The Plant List
- ^ Hatch, L.C. (2017): International Register of Ornamental Plant Cultivars: Woody Genera A to Z: OROC Book V
